Lokalne vesti

neću da pišem o snegu odavno je prošao,uskoro će nov.Hoću da pitam gradske oce dali ih nekada priterala nužda pa da svrate u u javni WC u krugu pijace,ono bre nema ni u najnerazvijenim državama,onaj mućenik naplaćuje 20 din,i guši se u smradu,ej bre ljudi tu se prodaju životna namirnice,šta ce prodavac sira kad ga pritera mora da se olakša a ja neznajući isti kupim a vi se hranite fetom,briga vas za gradjane.Kažete nema para a imate ze koje kakve grandovce,kako vas bre nije sramota da napravite jedan ćestiti WC ali šta bi ostalo za vaše djepova,sram vas bilo.

Re:

Dodji kod mene na Karaburmu, pa da vidis kako je ociscen Beograd

Kako je to u Malmo?

prošle godine sam sticajem okolnosti bio u švedskoj - malme desetak dana. krajem decembra. vremenske prilike su bile slične, od -10 do -20, i gomila snega. znači dežurni pljuvači, u srbiji-požarevcu se bolje čisti sneg!!!! uopšte nisam bio oduševljen radom šveđana, s tim što ako ne daj bože nemaš zimske gume, kazna ti je katastrofa! lokalni vozovi su bili otkazivani. naravno, sve sam snimio za znatiželjne! čak i put do aerodroma u malmeu je bio katastrofa, centar takođe, a o sporednim ulicama i da ne pričam. ne pada mi na pamet da branim jajceta i gradonačelnika,ali za ove pljuvačine nemaju veze sa vezom. u malmeu su kolovozi - bili pod snegom svih deset dana!! bilo je neke rizle, ali u poređenju sa ovim ovde, bolji smo. da budem realan, tamo nema rupa na kolovozu - ali inače je ovo moj odgovor dežurnim pljuvačima koji pojma nemaju ništa, osim da pljuju, a i to ne znaju kako treba!! mada razumem da nekima nikad ništa ne valja...

Da li ima vesti?

Da li je neko saznao gde ima da se kupi lopata, bre?
Ceo grad sam obisao i nema!

Deda za babu, baba za lopatu

Kaze jedan deda: sećam se ja da je 1954. bila mnogo gora zima, a tek 1947. kako je bilo, fuj, fuj, ne ponovilo se. Meteorolozi u Srbiji imaju svoje arhive: od 1888. vode ih uredno. Molim, u Beogradu je 1962., na primer, palo svih 80 cm snega; u Leskovcu je 1963. palo 124 cm; 1969. je zima bila strašnija od ove u Pozarevcu; a olimpijska 1984. pamti ogromne snegove (213 cm na Tari) koji su potrajali celih 59 dana; prosečno zadržavanje snežnog pokrivača u drugoj polovici XX veka bilo je oko 37 dana, ali je 2003. sneg ostao 47 dana, a 2005. čak 54 dana. I onda mi pričaju o globalnom otopljavanju. Nego, baba daj lopatu...

