Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Lokalne vesti

11. 02. 2017.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

„Tamo negde...počećemo iznova!“

„Ljubičevo“ , smešteno između Velike Morave i Požarevca, najstarija je ergela u Srbiji. Ergelu je osnovao sprski knez Miloš Obrenović pre skoro 160 godina. Decenijama unazad „Ljubičevo“ ima problema u funkcionisanju, a utisak je da država nema ideju kako da upravlja i na najbolji način iskoristi, pre svih, turističke potencijale ovog mesta. Posetili smo ergelu kako bi se uverili u kakvom se stanju nalazi danas.

Ne tako davno, pre samo godinu i po dana, „Ljubičevo“ je bilo na rubu propasti. Sadašnji direktor Mirko Stojanović izabran je na ovu funkciju u martu 2015.godine. Za nepune dve godine, on je bio treći direktor na čelu lokalnog javnog preduzeća u ćijem sastavu se nalazi ergela.

Stojanović kaže da je „Ljubičevo“ preuzeo u nezavidnom stanju. Pored toga što se preduzeće subvencioniše  iz lokalnog budžeta, dugovanja su u to vreme bila ogromna. Opšte stanje grla je bilo izuzetno loše, zalihe hrane je bilo za svega mesec dana, dok naftu i slamu nismo ni videli.

„Konji su u štalama bili na golom betonu. Kada smo im stavili slamu, dogodilo se nešto neverovatno, svi su polegali od umora. U to vreme zatekao sam lager od 9,5 tona ovsa. To su zalihe dovoljne za mesec dana. Danas raspolažemo sa 96 tona ovsa, što je dovoljno hrane do kraja godine, čak iako ništa ne proizvedemo“, ispričao nam je Stojanović tokom obilaska štala. (Pored uzgoja konja, preduzeće se bavi i proizvodnjom na poljoprivrednom zemljištu kojim raspolaže.)

Svakom trećem konju u boksovima, Stojanović tepa „debeli“. Štale ne izgledaju najbolje. Oljušteni zidovi, stare kapije u boksevima, ali su konji čisti i izgledaju uhranjeno i zadovoljno. Osim jednog koji je nemiran i grize rešetke dok pokušavamo da ga mazimo.

„Taj je šaljivdžija. Razmazili smo ga“, objašnjava direktor.

Dolazimo do bokseva u kojima se nalaze po dva ždrepca sa kobilama. Dok su ždrepci zaintrigirani, majke pokušavaju da ih sakriju, tako da odustajemo od namere da im priđemo.

 

„Ždrebnost u Ljubičevu je tamo, 2014.godine bila 18 odsto. Podelite broj prinova koje se očekuju sa brojem kobila i dobićete indeks ždrebnosti“, kaže direktor i dodaje:

„Sada je ždrebnost oko 70 odsto. Dobar je indeks od 75 odsto, a blizu smo tome“.    

U međuvremenu, povratilo se poverenje ljudi prema "Ljubičevu", tako da je 5 grla povereno ergeli na čuvanje i brigu, kaže Stojanović.

Današnji dugovanja su ispod milion dinara (900.000), dok su potraživanja 10,5 miliona, tvrdi on.

Trebalo bi napomenuti da grad svake godine izdvaja nekoliko desetina miliona dinara na ime subvencija na zarade. U 2017.godini plan je da se iz budžeta Ljubičevo subvencioniše sa 30,9 miliona dinara. Međutim, prethodnih godina iz budžeta su izdvajana i sredstva za isplatu dugova koje je ove preduzeće pravilo u svojoj bližoj istoriji.

Najviše pominjan u medijima je slučaj zakupa restorana Ljubičin konak. Preduzetnik Dragoslav  Jevremović je Ljubičevo tužio zbog duga od 3.245.000 dinara jer je svojevremeno jednostrano raskinut ugovor o zakupu s njim pod izgovorom da će restoran preuzeti  porodica Bogoljuba Karića.

Pre više od 10 godina, tadašnji članovi Pokreta Snaga Srbije u lokalnoj vlasti javno su izgovarali kako su za Ljubičevo pored porodice Karić zainteresovani ruski biznismen Roman Abramovič, ali i kum Džordža Buša, Džek Nikolas.

Zbog pravosnažne presude Ljubičevo je zbog zaplene stvari ostalo bez trofejne sale. Da bi se dug namirio rasprodata je pokretna imovina, između ostalog i vrlo vredni  delovi nameštaja, kao i umetničke slike. Među umetninama najveću vrednost imala je slika u obliku krsta koja je svojevremno odnela prvu nagradu na nacionalnom konkursu povodom 600 godina od Kosovske bitke. Prema nezvaničnim izvorima ova slika izrađena specijalnom tehnikom zlatne folije je krajem 80-ih godina prošlog veka vredela oko 50.000 do 60.000 evra. Sliku je tada otkupio PIK Požarevac  i poklonio Ljubičevu.

Podsetimo, trofejnu salu je tada svečano otvorio tadašnji predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, Huan Antonio Samaran, koji je boravio u poseti Jugoslaviji povodom kandidature Beograda za olimpijske igre 1992.godine.

Grad Požarevac je u poslednjih šest do sedam godina kroz sporazume isplatio višemilionska dugovanja koja su opterećivala već otežano funkcionisanje „Ljubičeva“.

Neka od njih su prema Dunav osiguranju - 31,5 miliona dinara, Republičkoj upravi za robne rezerve (uz otpis) - 28,7 miliona dinara, dugovanja prema Union MZ koja se vuku još dok je Ljubičevo poslovalo u sastavu DP „Poljoprivreda“ (prošle godine isplaćeno 7,36 miliona dinara po osnovu izvršnog sudskog rešenja).

Direktor Stojanović ocenjuje da je čitava preraspodela imovine i obaveza gašenjem „Poljoprivrede“  učinjena na štetu Ljubičeva. Većina subjekata je iz nekadašnjeg društvenog preduzeća izašla zdrava, a Ljubičevu su ostala dugovanja, navodi on.

Problema ima i sa zemljištem. Tako je zakupac Dragan Kostić iz Bradarca tužio i dobio Ljubičevo  za 1.391.000 dinara zbog zakupa zemljišta u Kurjaču (opština Veliko Gradište).

Ovaj problem je nastao zbog postupka restitucije gde je zemljište vraćeno starim vlasnicima, ali u zemljišnim knjigama se i dalje vodilo na Ljubičevo. Problem je napraviio i postupak komasacije, kaže direktor Ljubičeva.

Podsećamo, pre dve i po godine sadašnji gradonačelnik, a tada predsednik skupštine grada, Bane Spasović izneo je podatak da je, počev od 2007. godine, 190 hektara zemljišta iz legata kneza Miloša u Ljubičevu ušlo u komasaciju, dok je još 12 hektara otuđeno kroz povraćaj poljoprivrednog zemljišta u privatnu svojinu. On je tada rekako kako je naložio Gradskom javnom pravobranilaštvu da pokrene proces vraćanja zemljišta i pokrene postupak protiv odgovornih za to.

Trenutno je nepoznato šta se dešava sa ovom inicijativom.

Dok se vozimo kroz legat, Stojanović nam iz automobila pokazuje veliki komad obrađene zemljište uz magistralni put kojim Ljubičevo više ne upravlja.

Neobičan utisak dok idemo ka parku gde se nalazi mehanizacija preduzeća ostavljaju kućei manja stambena zgrade. Direktor kaže da su objekti izgrađeni pre nekoliko decenija i da su u njih useljavane porodice radnika tadašnjeg društvenog preduzeća.

Pokazuje nam i originalnu zgradu u kojoj je bio konak kneginje Ljubice, a u kojoj danas neko živi.

„Ovo pored je bila škola u Ljubičevu. Sve to pripada nama. Čitavo ovo zemljište do pruge, prema izvorištu, a koje je zaraslo u korov“, objašnjava nam dok prolazimo pored jednog objekta iza prepoznatljive zeleno-bele betonske ograde legata.

