Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Lokalne vesti

15. 11. 2017.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Kako da obezbedimo više zdrave vode za piće?

Pre dve godine voda u Požarevcu nije bila ispravna za piće. Iako problem vodosnabdevanja nije rešen i biće potrebna značajna ulaganja, danas je situacija u snabdevanju vodom za piće stabilna i održava se kvalitet u parametrima koji su propisani zakonom, istakao je u razgovoru za Boom 93 Igor Veselinović, , v.d. direktora Vodovoda i kanalizacije. On je govorio o planovima za obezbeđivanje dovoljnih količina vode za piće u Požarevcu, problemima sa izvorištima, kao i zagađenju mreže u pojedinim kostolačkim selima.

Boom 93: Šta je bio uzrok poremećaja u kvalitetu vode za piće 2015.godine?

 

Veselinović: Pored loše hidrologije, mislim da je problem bio projekat hidrauličke zavese na izvorištu Ključ koji nije funkcionisao. Taj projekat sa izgrađenim kapacitetima nikada nije dosegao projektovanu količinu vode od 240 litara u sekundi (l/s), već je maksimalni nivo bio do 180 litara. U trenutku proglašenja vanredne situacije količina nalivne vode je bila oko 90 litara u sekundi, što je daleko ispod projektovanih kapaciteta.

 

Boom 93: Šta je konkretno preduzeto da bi se smanjile količine nitrata koje su tada bile iznad dozvoljenih koncentracija?

 

Veselinović: Stručno-operativni tim Štaba za vanredne situacije, sastavljen od eminentnih stručnjaka iz Sektora za vanredne situacije MUP-a, Agencije za zaštitu životne sredine i drugih institucija, vrlo brzo su uočili problem i interventnim merama locirali najbolje pozajmište vode. Izabrana je kaseta 4, jezero na nekadašnjoj lokaciji za iskop šljunka, koja je po kvalitetu i karakteristikama bila najpribližnija kvalitetu vode za piće. Odgovaralo nam je da tom vodom nalivamo bazene oko izvorišta i stvaramo hidrauličku zavesu. Izgrađen je i privremeni cevovod u okviru vanrednih mera koji obezbeđuje nekih 70 l/s vode, a za njim i dva dodatna bunara od 50 i 10 litara na vodozahvatu Morava. Uspeli smo da povećamo kapacitet nalivne vode na 180 do 190 l/s. To je dovelo do toga da počne da funkcioniše hidraulička zavesa na Ključu i da se zaustavi prodor nitrata prema izvorištu. Za oko mesec i po dana očistili smo izvorište od zagađenja i dobili pijaću vodu sa Ključa, a takvu situaciju  i danas održavamo.

 

Boom 93: Kako biste najjednostavnije objasnili šta je hidraulička zavesa?

 

Veselinović: To je vodena barijera kojom, konstantnim nalivanjem, formirate vertikalni sloj vode u podzemlju koji sprečava mešanje vode u izvorištu i spolja. On preseca po vertikalni aluvijalne sedimente Velike Morave svojim isponom. Nalivajući kasete sa infiltracionim bunarima, mi smo dobili neku vrstu ograde koja sprečava priliv vode ka izvorištu iz pravca sela Lučica, Prugovo i Poljana.

 

Boom 93: Da li je bilo i drugih intervencija u prethodnom periodu?

 

Veselinović: Ove godine sam po preuzimanju funkcije v.d. direktora preduzeo mere da se izbuše još dva nova bunara na vodozahvatu Morava, koji su zamenski. Iz njih smo dobili novih 40 do 60 l/s. U nekim trenucima sada imamo i preko 200 litara nalivne vode. Zbog toga ove godine nismo imali problema sa vodosnabdevanjem. Bez obzira na tehnologiju koju smo izabrali, odlukom da bunare lociramo bliže reci, odnosno da se spustimo ispod korita Velike Morave dobili smo to da samo ta dva bunara daju četvrtinu nalivne vode na Kluču.