Pismo gradonacelniku

2.2.2012. Nocas je pao prvi sneg. Ustao sam i vidio sve pokriveno belim pokrivacem. Izgleda kao najlepsa razglednica! Izasli smo napolje, ocistili stepeniste i prilazni put a onda se grudvali (ja pobedio!). Kad je prosla grtalica morali smo ponovo da ocistiti park. Koja divna zemlja! Volim Pozarevac!
4.2.2012. Nocas opet sneg. Opet prosla grtalica i zatrpala parkinge. Ulice neprohodne.
6.2.2012. Nocas opet sneg!! Nisam mogao izvesti auto da odem na krizni stab. Ovdje je zaista divno, samo sam malo umoran od lopatanja. Opet sneg…
8.2.2012. Gradonacelnice, Ovo belo govno opet padalo celu noc. Dobio sam zuljeve od lopatanja i ledja me bole. Ovaj xxx iz preduzeca za puteve zatajio sa mehanizacijom. Krije se iza coska i samo ceka da se otopi.
10.2.2012. Jos malo usranog snega. Ako mi ikad padne saka peder sto vozi grtalicu - ubicu ga! Mater im sto ne posipaju vise soli da se pre otopi.
11.2.2012. Nocas opet sneg, alooo gradnacelnice. Ne izlazim vec tri dana iz kriznog staba sem sto cistim sneg. Ne mogu nigde , auto se zaglavio na brdu. ispred parking ima snega ko`govana, a hladno je! Kazu da ce nocas pasti novih 30 centimatara ovih belih govana. Niko vise ne dolazi u stab, osim mene
12.2.2012. Pragnoza je bila losa. Palo je 90 centimetara ove napasti. Ako ovako nastavi, nece se otopiti do Ljubicevskih konjickih igara. Grtalica se zaglavila dok je cistila parking i taj supak je dosao kod mene da trazi lopatu. Rekao sam mu da sam vec slomio sest lopata cisteci ta govna sa vrata sto ih je on nabio i zamalo da sam mu je slomio od glavu.
13.2.2012. Neverovatno koliko sam zeznuo auto od jebene ledenice sto raste svuda po krovovima. Javi da li da zovem onog Gorionika da skida ledenice.
14.2.2012. Dajem ostavku! Selim se na Floridu !!!!! Pun kuxxx mi je svega! Ne mogu zamisliti kako neko normalan moze ziveti u ovom Pozarevcu.

Re: Covek je u pravu

Nemoguce je!

ima i nastavak

Evo Vam nastavak Kanadske price.

Nastavak price "jednog naseg fiktivnog iseljenika" koji je napustio svoju poznatu rodnu grudu i otisao na zapad. Da podsjetim , nas pisac se prvo odselio u sjevernu Kanadu u neko mjesto gdje ima puno snijega.

12. maj Stigli smo na Floridu. Uselili smo se u novu kucu. Tako je velika ima sav konfort, naravno i pool. Kako je ovdje samo toplo i prijatno. Vec sam zaboravio Kanadu. Volim Floridu

20 maj Ovdje su ljudi nevjerovatno dobri i uvijek se samo smiju. Stvarno je Florida interesantna a ima puno interesantnih zivotinja. Bas je fino toplo u ovaj tjedan sam se pregrijao od one k... Kanade. Puno volim Floridu.

12. jun Vec smo mjesec dana tu, vrijeme je jos uvijek toplo i jako vlazno. Dobro da u kuci imamo klimu. Susjed mi je pricao kako u jednom restauranu u blizini sluze dobrog aligatora. Kako mogu ljudi da jedu te zivotinje, koje izviru iz doba dinosaura to ne mogu nikako razumijeti. Vidjeli smo puno toga na Floridi, nevjerovatno je interesantna. Najvise te volim, > Florida

30 jun Odkad smo dosli vrijeme se skoro nije mjenjalo uvjek toplo a sad i pomalo suvise vlazno. Ali klima uredaj u kuci i u kolima radi odlicno. Nocu nam jedino smetaju komarci, kojih ima u ovo doba puno. Upoznao sam jos neke susjede stvarno su ljudi na Floridi dobri. 18 jul Nevjerovatna vrucina i skoro 100% vlaga, za vikend idemo na obalu. Nadam se na lijep provod..

20 jul Kakva noc. Fata je u hotelu slucajno ostavila otvoren prozor. Zamalo da me zivog pojedu ti komarci. Kad se zelimo vratitikuci neko nam je ukrao kola. I tako ima da se vozim 100 milja taksijem. Crnac taksista uvjek se samo smjeska, imam utisak da je on ukrao kola. Stvarno ima kriminala na Floridi.

21. jul Posle vracanja kuci, opet taksi i na posao, pa ja kao da radim samo za ove taksiste. U firmi sef mi je rakao, da se ne smijem dovoljno, ali kako da glupanu objasnim da nisam sklopio oka od onih komaraca a kamoli da spominjem ukradena kola. Nevjerovatna vrucina.

30.jul Vrucinski val je na maximumu, a nama je u kuci crkla klima. I jos ovi komarci, jedino me spasi ujutro jedno kupanje da prozivim. Vec kad hocu da se bacim u pool vidim u njemu aligatora od 3 metra!! Jos mi je samo ta pickarija trebala, brzo zovem policiju da upitam sta treba da radim Oni kazu da ga pustim na miru da ce sam otici od gde je dosao. Poludjecu.

