Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Lokalne vesti

13. 07. 2018.

Autor: N.M. Izvor: Boom 93

Kako preživljavaju stari zanati u Požarevcu?

Stari zanati su pre više decenija bili pouzdan izvor prihoda. Mnogi od njih su izčezli pred masovnom proizvodnjom i promenama navika kupaca. Danas u Požarevcu postoji jedan broj zanatlija koji se i dalje trude da opstanu u modernom potrošačkom društvu, ali i pod opterećenjem nameta koje moraju da izmire prema državi.

U Porečkoj ulici postoji nekoliko zanatskih radnji. Tako su ovde obućari, sarači, krojači i ključari. Svako od njih bori se za opstanak, kako kažu, u ovim teškim vremenima.
“Imam 33 godine iskustva i mogu da kažem da je najbolje vreme za rad bilo osamdesetih godina. Pogoršalo se sredinom devedesetih i to traje do dan danas.” – kaže majstor Jovan koji se bavi obućarskim poslom.

On dodaje da mušterije retko navraćaju. Kako prihodi bivaju sve manji, sve je veći problem da se namire računi zakupa i komunalija.
“Ljudi kada čuju koliko košta popravka njihove obuće, shvataju da im se više isplati da kupuju u  kineskim radnjama. Dešava se da za dve nedelje rada prihod bude samo 700 dinara, a to je nedovoljno da se pokriju računi”, navodi on i dodaje da ozbiljno razmišlja o napuštanju ovog posla.

Pored obućarske radnje nalazi se saračko-kožarska radnja čiji je vlasnik Siniša Marinković koji je jedan od malobrojnih sarača koje Srbija danas ima.
“Sarač je zanatlija koji izrađuje i vrši popravke svih predmeta od kože. Pre svega kaiševa, futrola za vatreno oružije, fišeklija za lovce, novčanika, torbica i kožnik prsluka. Radio sam i popravke cirada, platna pa čak i trambolina.” – kaže Marinković.
On kaže da je sarača od uvek bilo malo, pa je u startu bilo veoma teško izvući neku korisnu informaciju od svojih iskusnijih kolega.
Marinković se ne slaže da se zanati gase.
“Moje mišljenje je da se zanati ponovo rađaju. Stanje je takvo da smo praktično došli do dna. Ljudi se snalaze na razne načine kako bi zaradili neki dinar i sve više razmišljaju da se upuste u zanatske vode”, naglašava Marinković.

Sa ovakvim razmišljanjem se ne slaže krojač Čedomir Petrović koji se ovim poslom bavi od svoje petnaeste godine.
“Iako smo svi voljni da prenesemo svoje znanje potencijalnim šegrtima, mlađe ne zanima da rade ovakvu vrstu poslova”, kaže on.
Petrović navodi da krojači danas imaju problem sa konkurencijom koja radi na crno.
“Glavni problem nama krojačima su ljudi koji rade taj posao iz svojih domova. Nezvanično, imam informaciju da u gradu ima 40 šnajdera koji rade ovaj posao na crno,ali mi tu ne možemo ništa da uradimo”, kaže on.

Zavod za zapošljavanje dodeljuje subvencije za samozapoljavanje svima koji imaju ideje da otvore neku od zanatskih radnji. Prethodnih godina nove zanatlije, kroz nabavku opreme  pomagala je i nemačka organizacija “Help”. Međutim, glavni problem “novajlija” je da se održe u poslu dok traju obaveze koje imaju prema donatorima.  

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije