Stella Estella

Moja najdraza drugarica zivi u dalekoj zemlji, na obali jos daljeg okeana -san snova. Naravno da pati za zemljom svog detinjstva i rane mladosti. Ima cvrste veze sa drugaricama i prijateljima koji zive u Srbiji. Tamo se leti ne odlazi na more, jer je plaza na 10,15 minuta od kuce. Svi prijatelji, a narocito drugarice iz Srbije joj silno zavide na toj privilegiji. I meni to zvuci vrlo primamljivo. Doduse, prve godine zivota moje najdraze drugarice u dalekoj zemlji na obali mora, bilo mi je cudno kad je videh na Novogodisnjim slikama, dok se kiti jelka, najblaze receno, preplanulu u licu. "Aaaaa, pa to sam izgorela, isli smo tog dana na kupanje," kaze moja drugarica. Trebalo mi je dosta vremena da shvatim prakticne razlike izmedju zivota na severnoj i juznoj polulopti, da je letnji raspust istovremeno i Bozicni, tj zimski, da deca polaze u skolu dan posle svog petog rodjendana, a ne 1. septembra ili nekog odredjenog datuma, da kuca treba da bude okrenuta severu??? ukoliko zelis da bude suncana i svetla, ukratko, suprotno svim mojim osnovnim znanjima geografije i opste kulture. Kako je vreme prolazilo more i plaza su se sve manje pominjali. U skladu sa rastucim standardom zivota, kuce moje drugarice su bile sve blize obali a sve manje vremena je provodila na njima.
I nasi razgovori su se promenili. Nekad davno smo razgovarale telefonom, tako da smo morale da se lisimo nekih lepih stvari ne bismo li platile telefonske racune, onda su jedno kratko vreme stizale sms poruke, a sada smo carice Skype-a. Satima sedimo jedna sa drugom na dva kraja sveta, pijemo kafu zajedno i proveravamo koliko su deca porasla dok razmenjujemo na hiljade nevaznih informacija koje zivot znace. U nasem najskorijem razgovoru preko Skype-a pricamo o godisnjim odmorima, moru, kupanju i ona mi kaze:"Jel znas da mi i dalje svi iz Srbije zavide sto imamo kucu blizu mora, kazu blago tebi, ti mozes da se kupas kad god pozelis. Mene prosto sramota da priznam da pored najblize plaze, lepe pescane, onako kako ja volim, prolazim kolima dva puta dnevno, a godinama vec nisam ni noge skvasila u moru, a kamoli da sam isla na plivanje." Da mi nije toliko draga i da se ne poznajemo tako dugo mislila bih da preteruje. Ovako joj verujem. Jos mi kaze da se svi iz Srbije mnogo zale na krizu, tesko se zivi, nema para, evro raste, sve skupo. Razume ona to sve i zna kako je ovde, bila je skoro i sve je videla. Doduse, kaze, jednu stvar ne razume: Kako ta tolika kriza, a cim leto dodje, svi u Grcku na more? Jeste malo cudno, kazem i ja, al' ne pricam dalje, jer i moja boja koze je sa Egejskog mora, sa one divne plaze sa belim peskom gde je voda tirkizna u plicaku, a tamno plava prema pucini. "Bas bi bilo dobro da mozemo da skoknemo do Srbije pa da idemo zajedno u Grcku, onaj Fidzi mi se nista nije dopao, cisto bacanje para," zakljuci moja najdraza drugarica.
Naravoucenije: Daljina je najveca egzotika. Za nekog je Grcka moj Fidzi ili Bali. Prosto neverovatno.