„Prošle godine popravili smo preko tri kilometra ograde na padocima za konje“, kaže Stojanović dok obilazimo imanje. Zatim, pokazuje rukom prema zapuštenom polju punom panjeva.

„Ovaj put kojim idemo prošle godine nije postojao. Ovo što vidite sve do onih starih hrastova je naše i to ćemo pokušati da uredimo za konje“.

Posle nekoliko minuta stižemo u park mehanizacije koji izgleda kao u postapokaliptičnim filmovima. Razgledajući jedan traktor koji ima najmanje 50 godina, pitamo direktora kad je nabavljeno poslednje vozilo.

„Tamo osamdesetih, najverovatnije. Inače, taj traktor koji gledate još uvek radi. Nemojte da slikate baš sve. imamo i bolja vozila, ali su zaključana u garažama“.

Kada smo se zaustavili pored traktora koji izgleda kao da je juče izašao sa proizvodne linije, Stojanović objašnjava da je mašina stara 35 godina i da je sve vreme bila rastavljena zbog nekog kvara koji se pojavio odmah po kupovini.

Na nekoliko mesta u legatu se nalaze ambari i hangari koji su prepuni sena. Stojanović kaže da je to jasan dokaz da su se mnoge stvari promenile u Ljubičevu.

„Rekao sam radnicima kad sam došao: Polako ljudi, sredićemo jednu po jednu stvar. Izvućićemo se nekako. Jeste li videli da neko sedi sad kada smo bili kod konja? Svako ima neku obavezu“.

Šta je sa strujom? Poznato je da su postojali problemi sa nelegalnim priključcima na mrežu i to pitanje je pokrenuo jedan od bivših direktora pre nekoliko godina. Od tada nema ni reči o tome u javnosti.  Ove godine iz budžeta grada je predviđeno programom subvencija da se prenese 1,92 miliona dinara za troškove struje i vode i 1,77 miliona za regulisanje duga za struju po sporazumu za električnu energiju.

Direktor kaže da on ne zna da nelegalni priključci postoje i da neko neovlašćeno koristi struju javnog preduzeća. Pokazuje nam rešenje iz jula 2016.godine kojim se otpisuje 42 miliona dinara zastarelog duga prema elektrodistribuciji.

Najteže pitanje je održivost Ljubičeva. Sopstveni prihodi od poseta su skromni. Procena je da su u 2016.godini iznosili oko 700 hiljada dinara. Kafić je inkasirao 150 hiljada dinara, a od prodaje suvenira zaradilo se isto toliko (150 hiljada).

Stojanović kaže da imaju organizovane posete,ali priznaje da ne postoje ugovori sa agencijama ili turističkom organizacijom. On tvrdi da je tokom leta suvenirnica otvorena do kasnih večernjih časova, dok zimi ne radi jer nema grejanja.

Pre 6 godina u Ljubičevu su izgrađeni turistički parking, toalet i letnji bar. Novac za izgradnju je odobravan iz budžeta grada preko Fonda za zaštitu životne sredine. Tadašnji funkcioneri su rado pričali o Ljubičevu kao atraktivnoj turističkoj lokaciji.

Zanimljivo je da letnji bar godinama nije u upotrebi.

Takođe, interesantno je da nova politička „elita“ u gradu ima sličnu viziju Ljubičeva, pa je prošle godine uređena trofejna sala, osvežena fasada zgrade u kojoj se nalazi, popravljeni padoci, i osposobljen manjež za zimski trening konja. Jedina uspomena na H.A. Samarana je njegov potpis na jednom od izloženih trofeja, budući da su tuje koje je zasadio posečene pred kraj leta, a pre posete aktuelnog predsednika Srbije, Tomislava Nikolića za koga su priređeni prijem i zakuska u Ljubičevu.  

Manjež trenutno ne donosi zaradu kad su u pitanju turističke posete jer Ljubičevo nema trenera jahanja.

