Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Lokalne vesti

01. 11. 2018. Kostolac

Izvor: Energija Kostolac

„Zeleni“ kilovati u Kostolcu

U prostorijama Gradske uprave Požarevca održana je javna rasprava i prezentacija Studije o proceni uticaja projekta izgradnje Parka vetroelektrana na lokalitetu Kostolca na životnu sredinu. Javnoj raspravi su prisustvovali pored predstavnika „Elektroprivrede Srbije“ i predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Saveza inženjera Srbije i nevladinih organizacija.

Zakon propisuje da je za energetski objekat, instalisane snage preko 50 MW, a za Kostolac je predviđena snaga od 66 megavata, obaveza da se izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Autor studije koju je prezentovao Filip Kanački iz beogradske kompanije „Net invest“, je profesor Boško Joksimović iz kompanije „Eko plan“. Okolina Kostolca, kako je navedeno na prezentaciji, veoma je specifična za izgradnju vetroelektrana, zato što se nalazi na lokalitetima jalovišta. Energetski potencijal vetra u Kostolcu, utvrđeno je merenjem, najbolјi je u Srbiji i za pet procenata je bolјi nego u Južnom Banatu. Studija o proceni uticaja je izrađena kroz nekoliko klјučnih delova. Najpre je napravlјena analiza postojećeg stanja životne sredine, a zatim je izvršena i procena uticaja planiranih aktivnosti.

Prema energetskoj mapi područja, na osnovu merenja vetra, najpovolјniji lokaliteti za vetro agregate su spolјna odlagališta  Petka, Drmno, Ćirikovac i Klenovnik, koji je izuzetak, jer nije doživeo velike izmene zbog rudarskih aktivnosti. Ovo su prostori koji trenutno nemaju nikakvu namenu i tretiraju se samo kao rekultivisano zemlјište. Kada je definisan položaj turbina, izvršen je jednogodišnji monitoring prisutnih vrsta ptica i slepih miševa na ovom području, što je propisano zahtevom Ministarstva zaštite životne sredine. Pored toga izvršeno je i preventivno planiranje sa konkretnim pozicijama vetroagregata. Izvršena je takođe i softverska simulacija širenja buke, na osnovu prostornih karakteristika i tipa turbine, čime je utvrđeno da će vrednosti ostati u dozvolјenom opsegu. Studijom je obuhvaćen i prekogranični uticaj rada vetroelektrana, o čemu je obaveštena susedna Rumunija, a poseban izveštaj je urađen o zaštiti leptira, jer na ovom području ima 53 različite vrste. Studijom su predviđene i mere da se vetrogeneratori bolјe uklope u predeo, da se vrhovi lopatica ofarbaju crvenom bojom zbog preleta ptica, a podnožje stuba se može farbati u boju koja se uklapa u okruženje.

Predstavnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, dali su dodatne sugestije o kompenzacionim merama za dodatnu zaštitu i smanjenje potencijalnih gubitaka ptica. Na kraju javne rasprave zaklјučeno je da je uticaj na okruženje sveden na najmanju moguću meru za ovakav tip energetskog objekta. Nakon završetka izgradnje vetroelektrane ostaje i obaveza postkonstrukcijskog monitorniga uticaja njenog rada na okruženje.

čet

01.11.

2018.

anonymous [neregistrovani] u 13:22

Nikad

Jedna lasta ne cini prolece

Odgovori

Ostavi komentar

Najčitanije