 

Boom 93: Šta je bio razlog da se ove godine napusti kaseta 4 i pređe na preuzimanje vode sa kasete 5, drugog jezera koje je nastalo iskopom šljunka?

 

Veselinović: Eksploatacijom kasete 4 koja nije imala bilo kakvu zaštitu, mi smo za nešto više od godinu dana navukli nitrate koji se nalaze u zoni izvorišta prema kaseti 4 do koncentracije koja je prelazila 50 mg/l. Ta voda kojom nalivamo okolinu izvorišta se razliva i njom sprečavamo prodor nitrata u Ključ, ali je ona počela da dolazi do jezera. Kad je koncentracija u jezeru prešla 50 mg/l, odlučili smo da se prebacimo na kasetu koja je veća i bliža Velikoj Moravi, s kojom je u boljoj hidrauličkoj vezi. To sve nam omogućava bolji kvalitet vode. Da se razumemo, to što neki pričaju da pijemo vodu iz jezera ili bare, mogu reći da grad Smederevo pije istu vodu iz aluvijalnih slojeva  Velike Morave i da imaju preko 600 litara u sekundi, što je mnogo više nego što Požarevac trenutno ima. Način razmišljanja koji u Požarevcu imamo je pogrešan.

 

Boom 93: Zašto?

 

Veselinović: Svaka voda je upotrebljiva ako je njen kvalitet po parametrima propisanim zakonom. Da li je ona jezerska? Grad Beograd se snabdeva sa više od 1.000 kubika vode u sekundi sa Makiša, uzimajući vodu direktno iz Save. Znači, oni direktno uzimaju rečnu vodu za preradu u vodu za piće. Rekli bi ljudi, pa to je zagađenje, fekalije...Šta da pričamo o vodi koja je filtrirana kroz sedimente.  Samo tako ta voda može da dođe do jezera nastalih iskopom šljunka, kroz aluvijalne slojeve, peščane sedimente koji se prostiru nekih 200 do 300 metara. Recimo, u fabrici vode se ta filtracija vrši u sedimentima koji su dužine tek oko 10 metara. Ovde imamo veću i zapreminu i površinu. Objašnjavam za ljude koji nisu bili u fabrici vode kad se radi peščana filtracija. To je 5 do 6 polja, dimenzija recimo 5x10x3 metra kroz koje se filtrira voda. Tu vodu piju u Smederevu, sa eksploatacijom 400 litara u sekundi. Sad uporedite to sa vodom koja se filtrira kroz prirodne sedimente u dužini od 250 metara.

 

Boom 93: Vodu sa jezera transportuje privremenim nadzemnim cevovodom koji je takav već dve godine.

 

Veselinović: Tako je. Iskoristili smo zakonsku regulativu koja nam dozvoljava da ukoliko postoji opasnost da dođe do vanrednog događaja, odnosno vanredne situacije, imamo pravo da izvedemo radove i time otklonimo opasnost po život i zdravlje ljudi. Međutim, nismo tu stali. Vodovod je krenuo u druge aktivnosti. Nama je trenutno u fazi realizacije izrada horizontalnog drena na Velikoj Moravi. Nakon izgradnje tog objekta anulirali bi rad kasete 5 i tog privremenog cevovoda. Dokumentaciju smo predali nadležnom ministarstvu i čekamo lokacijske uslove i sve drugo što je potrebno po zakonskoj regulativi za dozvolu.

 

Boom 93: Kako funkcioniše horizontalni dren?