Ostaje nam utisak da se sadržajima za posetioce niko nije ozbiljnije bavio.

Opet, u blizini suvenirnice i letnjeg bara prošle godine je počela da se gradi trim staza za rekreativce. Prema najavama izgradnja bi trebalo da se okonča ove godine.  Ova ideja lokalnih vlasti u delu javnosti je naišla na kritike i to upravo rekreativaca koji smatraju da je staza suviše udaljena od grada (5 km), kao i da do Ljubičeva možete da stignete iskjučivo ukoliko koristite neki vid prevoza. Stojanović nije komentarisao ideju o izgradnji ovog objekta.

Rekao nam je da je trenutno 27 zaposlenih u Ljubičevu i da je samo za čuvanje i nadgledanje površina i objekata potrebno angažovanje tri osobe.

Direktora pitamo da li Ljubičevo može da bude samoodrživo. Odgovara nam da to nije moguće ukoliko iza svega ne stoji veliki kapital.

Pored zgrade u kojoj se nalazi trofejna sala postoji manji prizmeni objekat. Stojanović pomalo podsmešljivo objašnjava kako je nakad bilo zamišljeno da tu budu smešteni turisti.  

Na konstatataciju da postoje ideje da se neke od starih štala preurede u smeštajne prostore, on odmahuje glavom i kaže nam da je tako nešto nemoguće zbog amonijaka koji su godinama upijali zidovi.

Prebiramo po glavi sve zgrade koji postoje u Ljubičevu, a u kojima neko živi ili su napušteni. Mogućnosti su na svakom koraku, ali jasan plan šta i kako sa Ljubičevom očigledno ne postoji.

Sa izmešanim emocijama i puni utisaka napuštamo ergelu dok iščitavamo papir na kome je neko u novije doba ispisao ZAKLETVU.

„Ljubičevo“ je u stvari preminulo 1951. kada je armija iz posebnih razloga, brigu o vojnim ergelama prepustila drugima. To, doduše, nije bila klasična klinička smrt, ali je bio šok od koga se „Ljubičevo“ nikad nije oporavilo. Od tada, ono je neizlečivi bolesnik čiji se kraj jasno nazire i u kome se iskra života samo veštački održava. Ta droga ublažava bolove, ali ne leči...Poslednji čin drame bio je rasprodaja konja i uvođenje goveda u konjušnice (DP Poljoprivreda, prim. aut.).

...

Tamo, u pitomom trouglu između Dunava, Stiga i Morave – tamo su naši horizonti. Tamo su vekovi forsirali konja, tamo su pokolenja živela za konja. Tamo negde...počećemo iznova!    

 

Ergela „Ljubičevo“ je najstarija ergela u Srbiji, osnovana 1858. godine po naređenju kneza Miloša. Nalazi se na desnoj obali Velike Morave, u blizini Požarevca.

„Ljubičevo“ se u zvaničnim spisima pominje tokom 19. veka. Preteča današnje ergele bilo je poljoprivredno društvo „Morava“, koje je knez Miloš oduzeo Turcima, a zatim ga 1860. godine poklonio državi u korist naroda. Posle smrti kneza Miloša, iste godine, brigu o ergeli preuzima knez Mihailo. Godine 1866. ergela dobija ime Ljubičevo u čast kneginje Ljubice.

Ergela je dva puta rušena i ponovo obnovljana u ratovima koji su pogodili ove krajeve u prvoj polovini 20. veka. Posle Drugog svetskog rata „Ljubičevo“ postaje vojna ergela, ali već 1951. godine gubi ovaj status zbog osavremenjavanja vojske.

U okviru društvenog preduzeća posluje do 1998.godine i u tom periodu bavilo se uzgujem goveda. Od 1998.godine izdvajanjem iz DP „Poljoprivreda“ postaje opštinsko javno preduzeće.

pon

20.02.

2017.