31.jul Vec ujutro neverovatna vrucina. Na poslu sam opet kao prebijen. Sef, onaj kurac kaze da se uopste ne smijem i da to nije dobro za konzumente. Jebo njega i konzumente.

1. avg Kakva vrucina. Vec drugi dan bez klime sto znaci i bez spavanja. Sve ce da izgori samo komaraca ima sve crno i sve vise. Onaj mrgan od 3 metre kao da je u mom poolu kampirao. Kazem cjelu pricu susjedu, on se samo smije, kao uvjek, picka li mu lijepa mila materina.

2. avg. Jedva docekam, da mi dodu spremit tu kurcevu klimu a onaj niger umesto klime sredi mi cerku. Policija kaze samo da treba biti pazljiv a da crnca verovatno nece moci izslediti jer su i onako svi isti. Vrucina kao da smo u paklu jebem ti Floridu.

12. avg Ne mogu da zamislite tu vrucinu. Tu smo jos uvjek kao u paklu a odkad smo dosli vrjeme je isto. Sef me bacio iz firme sa osmijehom na licu i rekao da se konzumenti pobunili jer se nisam dovoljno smijao. E tako sam ostao bez posla i na putu idem u kafanu kde se propijem. Svi se meni i mojoj prici samo smiju, a osobito onaj policajac koji me uhiti pijanog i trazi da mu platim 3000 USD. Majku im, mrzim Floridu, prokleta bila.

13. avg - Petak, 13. Boze kakva vrucina. Vracam se kuci iz cuze bez kola, posla i bez para. Mrzim taksiste Svi bezu sa osmijehom na licu, a usput mi kazu da dolazi Mitch. Legnem u kucu o kojoj jos uvijek ne radi klima da malo razmislim o svemu. Odjednom neverovatan vjetar zapara zrak i kuca nema vise krova, jos minut dva i nema vise kuce Vjetar se poleze. Nemam vise nista, samo je onaj aligator ostao u poolu. Sto ga nisu poklopali u onom restoranu.... Susjedi se vracaju i sa osmjehom na licu kazu da imam srecu da sam prezivio hurikana Mitcha. Opet je vrucina ko prije, a ja bez svega mrzim Floridu selim se odavde. Gdje .....ovaj put necu da vam kazem.....

DNEVNIK JEDNOG BOSANCA - POVRATAK

1. septembar: Naplatio pare od osiguranja. Zgadila mi se ova Amerika. Kao i Kanada, uostalom. Ubjedjujem familiju da odemo u Disneyland. Poslije cemo smisliti gdje ce mo i kako cemo...

8. septembar: Potrosio pare od osiguranja. Ne znam gdje cemo, djeca bi vec trebala u skolu. Sinula mi je napokon pametna ideja. Zovem rodbinu da me upute kako da kupim stan u Sarajevu. Ucimo ubrzano gramatiku, ja vec uspjesno razlikujem ekavicu I ijekavicu. Djeca brkaju meko, mehko i tvrdo c, zaboravljaju umetnuti h gdje treba, palatalizacija im nijedna ne ide od ruke. Sta li ce s nas biti.

24. oktobar: Rodbina mi hitno odgovara da ima jedan sto bi prodao knjizicu i da ima ope' jedan u Opstini koji bi pogurao za stan, ukoliko...Prodali auto i kompjuter. Poslali pare za stan.

25. novembar: Papiri za stan u Sarajevu sredjeni, sreci nema kraja. Mi smo bez para. Djeca ne idu u skolu. Svi pomazemo u obliznjoj samoposluzi, imamo dovoljno za motel i kartu. Pripreme za povratak u toku: gledamo u sobi CNN i pokusavamo da shvatimo trenutnu politicku situaciju. Ja imam problema sa razumijevanjem unutarnjih granica, nismo se valjda za to borili. Kazu mi da malo puno naginjem na unitaristicku politiku, a da opet nisam dovoljno ekstreman da mogu prezivjeti lako politicku realnost. Kazu mi isto tako da ne serem.