 

Veselinović: Isto kao i bunari . Vodonosni sloj na vodozahvatu Morava je na nekih tri do četiri metra dubine. Svaki bunar koji iskopamo zahvata samo taj vodonosni sloj. Ako uradite isto, ali horizontalno u dužini od 50 metara imate zahvat koji čitavom dužinom prima vodu. Na taj način, vrlo malim filtracijama i lošim karakteristikama sedimenata imamo bolje rezultate nego s bunarima, s obzirom da smo mnogo veći vodoprihvat napravili. Već smo sa Srbijavodama imali razgovore i oni su saglasni s tim da se na taj način traži rešenje i to uz samu obalu Velike Morave. Tu postoji varijanta sa veštačom ispunom granulata kroz koji se filtrira voda. Tako ćemo mi da kontrolišemo kroz šta se filtrira voda koju ćemo koristiti za nalivanje izvorišta.

 

Boom 93: To nije jedino rešenje?

 

Veselinović: Nije. Naša ideja je bila da u prvoj godini stabilizujemo vodosnabdevanje, što smo uspeli. Većih problema nije bilo, osim toga da je trećoj visinskoj zoni u gradu nedostajalo vode. Nama su dve trećine puni rezervoari na Ključu, a problem je u tehničkom kapacitetu cevovoda.

 

Boom 93: Kako to?

 

Veselinović: Ne možemo da izbacimo dovoljne količine vode ka trećoj visinskoj zoni, da bi ljudi imali dovoljne količine. Uzork je projektovanje. Kako se gradi grad, tako bi trebalo i da se grade novi objekti. Međutim, Grad Požarevac je stao s time. Nije bilo ozbiljnih ulaganja. Ono što sada hoćemo je da postrojenje reversne osmoze osposobimo. To nam je veliki problem.

 

Boom 93: Zašto je osposobljavanje reversne osmoze problem?

 

Veselinović: Nema firme u Srbiji koja sme da se uhvati s tim problemom. Pojedine pivare imaju postrojenja za reversnu osmozu, ali je to malog kapaciteta od 2 do 3 litra u sekundi. Naše postrojenje je 29 litara demineralizovane vode u sekundi. To nam je veliki problem da nađemo firmu koja će da uđe u problem. Angažovali smo IHTM Institut za hemiju i tehnologiju iz Beograda. Oni su probali nešto, ali nismo zadovoljni onim što su uradili. Zatražili smo da tačno utvrde šta je stradalo na tom postrojenju i da tim projektom ukažu da li je isplativo menjati ili remontovati ventile, da li je potrebno izmeniti automatiku, odnosno šta bi trebalo da se uradi da to postrojenje bude u funkciji za što manje novca. Međutim, ja sam razočaran jer su oni utvrdili da sve mora da se promeni. Sve demontirati i izbaciti napolje i doneti novu opremu. U fazi smo odustajanja od saradnje s njima jer ti rezultati nisu baš najbolji. Nisu na očekivanom nivou. Najgore je što u Srbiji nemate firmu koja može da izađe tim zahtevima jer je to tehnologija koju poznaju zapadne zemlje i koja se razvila devedesetih godina kada smo bili izolovani sankcijama i naši stručnjaci nisu imali kontakt u vreme nastanka tih tehnologija, nanofiltracije i reversne osmoze. Čak je i u Hrvatskoj mali broj. Većina se bavi montažom. Retko ko se bavi projektovanjem tako velikih postrojenja. Rad reversne osmoze je kao rad živog bića. U skladu s inputima koje dobija i kvalitetom vode koju ubacujemo, on ima izlazni produkt određenog kvaliteta. Kao i produkt otpada. Sad, kako podesiti da sa što manje utroška hemikalija sve to funkcioniše veoma je ozbiljna stvar.   S druge strane, ako imate pokvaren mercedes u garaži, a vi vozite fiću, krajnje je neozbiljno ukoliko ne pokušate da popravite auto.

 

Boom 93: Koliko bi vode proizvodilo naše postrojenje?

