Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Lokalne vesti

20. 11. 2019. Požarevac

Autor: K. Pajić

Koliko vi godišnje pojedete plastike?

Plastika, pevenstveno plastične kese postale su veliki svetski problem, a prvenstveno su stvorene kao alternativa papirnim kesama koje su bile jedna od posledica seče šuma.

Plastične kese je napravio ih švedski inženjer Sten Gustaf Tulin 1959. Godine kao alternativu papirnim kesama koje su bile jedna od posledica seče šuma sa ciljem očuvanja životne sredine, budući da su plastične kese jače od papirnih te ih je moguće koristiti više puta, a postale su simbol potrošačkog društva koje iza sebe ostavlja tone otpada koji se ne razgrađuje u prirodi.

Kada se govori o kesama, nemoguće je izostaviti sve plastične premete koji su za jednokratnu upotrebu i koji posle korišćenja, veoma lako završe u prirodi.

Godišnje u svetskom moru završi oko 8 miliona tona plastike, a francuski institut za istraživanje mora (Ifremer) objavio je da je Sredozemno  more najzagađenije u Evropi – u kojem se nalaze plastične kese, flaše, metalni sudovi, pakovanja od hrane, sintetički konopci, ribarske mreže i odeća, ali da plastika zauzima 60% tog otpada.

 Kese su napravljene od polietilena, vrlo su lake, pa zato često ne završe u đubretu, nego u prirodi gde im je potrebno od 400 do 1000 godina da se usitne. Plastika se ne razgrađuje, što je i najveći problem, već se uz pomoć UV zraka raspada na manje komade i pretvara u mikro čestice koje su i dalje tu, te plutaju na površini vode. Na taj način čine „plastičnu supu“ na površini vode gde ih prvenstveno morske životinje, mogu progutati i na taj način uneti u ceo lanac ishrane.

Plastika koja još nije uspela da se usitni –  zagađuje vodu na planeti i predstavlja opasnost, budući da je životinje greškom pojedu i dolazi do umiranja.

 Ali nisu samo životinje ugrožene. Ugrožena je cela planeta sa svim svojim lancima ishrane, a na kraju svega toga i čovek.

Svetski fond za prirodu (WWF) u svom izveštaju naveo je da čovek u proseku u svoj organizam unese do 5g plastike nedeljno, što je težina jedne kredinte kartice, odnosno 2000 mikro čestica svake nedelje ili 250gr godišnje.

Veliku zabrinutost predstavlja i to što posledice po zdravlje još nisu poznate, dok čovek nastavlja u svojoj ekološkoj katastrofi.

Od 1. januara 2020. godine u Srbiji će biti zabranjena upotreba plastičnih kesa, pa su ih neki trgovinski lanci u Požarevcu već izbacili iz svoje ponude. Građanima je ponuđeno da ili kupe papirne ili biorazgradive kese i cegere, ili ponesu sa sobom one koje već imaju.

Direktor JKP – Slobodan Jović, u intervjuu za Radio Boom93 rekao je da je po prirodi posla JKP-a da skuplja PET i kartonsku ambalažu i da je to jedan od načina spašavanja postojeće deponije koja je ograničena i nije u mogućnosti da primi sav otpad.

 „Grad Požarevac je pokriven sa 126 kontejnera za PVC ambalažu, ali jož uvek ne razdvajamo smeće na gvožđe, staklo i drugi otpadni materijal“.

Navodi da je takav posao danas aktuelan u Srbiji i da je to dobro. Međutim, JKP od prikupljanja PET ambalaže nema profita , jer količine koje oni sakupe ne mogu da obezbede normalno poslovanje, budući da pola otpada bude ukradeno iz kontejnera i prodato drugim otkupljivačima.

„Ta priroda posla kod nas još uvek ne funkcioniše kako treba“, naglasio je Jović.

Na pitanje „Koji su načini saniranja smeća iz okolnih sela, budući da se formiraju divlje deponije?“, Jović je rekao da okolna sela nisu pokrivena ni sa iznošenjem smeća ni sa kontejnerima za PET ambalažu.

„Mi smo osnovani i naš je interes da to radimo, jer nam je jako isplativo da pokrijemo svih 25 seoskih naseljla, ali mi nismo u mogućnosti to da uradimo, jer deponija nema te kapacitete da primi i tu količinu otpada“.

„Imamo snage, ali nemamo dovoljno ljudi. Mehanizacija je u odličnom stanju i ne postoji mašina koju mi nemamo za ovaj posao“, izjavio je direktor JKP-a.

U prikupljenom otpadu najveći procenat čine plastične flaše i kartonske ambalaže.

Na mesečnom nivou sakupi se oko tonu i 300 kila PET ambalaže i 5 tona kartona. Ove količine su male u odnosu na broj stavnika i njihove navike u korišćenju plastike. Jović je doda da ta količina ne može da pokrije troškove ovog posla, ali da se ipak realizuje prikupljanje otpada i čišćenje kontejnera predviđenih za to.

Otvaranjem Reciklažnog centra promeniće se dosta toga, jer će se zatvoriti postojeća deponija, radiće se selekcija smeća i odnosiće se, verovatno, u Lapovo.

Potrebno je probuditi svest da plastika ne zagađuje i ne ubija samo okolinu, već i čoveka. Zato bi trebalo usmeriti se na izvore zagađenja, kako bi se ovaj problem zaustavio. Nemoguće je rešiti problem, jer je on zahvatio celu planetu, ali je moguće zaustaviti proces daljeg zagađenja i sanirati – koliko je moguće, već nanetu štetu.

čet

21.11.

2019.

anonymous [neregistrovani] u 02:20

Re:Platični Isus

U pravu si,... gurajmo mu još malo državne pare u džep, još ih se nije dovoljno nakupio

Odgovori
sre

20.11.

2019.

Platični Isus [neregistrovani] u 16:48

Da se razumemo

Slobodan Jović je odličan direktor i kamo sreće da nam je on na čelu grada!

Odgovori

Ostavi komentar

Najčitanije