Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Lokalne vesti

29. 03. 2011.

Autor: 1

Reforma obrazovanja

Robijam u mašinskoj školi. Tako jedan učenik počinje predstavljanje na internet forumu. U evrointegracijama Srbije jedna od obaveza je i uskladjivanje standarda u obrazovanju sa EU. To, između ostalog, podrazumeva kreativniju nastavu i mogućnost da znanje koje ste stekli možete i imate gde da primenite.

Požarevački  gimnazijalci smatraju da način na koji se radi u školama guši razvijanje logičkog razmišljanja. Nastava je nepraktična, a od učenika se traži da lekcije uče napamet, kaže maturantkinja Marija Marjanović.

„Kada krenemo na takmičenja, tu se tek traži da knjigu naučiš od reči do reči. Moraš da znaš redosled reči u rečenici da bi uradio tačno pitanje ili ti daju dva tačna odgovora, a ti ne smeš oba da zaokružiš. Skroz te sputavaju da razmišljaš i takmičenja se sada svode samo na to da naučiš napamet".

Učenici u Srbiji školu doživljavaju kao nužno zlo, a znanje koje im je potrebno najčešće stiču kroz privatne časove, smatra pedagog Živkica Đorđević.

„Oni su tu najviše zbog druženja, školskog odmora, ocena i traženja načina kako da dođu do svojih ciljeva kroz nekakvu vrstu dodatnog obrazovanja. Mnogo dece ide na privatne časove, kurseve jezika, pripreme koje debelo plaćaju da bi upisali fakultete".

Profesor Draško Grujić navodi da bi škola učenicima trebalo da bude jednostavnija, ali takva da ih pripremi za život.

„Voleo bih da dođe do spajanja određenih predmeta i programskih celina kako deci škola ne bi bila teška, a u isto vreme bi ih osposobljavala za život".

Dobar primer su učenici ekonomske škole u Požarevcu koji se pripremaju za komercijaliste po ugledu na njihove vršnjake u Nemačkoj. Kroz oglednu nastavu koja je u školi zaživela pre četiri godine Aleksandra Trudić i Katarina Zlatković kroz rad u virtuelnim preduzećima već donose važne odluke.

„Imamo četiri službe, prodajnu, nabavnu, skladišnu i finansijsku. Trenutno sam šef prodajne službe. Primam određene zadatke, dajem zadatke saradnicima u grupi. Izrađujemo kalkulacije i vršimo prodaju određene robe sa ostalim preduzećima u Srbiji".

„Pomaže nam kako da se sutra ponašamo u pravom poslovnom svetu".

U ekonomskoj školi postoje 4 virutelna preduzeća koje se bave proizvodnjom igračaka, a učenici u njima simuliraju stvarne procese rada i trguju sa drugim virtuelnim firmama u zemlji i inostranstvu.

Nakon posete vršnjacima u pokrajini Baden-Virtemberg, profesor Vesna Životić kaže da naši učenici privređuju jednako kvalitetno. Razlika je, međutim, u tome što u Nemačkoj postoji podrška države i privrede.

„Imate školovanje kadrova koji su neophodni privredi. Ta privreda tražeći kadrove finansira njihovu praktičnu nastavu, omogućava im zaposlenje na kraju školovanja. To je ona karika koja nam, nažalost, nedostaje".

Ova razlika najbolje se ilustruje time što Aleksandra Zlatković sebe nakon školovanja ne vidi u Srbiji.

„Nameravam da nastavim školovanje na fakultetu. Nakon toga planiram da se zaposlim u inostranstvu. Jednostavno, mislim da imam veće šanse da uspem u poslu u inostranstvu nego kod nas u Srbiji".

Draško Grujić kaže da je zajednicka crta svih zemalja EU primenjivo obrazovanje, čime trenutno  ne možemo da se pohvalimo.

„Ukoliko nastavimo da školujemo, recimo, ekonomske tehničare koji nemaju posla nego završavaju prodajući viršle u kiosku, onda smo promašili".

U suštini, cilj reformi u obrazovanju Srbije trebalo bi da prati jedan od ciljeva nastave, a to je da u učeniku probudi njegove skrivene sposobnosti i interesovanja za one aktivnosti koje će mu omogućiti da nađe svoje pravo mesto u društvu. Međutim, za takvo mesto u društvu evropskih naroda neće biti dovoljna tek samo puna usta reformi onih koji bi trebalo da ih sprovedu.

sre

30.03.

2011.

Slobodanka [neregistrovani] u 12:12

O čemu pričamo?

O čemu pričamo mi u Srbiji? Kakva reforma obrazovanja? Ogromne pare iz državnog budžeta se troše na plaćanje kojekakvih seminara od kojih koristi imaju jedino oni koji ih organizuju i realizuju jer ubiraju velike honorare i dnevnice? Njih drže osobe koje nikada nisu bile u školskoj učionici i koje o učionici i o deci imaju idealističke predstave, a da nisu svesni toga koliko nam deca malo znaju, odnosno koliko ne žele da uče. Glavna i osnovna činjenica je da deca ne žele da uče. Ovo je vreme brzih informacija, deca su navikla na taj način razmišljanja, stvari prolaze kroz njihove glave bez obrade i razmišljanja. To je razlog zašto nam deca ne znaju ništa. Mi nemamo na niovu države jasnu strategiju obrazovanja, odnosno, nemamo definisanog čoveka budućnosti. Mi neznamo kako treba da izgleda čovek u Srbiji za dvadeset godina. A činjenica je da će to biti masa neobrazovanih ljudi koje će biti lako kontrolisati. Nije u intersu države da razvija obrazovanje, da ljude čini pametnijim, jer kao takvi nećemo gutati njihove laži i češće ćemo se buniti protiv vlasti.
Banalan primer odnosa države prem budućnosti svedoči činjenica da je informatičko obrazovanje u školama fakulttivno, iako se deca masovno opredeljuju za taj izborni predmet i što je najvažnije, zainteresovana su. Ali, taj predmet je u istoj ravni sa izbornim predmetom ekologija, narodna tradicija, hor itd. Ocena iz tog predmeta ne ulazi učeniku u prosek. To takođe znači da pola učenika mogu da se opredele i za hor tokom osmogodišnjeg školovanja dok njihovi vršnjaci uče informatiku. Kako će onda u srednjoj školi ta deca da uče iste sadržaje? Čujem da je i u srednjoj školi po novom informatika izborni predmet. Sada ni čistačica u nekoj firmi ne možete da budete ako nemate informatičko obrazovanje. Pa šta onda radimo i o čemu pričamo? Ovo je samo jedan primer, a ima ih mnoštvo.

Odgovori
uto

29.03.

2011.

Profa Superhik [neregistrovani] u 22:56

Finska

Najbolje je da za reformu i unapredje naseg obrazovanja uzmemo primer Finske. Gledao sam pre nekoliko dana prilog na TV o njihovoj skoli i mogu da zakljucim samo - kuku i lele nama. Jedini napredak bio je primetan kod Gase Knezevica, a potom je usledila katastrofa. Setite se damo one price o Darvinu, pa do ove gde je ministar zavrsio Megatrend i sta onda da se kaze. Kao i u svemu - MRAK...

Odgovori
uto

29.03.

2011.

gimnazijalac [neregistrovani] u 13:33

Sta ima veze

Bas ste preterali sa tim skolstvom ! Danas je u modi da nabavis diplomu preko agencije i Bog te veselio. Imas titulu, ravnopravan si sa onima koji su gulili klupe i nesto znaju, a ugled u korumpiranom drustvu je zagarantovan.

Odgovori

Ostavi komentar