 

Veselinović: Ono što bi mogli sa preciznošću da kažemo, to je nekih 60 litara u sekundi vode za piće sa postojećim postrojenjem. Zato smo i morali da uradimo kalkulaciju i da vidimo koliko će to da košta. Da li se isplati ući u tu investiciju ili ne. Lako je reći, hajde sad da vidimo, pa dokle stignemo i trošiti novac u nedogled. Problem je to što unapred treba da unapred vidimo šta bi trebalo da uradimo, koliko će to da nas košta i šta ćemo dobiti zauzvrat. Vrednost horizontalnog drena o kome smo pričali se procenjuje na 12 do 15 miliona dinara. Procenjuje se da će davati između 90 i 120 litara u sekundi nalivne vode.  Reversna osmoza je postrojenje koje bez obzira na kvalitet, sa određenim parametrima podešavanja vi možete bilo koji kvalitet vode da pretvorite u vodu za piće. Čak i slanu morsku vodu. S druge strane, ideja nam je bila da Meminac (izvorište) vratimo u život.

 

Boom 93: Kakvo je stanje sa vodom na Memincu?

 

Veselinović: Postoji problem velikog broja septičkih jama koje i dan danas utiču na izvorište i stvaranje nitrata koji prodiru u Meminac. Priključenjem reversne osmoze zagađenu vodu bi prerađivali u vodu za piće, a nus produkt daljim postupkom  ispuštali u kanalizaciju. Na taj način bi postepeno vraćatili ovu sredinu u prvobitno stanje. Vodimo akciju gašenja tih septičkih jama i njihove neutralizacije. Ovde, crpljenjem vode sa visokim sadržajem nitrata, polako bi obaranja koncentracije. Možda jednog dana neće biti zagađenja, ali to je dug proces.

 

Boom 93: Požarevac je još sredinom prošle decenije krenuo u izradu strateških sokumenata za vodosnabdevanje.

 

Veselinović: Postoji Generalni plan vodosnabdevanja koji je radio Institut „Jaroslav Černi“  i on predviđa otvaranje novih izvorišta, primarnih i sekundarnih cevovoda, rezervoara i drugih stvari. Ako vam kažem da je vrednost svih tih radova oko 34 miliona eura, shvatate koliko je to veliki obim posla. Ono što je nama veći problem ovog trenutka je imovina. Mi imamo problem to što za Ključ nisu rešena imovinsko-pravna pitanja. Isto važi i za vodozahvat „Morava“, kao i za „Lovac“ u Kostolcu. Istvoremeno, ne možemo nikakve elemente širenja da predvidimo. Imamo idejni projekat za fabriku vode na Ključu. O nalivnim bunarima ne ulazimo u diskusiju. S tim što nikakvu zakonsku proceduru ne možete da sprovedete jer nemate rešenu imovinu. To je jedan od prioriteta koje smo zactali, da se što pre krene u rešavanje imovinsko-pravnih problema.

 

Boom 93: Šta je bio uzrok zagađenja mreže u Drmnu i kako je to rešeno?

 

Veselinović: Problem pritužbi građana na kvalitet vode u Drmnu, Starom Kostolcu i Kanalu datira još od aprila ove godine. Oni su 2016.godine prevezani na postrojenje „Mlava“. Kao i svi sistemi vodosnabdevanja koji su vezani za naselja oko termoelektrane i njihov je specifičan. Između 95 i 100 odsto tih objekata su izgradile TE KO Kostolac ili Đerdap. Za većinu tih objekata ne postoji potpuna dokumentacija. Odlukom Vlade Srbije iz jula 2016.godine deo tih objekata je prebačen u vlasništvo republičke agencije za imovinu. Imamo situaciju sada da vodom sa PPV Mlava koja je u vlasništvu republičke direkcije za imovinu, snabdevamo tri naselja, ali mrežom koja je u vlasništvu TE KO Kostolac. Iako to nije u vlasništvu Vodovoda, razumeli smo da ne možemo da dopustimo da građani piju neispravnu vodu.

 

Boom 93: Šta ste preduzeli?

