Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Lokalne vesti

10. 11. 2017. Požarevac

Autor: S. Lisac Izvor: N1, Boom 93

Kako rešiti problem vršnjačkog nasilja?

Majka Alekse Jankovića, Dragana Janković, smatra da treba da nas bude stid što nekoliko zakona nosi ime tragično nastradale dece i dodaje da jedino od države zavisi da li će Aleksin zakon biti usvojen.


Nakon objavljivanja novog snimka, brutalnog iživljavanja nad učenicom Tehničke škole u Aranđelovcu, javnost je ponovo je ostala u šoku. U komentarima na vesti o novom slučaju vršnjačkog nasilja, preovlađuje pitanje - kako je ovo uopšte moguće? Ponovo je otvorena bolna tema u srpskom društvu, koje još nije dobilo odgovor na pitanje, kako je moguće da je slučaj malog Alekse Jankovića zastareo na sudu i da niko nije odgovoran?

Majka Alekse Jankovića, Dragana, kaže da nakon gledanja snimaka iz Aranđelovca preovlađuje bes, jer, kako smatra, nisu izvučene pouke iz slučaja njenog sina. Kaže da je nove slučajeve vršnjačkog nasilja teško podnela, jer je vratila slike onoga što se njenoj porodici desilo i prepoznala slične situacije.

U Aleksinom slučaju škola i direktorka su kažnjeni novčano, a Dragana Janković kaže da ne zna koliko su novčane kazne efektivne, jer su, navodi, roditelji izgubili poverenje u sistem.

"Da li bi kažnjavanje roditelja rešilo problem? Ako imate roditelje čija su deca problem, a ne možete da ih dovedete do škole da sarađuju, čisto sumnjam da bi ih kazne urazumile. Naše iskustvo je pokazalo da su nasilnici prezaštićeni, prosvetni radnici ne žele da se zameraju roditeljima, nasilja ima, a tek pojedini roditelji skupe hrabrost da govore. Bitna je prevencija, ja sam pričala sa stručnjacima. Mi nemamo tačan podatak koliko je dece pretrpelo nasilje. Zašto? Zašto škole ne izađu s podacima. Ima direktora koji štite kolege", kaže ona.

Destruktivna agresivnost je ono što sada nosi velike posledice i po društvenu grupu i po pojedincu koji to radi, kaže Živkica Đorđević, pedagog u Požarevačkoj gimnaziji. Agresivne namere danas se teže otkrivaju, smatra ona. U Požarevačkoj gimnaziji više od jedne decenije sprovode poseban program za učenike kako da se ponašaju u konfliktnim situacijama i spreče nasilje.

„Od 2005.godine radimo vršnjačku medijaciju gde učimo učenike da upravljaju konfliktima. Koncept je da svako odeljenje ima par ili tim koji se bavi prevencijom nasilja. Deca uče da svaki konflikt ima etape koje se kreću od najavljivanja, preko eskalacije do rekonstrukcije odnosa.  

U praksi ovaj program su prošle sve generacije prvog razreda, kaže ona i dodaje da su posebno ranjiva grupa za nasilje sportisti. Sa kapitenima ekipa se rade obuke, što je za rezultat imalo i protokol o ponašanju u fiskulturnoj sali, odnosno kodeks ponašanja sportista Požarevačke gimnazije.

Đorđević tvrdi da nije bilo slučajeva vršnjačkog nasilja u ovoj školi poslednjih nekoliko godina, ako se izuzmu tuče koje su se događale van kruga ustanove, a za koje imaju saznanja.

Pedagog Požarevačke gimnazije smatra kako do punoletstva ne bi trebalo da se primenjuje kaznena politika prema vinovnicima vršnjačkog nasilja. Ona kaže kako bi trebalo jasno utvrdi kako se postupa sa njima.

Šta je sa decom koja trpe vršnjačko nasilje?

„Njima je potrebna velika podrška i trebalo bi da prolaze posebne programe osnaživanja. Naša žrtva smatra da je ona kriva što se to dešava. Supruga koja dobija batine od svog muža kaže da je tu ona malo kriva. Deca takođe razvijaju pasivnu bespomoćnost, zaključuje Đorđević.

Nema komentara.

Ostavi komentar