Zdrebe [neregistrovani] u 06:31

Samo tako u ocuvanje naseg Ljubiceva

Bljak mi je. Zasto? Zato sto to Ljubicevo uporno cuvamo a neki razgradjuju. Ovaj covek vraca veru da ce mo sacuvati nasu ikonu. Bravo direktore a vi koji ste neverne Tome dosta vise sumnje u sve. Ako vam ne valja gradonacelnik i oni oko njega olovke u ruke pa na izbore.

Odgovori
pon

13.02.

2017.

anonymous [neregistrovani] u 11:42

plemenite zivotinje i ne plemeniti ljudi

Ergela je jedno divno mesto, iskreno volim sto vecina Pozarevljana ne dolzi ovde, dolaze pravi ljubitelji ovih zivotinja i tog mesta. Vidi se pomak, letvice na padocima popravljene, okrecene, manjez je sredjen, bolje je malo nego sto je bilo. Fali za pocetak WC (koji postoji da bude i otvoren) i jedna cesma, da li je toliko to tesko da imate cesmu gde ce ljudi da popiju vodu ili operu ruke...A ko je pokrao hrastove stare 500 godina, ko je losim potezima doveo da se rasproda trofejna sala, ko je krao na sve sto je moglo, pa necemo saznati jer sud postoji samo za sirotinju u Srbiji a za politicki podobne lopine nij niti ce skoro.

Odgovori
ned

12.02.

2017.

anonymous [neregistrovani] u 12:19

Koliko para toliko muzike

Procitao sam na nekom od obavestenja o ergeli da su konji placeni od 2000do 5000e.. Da li zaista smatrate da konj koji kosta toliko moze sa sigurnoscu biti savrsen trkac. Zar nije sve u pedigreu i znatno
visoj ceni ukoliko zelimo savrsenog trkaca...

Odgovori
ned

12.02.

2017.

Драги Ивић [neregistrovani] u 11:08

Традиција : како је стећи и сачувати.

Честитам Урошу на одличном тексту. Исцрпно, свеобухватно и темљно, па ко уме да чита и редове и између редова, има шта да прочита.

Наша ергела јесте старија од многих држава. Свака част управи Ергеле јер је за релативно кратко време, без помпе, галаме и саморекламерства, постигла много. Да ли је могла више? Са ове стране монитора лако је критиковати и тражити мане, али то је већ класична српска интернет-прича. Желим им много енергије и успеха у раду јер ће тиме улепшати и слику нашега града и Србије.

Odgovori
ned

12.02.

2017.

popaj [neregistrovani] u 09:14

android

ovoliko komentara od jednog coveka . . .

Odgovori
ned

12.02.

2017.

Upozorivač [neregistrovani] u 02:51

TOMINGRAD

Posle proglašenje Tomislava Nikolića za Počasnog(glavnog ili šta već znam) predsednika i pokrovitelja LJKI, gostovanja u Ergeli Ljubičevo(uz obavezno ždranje sa lokalnim gamenima), po Srbiji Požarevac počeli da zovu TOMINGRAD!
Blago Veroljubu Arsiću, Banetu Spasoviću i njihovim bezočnim trabantima - sad kad Toma ponovo postane predsednik još 5 godina, oni će tek da procvetaju!

Odgovori
ned

12.02.

2017.

Otvarač očiju [neregistrovani] u 02:45

Kome je najpotrebnija Ergela?

Da se ne zamajavamo - Kome je danas najpotrebnija Ergela "LJubičevo", pogotovo ovakva kakva jeste, kao i LJubičevske konjičke igre?
Odgovor je jednostavan - POLITIČARIMA! Oni to prisvajaju kao SVOJE jer se radi o nacionalnom dobru a manifestacija LJKI bi mogla slično da znači kad bi oni išta znali i imali bar lokalpatriotske, ako već ne opštenarodne interese, ali ovako - sve se svodi na to da se busaju u grudi kako su "nastavljači i naslednici..." a, zapravo, im je samo cilj da dovedu predsednika Srbije na otvaranje Igara i da se hvale Ergelom bez ikakve vizije o njenom stvarnom prosperitetom.