24. decembar: Posljednje pripreme za put. Uzeli najjeftinije karte, na prvi dan Bozica, bice prazan avion. Tjeraju me da kupim Leviske, ne mogu me vise gledati u dronjcima. Fino smo se svi obukli, ponijeli smo nesto baterija, svijeca, mlijeka u prahu, kafe i dvije-tri cokolade, da obradujemo nase. Posljednja noc na jebenom sjevernoamerickom kontinentu. Nalet ga bilo, i onog ko ga otkri, o ove sto na njemu zive.

25. decembar: Prvi dan Bozica. Na putu do aerodroma blistaju ukrasi na palmama. Samo da mi je docepati se aviona. Nalecem na Deda Mraza u bermudama, saljem ga u neku stvar. Predajemo stvari, oduzimaju nam vrecu sa rizom i otpakovane vrece mlijeka u prahu ... kazu supci, zabranjeno po nekom njihovom zakonu. Ovo je vec prevrsilo mjeru. Psujem tecno. Oni se smiju. Budale. Stjuardesa me upozorava pazim kako se ponasam nakon sto sam ljubazno stisnuo pilota i vikn'o mu na uho: "Vozi Misko!".


27. decembar: Amsterdam. Mmmm, osjecam miris Evrope. Zadrzavaju nas u policiji, kazu istekla nam oba pasosa, i crveni, i plavi. "Ma, koji ste mi vi ..." mislim se, ja - tamo se ja vise ne vracam. Fino mu kazem: "No Amerika, no, niks, kaput, finito..." Prenocili na policiji. Uzelo nam tariguz i svijece, kaze treba da prodje neko ispitivanje. Bas smo se sjebali. U policiji upoznajemo puno naseg svijeta, svi idu na drugu stranu. Svijece mogu s nama, tariguz ostaje, zapaljiva materija. Otkidam malo papira sa jedne rolne, zlu ne trebalo. Niko ne primjecuje.

31. decembar: Nakon dvije noci prespavane na amsterdamskom aerodromu, evo nas na putu za Bec. Svi smo se vec medjusobno posvadjali. Optuzuju me da sam ih sve uvalio u govna, bez njihove volje. Ubjedjujem ih da ne seru i da ponavljaju gradivo, vec smo skoro kuci. Slecemo u Bec. Ah, Wienna, Shtrauss, Waltzer, Dunau, jes' klinac. Policija nas odvaja na poseban izlaz.

1. januar: Novu godinu docekao u krugu familije, u posebno ukrasenoj celiji. Gledam novogodisnji koncert kroz resetke. Djeci poklanjam cokolade, Fati sam uspio maznuti jedan tester na Free Shopu u Amsterdamu - Gyvency for men. Svidja joj se. Mirise. Izgleda da ce nas pustiti vec za dva dana. Hrana puno bolja od one u Amsterdamu. Vec sam skoro zaboravio ona sranja sto smo jeli u onoj poganoj Floridi. Mekdonald, Meklaud, Mekintos, Meksiko, to su samo neke od zabranjenih rijeci nakon naseg groznog McDonald'skog iskustva.

6. januar: Zagreb. Servus lepi Zabreg moj, kaj se krije v mali toj. Opet bajbok. Uvozenje opasnih materija, oduzimaju nam baterije. Brzo nas oslobadjaju iz policaije, izvinjavaju se. Da ne bi placali carinu, ostavljam lazni Rolex u policiji I otkidam dugmad sa Fatine jakne da pokazem da je koristena. Niko iz familije ne prica sa mnom. Tvrde da je moja glupa ideja o povratku. Carinik se smjeska, policajci se smjeskaju, taksista se smije, ja mislim da nesto debelo nije u redu. Nisu ma cak pitali cak ni za putovnicu, domovnicu, sahovnicu... Pitam treba li mi viza, oni se svi grohotom smiju. Kazu, kak' ste vi Bosanci bedasti.