 

Veselinović: Uradili smo hemijske analize, zvali smo ljude iz Zavoda za javno zdravlje iz Niša i iz Instituta Batut, da uđemo u trag i vidimo šta nije u redu s tom vodom. Šta su uzročnici toga da se voda oseća na baru, da ima promenu boje. Ono što smo znali je da ima mangana u cevima koji potiče sa izvorišta Lovac. Preko 40 godina, koliko su stari ti cevovodi, niko nikad nije vršio njihovo ispiranje. Poreklo mirisa nam je bio najveći problem. Ono što nam je razvejalo sve sumnje je da smo utvrdili u par navrata, hemijskom analizom vode, da voda koja se nalazi u cevovodima po svom hemijskom sastavu ne odgovara vodi sa PPV Mlava. To je bio signal da još neko upumpava vodu u sistem i to u trenutku pada pristiska. Odmah smo posumnjali na postojanje hidropakova. Na to da u trenucima enormne potrošnje vode, hidropak uređaji dižu pritisak u unutrašnjoj mreži potrošača i automatski vodu iz individualnih bunara vraćaju u mrežu. Tada imamo punjenje sistema vodom koja nije ni hlorisana, odnosno ekcesno zagađenje. Ta voda se nakon stabilizacije potrošnje i povećanja pritiska u mreži bukvalno distribuira dalje kroz sistem. Bilo je simptomatično da imamo određene materije u mreži kojih nema u matičnoj vodi sa izvorišta. Bez obzira na sve, dogovorili smo se sa Gradom da očistimo mrežu. Angažovali smo firmu koja je očistila celokupnu mrežu koja pokriva Drmno, Stari Kostolac i deo Kanala. Voda koja je izlazila u početku izgledala je kao nafta, što je pokazalo koliko taloga je bilo u cevima. Druga stvar je što smo se odlučili na postavljanje nepovratnih ventila na mestima priključaka. Tako da ljudi sa hidropakom ne mogu u trenucima kada nema vode da u mrežu ubacuju svoju vodu. Treća stvar oko koje smo se dogovorili sa Gradom je da se izvrši zamena filterske ispune na postrojenju Mlava, kako bi kvalitet vode bio poboljšan. Najveći problem je zagađenje. Ti hidrofori i hidropaci su zabranjeni ako postoji sistem vodosnabdevanja. Oni su mogli da ubace i razne bakterije i viruse koji mogu da dovedu do ozbiljnih trovanja i bolesti.

 

Boom 93: Šta bi moglo da se izvede kao zaključak o aktuelnoj situaciji u vodosnabdevanju?

 

Veselinović: Problem vodosnabdevanja nije rešen u Požarevcu, ali je stabilizovano snabdevanje. To se odnosi i na kvalitet vode, pogotovo u gradskoj zoni.  Rešavanje vodosnabdevanja je vrlo skupo, ali je nužno iznaći najbolja rešenja za ovaj problem koji nas je sve zatekao.

 

 

Intervju vodio Uroš Urošević

Fotografija: Uroš Urošević / Boom 93

uto

21.11.

2017.

posmatrač [neregistrovani] u 13:53

Re: zapažanje

Svaka čast! Drago mi je da vidim da se za direktore javnih preduzeća konačno postavljaju stručna lica, a ne samo po političkoj liniji.

Odgovori
ned

19.11.

2017.

građanin [neregistrovani] u 14:33

komentar

Moguće je da požarevački političari nemaju kapaciteta da reše pitanje vodosnabdevanja grada, ali su pokazali izuzetnu ozbiljnost time što su na čelo vodovoda doveli stručnjaka, a ne političara. Aktuelni direktor vodovoda je diplomirani inženjer hidrogeologije sa višegodišnjim iskustvom u rešavanju problema vodosnabdevanja. To je razlog zbog koga je Požarevac čitave protekle godine imao pijaću vodu čak i tokom izuzetno sušnih letnjih meseci.

Odgovori
pet

17.11.

