Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Lokalne vesti

13. 05. 2019.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Da li nam je potrebna spalionica?

Izgradnja spalionice opasnog otpada u Požarevcu je najavljena pre par meseci. Ukoliko korejska korporacija Junsan (Youngsan) bude sprovela svoju nameru, već krajem ove godine jedna fabrika za spaljivanje opasnog otpada biće izgrađena na obilaznici Beograd i Veliko Gradište. U međuvremenu, pojedine organizacije i pojedinci počeli su preko društvenih mreža da alarmiraju javnost o opasnostima koje nosi izgradnja jednog ovakvog postrojenja.

Dok predstavnici austrijske firme Elias Eco, koja posluje u okviru korporacije Junsan tvrde da spalionica ne predstavlja zdravstveni i bezbednosni rizik za građane, primetno raste otpor i nezadovoljstvo u javnosti činjenicom da je namera da se jedno ovakvo postrojenje sa manjim kapacitetom prerade opasnog otpada otvori u na samo 1 kilometar od prvih kuća u Požarevcu.

Kada su u pitanju investitori iz Koreje,  Boom 93 je imao priliku da u prethodnom periodu prisustvuje prezentaciji na kojoj su predstavljene osnovne karakteristike tehnologije spaljivanja opasnog otpada i razgovara sa predstavnikom austrijske firme Elias Eco, direktorom finansija i računovodstva, Seonminom Seom (Seongmin Seo).

Grad Požarevac  je početkom marta potpisao Memorandum o razumevanju sa Elias Eco i ovaj dokument je nedavno javno objavilo udruženje građana „Jasno i glasno“ koje je do njega došlo preko poslanice Ljupke Mihajlovski.

Dokumentom grad izražava spremnost da pruži podršku investitoru u izgradnji pogona i to se odnosi mahom odnosi na sgalasnosti i dozvole koje su u nadležnosti lokalne samouprave.

Finansijski direktor Seomin kaže da se to odnosi na definisanje lokacije, saglasnosti i dozvole u nadležnosti lokalne samouprave, a pre svega za komunalnu infrastrukturu.

Nije jasno na koji način je baš Požarevac izabran da za izgradnju prve spalionice. U Elias Eco kažu da su obišli desetak lokalnih samouprava i da u nekim od njih nisu ni hteli da razgovaraju o bilo kakvoj mogućnosti da se izgradi spalionica.

„ Bilo je mnogo zabuna kako ćemo ovo realizovati, s obziriom da ovakva postrojenja nisu bila predviđena planskim dokumentima po lokalnim samoupravama. Požarevac nam je bio najbliži i tu smo dobili najviše spremnosti i dobre volje da nam se izađe u susret“, kaže Seonmin.

 

Prema rečima Seonmina, Srbija godišnje prozvede do 100.000 tona opasnog otpada, a po statistici izvozi oko 3.500 tona godišnje. U zemlji nema tretmana opasnog otpada, a od 2020.godine izvoz neće biti moguć. Takođe, Srbija mora da ispuni obaveze u pridruživanju EU, i upravo u tome i leži razlog zbog čega su u korejskoj korporaciji videli priliku da investiraju u ovakvu vrstu postrojenja.

„Čitavu Srbiju treba očistiti i mi smo kao korejska korporacija videli priliku u ovom trenutku. Treba reći da Srbija još uvek treba da dostigne standarde u poglavlju 27 koje se odnosi na ekologiju i zaštitu životne sredine, a tu dolazi čitav niz regulativa koje bi trebalo da se prilagode Evropskoj uniji. Otpad, od ulja do lakova, mulja, leševa životinja. To se sve drugačije tretira po evropskim normama i ljudi ne znaju da to treba očistiti. Šta se radi sa tim otpadom? To je ono što je suština i o tome bi trebalo edukovati ljude“, navodi Seonmin i dodaje da će zakonska rešenja koja priprema Srbija korporacije primorati da se prilagode evropskim normama u tretiranju otpada.

 

U memorandumu se navodi i da bi Elias Eco u prve dve godine trebalo da investira oko 5 miliona evra u izgradnju pogona za preradu industrijskog otpada i u kome bi fazno trebalo da se zaposli do 25 osoba.

Kapacitet spalionice bi trebalo da bude oko 6.000 tona opasnog otpada. Investitor kaže da je reč mahom o medicinskom otpadu. U prezentaciji tehnologije spalionice navedeno je da se radi o oko 20 vrsta industrijskog, medicinskog i opasanog otpada  koji se uništava u strogo kontrolisanom procesu koji ne nanosi štetu životnoj okolini i koji je praćen kontinuiranim merenjem emisija gasova koji se ispuštaju.

Kao što je Boom 93 i ranije pisao, ova tehnologija se sastoji u spaljivanju otpada u komorama na visokim temperaturama koje se kreću od 850 do 1.200 stepeni Celzijusa.  U prezentaciji se navodi da se monitoring isparenja vrši za sledeće gasove: sumpor-dioksid, hlorovodonike, vodenu paru, flourovodonike, azotne okside i ugljen-monoksid. 

Čitav proces, tvrde u Elias Eco se nadgleda elektronskim sistem senzora koji automatski prekidaju proces i zatvaraju fabriku ukoliko dođe do prekoračenja zacrtanih vrednosti emisija. Takođe, kažu da će sistem funkcionisati u skladu sa pozitivnim propisima EU u ovoj oblasti.

Isto tako u Elisa Eco uveravaju da postoji i dodatni benefit, a to je, kako kažu, toplotna energija koja može da se iskoristi za druge potrebe.

Nusproizvod spaljivanja je pepeo.

„Vi od jedne tone otpada dobijate 60 kilograma inertnog pepela. Na godišnjem nivou to je oko 36 tona pepela koji će proći laboratorijska ispitivanja. Ukoliko nusprodukt nije zadovoljavajućeg sastava ponovo prolazi ciklus uništavanja, nakon čega se kompresuje, pakuje u kontejnere i odlaže na regularne deponije“, navodi Seonmin.

On kaže i da su problem Srbije divlje deponije, a ne spalionice.

„Imamo najbolje moguće filtere. Sistem je takav da je skoro sve automatizovano“.

Međutim, u ovoj firmi, odnosno korejskoj korporaciji bi trebalo da objasne i koji filteri bi trebalo da se koriste u postrojenju, kao i da pruže precizne odgovore na pitanja šta se dešava sa iskorišćenim filterima, odnosno gde će se oni odlagati nakon upotrebe.  

 

Po propisima, postrojenje bi trebalo da se nalazi jedan kilometar od naseljenog mesta. U ovom trenutku govori se o lokaciji na zapadnom delu obilaznice Beograd-Veliko Gradište u blizini silosa.

Spalionica bi trebalo da se izgradi do kraja godine. Nakon dobijanja preliminarne dozvole za rad, postrojenje koje spada u red teške industrije bi trebalo da bude predmet monitoringa u periodu od 180 dana.

 

U Elias Eco navode da im je namera da jedno ovakvo postrojenje u Austriji predstave lokalnoj javnosti i da se novinari i lokalni zvaničnici na licu mesta uvere o čemu je reč.  

 

Inače, ideja o izgradnji spalionica za komunalni i opasan otpad nije nova, a mediji u Srbiji do sada nisu poklanjali veću pažnju ovoj t