Odgovori
ned

12.02.

2017.

Besplatni podučavalac [neregistrovani] u 01:39

Šta znate o konjarstvu?

Šta predstavni lokalne vlasti uopšte znaju o konjarstvu kao neiizbežnom temelju Ergele "LJubičevo" pa i Igara?
Pitanja za "ZNALCE": Gde je "epicentar" svetskog konjarstva? Kako se zove "meropola"? Koji je najskuplji konj na svetu, kako mu je ime i koliko košta? Koliko staje jedan njegov "skok" na kobilu?...
Ima ih koji znaju i mnogo više od odgovora na ova relativno bizarna pitanja ali ih vi ne fermate jer vam NIŠTA PA NI ERGELA niti konjarstvo, zapravo, uopšte nisu važni - samo vlast koja donosi pare, presele vam, da Bog da.

Odgovori
ned

12.02.

2017.

Znalci [neregistrovani] u 01:26

Kupuju "rage"

Nedavno su se hvalili kako su za Ergelu "LJubičevo" kupili dva konja, koji je bez obzira na pasminu najplemenitija životinja, za koje stručnjaci (pravi a ne oni sa vašeg SIMPOZIJUMA tokom LJKI) neće baš da kažu da su "rage" ali ni to nije daleko od ocene njihovih galoperskih kvaliteta i mogućih domašaja

Odgovori
ned

12.02.

2017.

Opozicionar [neregistrovani] u 01:14

Jadna opozicijo

Čitate li ovo o slavnoj Ergeli, našoj i vašoj, jadni "OPOZICIONARI" u lokalnom parlamentu? Zar šačica časnih novinara iz jednog jedinog medija mora da vam otvara oči ako ste za to, uopšte, spremni. Vas kad ljudi vide u direktnim TV prenosima Skupštine grada, verovatno zažale što su vas uopšte "zaokružili" na lokalnim izborima. Kad neki od vaših lidera diskutuju(čast retkim izuzetcima) željni mrvica sa obilnih astala ića i pića (uglavnom jagnjetina i viski) VLASTI njihovi zlotvori vam čak APLAUDIRAJU - pa, to je neviđeno i nečuveno - SRAM VAS BILO. Da niste takvi: nestručni, lenji, potkupljivi... ni ovo se u nebi događalo u Ergeli.

Odgovori
ned

12.02.

2017.

Antipolitičar [neregistrovani] u 00:55

Predizborna obećanja

Zamolio bih vaš medij, više ne pamtimo detalje obećanja pošto gotovo nijedno nije ostvareno, da bar svoje poklonike, makar kako nemoćni izgledali pred "svemoćnim" političkim gromadama poput Baneta Spasovića i Veroljuba Arsića(obrnut redosled po principu slepe poslušnosti) podsetite na PREDIZBORNA OBEĆANJA aktuelne vlasti, bar kad je Ergela LJubičevo u pitanju.

Odgovori
ned

12.02.

2017.

Ispitivač [neregistrovani] u 00:33

Ko nam poseče hrastovlje?

Situacija je u poznatoj Ergeli, očigledno, katastrofalna već decenijama pa se samo pitam kada će ovi odlučni "borci protiv korupcije na svi nivoima i oblastima" početi da utvrđuju razloge i vinovnike nedela kao što je seča hrastova od kojih je pravljen nameštaj("Bošnjački" na primer) a, ako to ne učine zarad pravde i postavljanja Ergele na zelenu granu, onda su isti kao i svi pre njih i gori jer znaju ali neće iz sopstvenih sitnosopstveničkih razloga. Važno je samo da se mažnjava lova, ždere, loče i(sve u ime naroda) zloupotrebljava "vlast kao najjači afrodizijak".

Odgovori
ned

12.02.

2017.