2017.

anonymous [neregistrovani] u 22:15

Vertikalni dren

Prica o horizontalnom drenu je ista kao kada bi ja rekao da cu da uzmem dvokrilni avion i odletim na mesec. Zasto direktor krije od javnosti da mu je na sastanku u JP Srbijavode receno da nikada nece dobiti vodne uslove za raskopavanje recnog korita. Takodje, ministarstvo gradjevinarstva je odbilo da izda lokacijske uslove za izradu tehnicke dokumentacije, tako da je sve ovo sto ste napisali i culi od direktora, njegova masta i zvaka za kupovinu vremena koje mu polako istice.

Odgovori
pet

17.11.

2017.

anonymous [neregistrovani] u 21:58

Hidrofor u pesku

Gospodine v.d. direktore ova prica sa hidroforima i hidropakovima je jako zanimljiva za obicne citaoce, ali je za strucnu javnost u najmanju ruku neverovatna. Prvo sto bi trebalo da znate je to da su mestani Drmna i dela Starog Kostolca ostali bez vode iz svojih bunara (na dubini od 20m) usled radova na povrsinskim kopovima, tako da je prosto neverovatno da neko ima svoj individualni bunar na 120m dubine i da se on ukljuci usled pada pritiska u mrezi, koji se odrzava konstantno na 3,5 do 4 bara. Koliko takvih bunara uopste postoji, ako postoji i koje su to"enormne" kolicine vode koje pokvare svu vodu u cevovodu sa PPV-a. Ovde ce pre biti situacija da ste vi nabavili nepovratne ventile bespotrebno i potrosili novac poreskih obveznika.
Filterska ispuna ne treba da se menja, vec postoji mogucnost regeneracije, sto mogu da urade specijalizovane firme, te nije potrebna zamena, jedino sto bi kupovina nove ispune bila skuplja...

Odgovori
čet

16.11.

2017.

anonymous [neregistrovani] u 07:23

Greska

Za pocetak obezbeditevodu da je ima tokom cele godine,pogotovu leti.Za pocetak dovoljno.A sto se tice kvaliteta tj da bude upotrebljavana za pice to nece moci nijedna vlast kao sto nisu mogli i oni prethodni eksperti a ni vi.Razlog je jednostavan Pozarevacki politicari nemaju kapaciteta

Odgovori
sre

15.11.

2017.

anonymous [neregistrovani] u 19:36

57 ljudi visak?

Da li je to samo izgovor da se ociste spsovci iz firme koji su za stalno...
Nasta lici da otoustite pjude pa posle dovedete "svoje" na ugovor?
Kakvo je to resenje?
Da li imate dusu i da li razmisljate da vlast nevtraje doveka i da cete se i vi jednog dana vratiti na "obicno" radno mesto.

Odgovori
sre

15.11.

2017.

gradjanin [neregistrovani] u 18:39

android

ovaj jedini pametno nesto rece ko da nije iz sns-a

Odgovori
sre

15.11.

2017.

anonymous [neregistrovani] u 15:55

prosto

ukljucite jos jedan bager da nas trujete i vode koliko hoces

Odgovori
sre

15.11.

2017.

Kobajagi stručnjak [neregistrovani] u 14:56

"pogledaj dom svoj anđele.."

Rešićete problem dragi moj gosp.Veselinoviću kada izvršite detaljnu reviziju orginala diploma Vaših radnika koji godinama primaju visoke plate, lažno se predstavljaju i potpisuju a (ne)znanje im je prenešeno sa kolena na koleno od stručnjaka Kumrovačke škole.
Da bi neko razumeo ovaj problem mora da ima univerzitetsko zvanje kao osnov da može da shvati problem i da se adekvatno reaguje. Kupljenim diplomama ne kupuje se znanje, to je svakom jasno. Najurite falsifikatore uz krivične prijave i primite nekoga ko Vam može pomoći i bežite u zonu Dunava sa izvorištem, što dalje od Morave jer se tu niko vode napiti neće.

Odgovori

Ostavi komentar