Predlagač [neregistrovani] u 00:22

Samo Počasni vitez Bregović

Čini mi se da je u ovoj situaciji najlogičnije da pomogne Počasni vitez LJKI Goran Bregović(ako se uopšte seća gde je bio) jer kad je već mogao da, po nalogu Centrale SNS uzme pozamašnu lovu od požarevljana koju i inače ima u ogromnim količinama- zna se i kako, mada mi se ne "prikazuje" da zna o čemu se uopšte radilo jer se na ceremoniji proglašenja (u doglavnoj ulozi zlosrećni gradonačelnik Bane Spasović) pojavio u pantalonama "na cvetiće" i to krupne, dok ga je Doglavnik ogrtao purpurnim plaštom i darivao mu časnu sablju, koju ne samo da nije poljubio, kako je red koga su poštovali njegovi prethodnici, nego Nesrećnika nije udostojio čak ni da mu kaže jedno jednostavno - HVALA. Svi su se, pa i Zlosrećnik, napravili da ništa bar NEVASPITANO, ne zapažaju kao i sada sa stanjem u nekada slavnoj Ergeli "LJubičevo".

Odgovori
ned

12.02.

2017.

Ozlojeđeni [neregistrovani] u 00:04

Ko je odlučivao

Veroljub Arsić je ponovo, po ko zna koji put, pogrešno procenio u ime građana Požarevca(njegov slepi poslušnik koji je zadužen za formalno donošenje odluka nije ni zaslužan pomena) da će NJEGOV predsednik Toma Nikolić doneti neke boljitke Požarevcu pa i kad je u pitanju drevna Ergela. E, izgleda da im ta "karta" neće baš doneti keke štihove - naprotiv, samo da narod ima odakle da ih "ukapira".

Odgovori
sub

11.02.

2017.

Upozorivač [neregistrovani] u 23:54

Mogao bi Toma...

Mogao bi Toma Nikolić, ponosni POČASNI PREDSEDNIK ORGANIZACIONOG ODBORA LJKI da pripomogne bar delom gomile novca iz Dragicine prebogate Fondacije(humanost je i za životinje posebno najplemenitije)ali nešto sumnjam mada verujem da je gradonačelnik Bane Spasović, po običaju ili sposobnostima zaključivanja, po običaju pogrešno igrao baš na tu kartu.

Odgovori
sub

11.02.

2017.

Ispravljač [neregistrovani] u 23:47

Nek pitaju

Oni čak ne znaju ni kada je Ergela zaista konstituisana(a toga je uvek bilo) mada imaju koga da pitaju ali je njima važno samo da otimaju pare narodu preko "kobajagi" tendera, žderu, piju...To je smisao njihovih života - JADNO.

Odgovori
sub

11.02.

2017.

Pamtljivi [neregistrovani] u 23:42

Zna li Samaran?

Da li Antonio Samaran, kao i drugi ljudi u svetu sa imalo soli u glavi, uopšte zna šta se zbiva u Ergeli koju je ponosno posetio a posle su je "dohvatili" beslovesni ljudi otvarajući enormne parkinge i nužnike da bi je dokusurili ovi hohštapleri koji narodu predstavljaju Ergelu(sa sve slikanjem u manježu uz nekakve ženske) kao turističku atrakciju zarad nekoliko političkih poena na predstojećim i narednim IZBORIMA jer oni znaju samo za to "božanstvo" koje im donosi ono za šta su jedino zainteresovani - pare, klopu i piće i MOĆ. Odvratno.

Odgovori
sub

11.02.

2017.

Ideolog [neregistrovani] u 23:30

Samo Počasni vitez

Počasni vitez LJubičeva, Goran Bregović, mogao bi da spase "svoju" Ergelu delićem kapitala koga je stekao poslujući sa nesrećnicima poput Baneta Spasovića i Veroljuba Arsića.

Odgovori
sub

11.02.

2017.

anonymous [neregistrovani] u 23:17

Oporavak

Tako se to radi! Ovo treba podrzati...

Odgovori
sub

11.02.

2017.

anonymous [neregistrovani] u 21:20

Da je više ovakvih

Divan, domaćin i pošten čovek!

Odgovori

Ostavi komentar

Najčitanije