7. januar: Oduzimaju nam avio-karte, pominju neki medjudrzavni sporazum. Nije mi jasno, bunim se k'o Grk u zatvoru. Odustajem, iz carapa vadim zadnje dolarske rezerve. Odlucujem se na put autobusom. Taksista prima dolare. Sreca. Bas bih se obruk'o. Stizemo u zadnji cas na Kolodvor, banka jos radi. Mijenjam dolare u kune za kartu i KM (valjda kilometre) za prtljag. U cekaonici svi puse, postaje neizdrzivo. Idem do klozeta da dodjem sebi. Smrdi toliko da jedva stojim na nogama, nekako se dokopam izlaza. Guramo se na ulazu u autobus, neko je prodao visak karata, bice gusto. Ja pristajem na tri sjedista za cetiri karte, pod uslovom da prtljag drzimo u krilu. Bolje ista nego nista. Hajd', mislim se, nek' je ziva glava.

8. januar: Ovo pisem poslije. Hladno je bilo da bi pingvini u nesvjest pali. Al', opet, mislim se, kako je u Kanadi. Pokusavam zaspati, ne mogu, muzicki ukus sofera je gori od onog vec loseg predratnog. Neko povraca pozada. Neko otvorio Argetu i otpakov'o kuhana jaja. Povraca mi se, da hoce zaustaviti autobus. Autobus se zaustavlja na tri carine i tri policije. Oduzimaju mi koznu jaknu koju sam prije rata kupio u Turskoj. Ja sam ukocen toliko da me policajci skidaju. Kakva noc.

11. januar: Ovo pisem na kraju puta. Dva dana smo bili zaglavljeni na Makljenu. Sreca, neki iskusni putnik na ovoj relaciji je imao karton kuhanih jaja. Neki svercer pristaje da trampi paket argete za dzepni Nintendo. Glupan, ja platio Nintendo $4.99 na rasprodaji. Nismo gladni. Ja sam ukocen, svaki me misic boli. Sad svi imamo mjesta jer su policija poskidali neke nevaljalce usput. 12. januar: Stanica u Sarajevu. Tuga me uhvatila, sjetim se kako smo ovdje cekali na konvoj. Budale, ko nas je tjer'o. Pa, nece Bosna nigdje, a ni Hercegovina. Fali nam jedna torba. Jedna mi zena kaze da je vidjela neke momke kako pretovaraju svijece i nesto se domundjavaju oko nasih sjedista. Prijavljujem policiji. Smije se policajac, neki mlad momak, grohotom, svi mu se krnjatci vide. Kaze, dobro dosli, kuci. Svi nam se sahvaljuju na stanici sto smo ih zabavili. Svi puse. Malo mi je zlo. Nude me picem, odbijam da pijem na javnom mjestu, zakon je zakon. Oni se i dalje smiju, jedan pada sa stolice tako da polomi sve boce ispod stola. Miris alkohola me zapahne, istrcavam na cisti zrak.

13. januar: Pokusavam prvi put da udjem u "svoj" stan.

14. januar: Vec nekoliko puta pokusavam da udjem u stan. Provodimo citav dan u raznim opstinskim kancelarijama, vadimo potvrde, pokusavamo da iznudimo nalog za iseljenje "stanara". 15. februar: Sudskom odlukom donosi se nalog o iseljenju tih nekakvih uljeza u "nasem" stanu. Pokusavam istjerati te nevaljalce. Vise smo dojadili rodbini, ne zna nam se ni za dan ni za noc. Danas kod ovog, sutra kod onog.

20. februar: Donosim odluku. Idem u policijsku postaju na autobuskoj stanici. Prepoznaju me, kazu da nisu usli u trag lopovima iz autobusa, jos, i svi se grohotom smiju. Zamolim ih da mi pomognu, da imam rjesenje za stan, i nalog, i da nemam gdje spavati, i da cu se ubiti na mjestu ako nesto ne ucine. Svi se smjesta pokupimo odatle, pozovemo posebnu jedinicu, usput ubijedimo pripadnike Unprotection - Eye For - Ass For - Na To - a da nam se pridruze, i u zdruzenoj akciji ulazimo u stan. Stan prazan. Nigdje nista. Ni parketa, ni lustera, ni bojlera, nista. Al' jebi ga, svoje je svoje, ljubim stokove tako strasno da mi se usne lijepe za hladan metal.

28. februar: Bas je nas svijet dobar. Sa prvog sprata donose nase cilime sto su komsije cuvale sest godina. Neko na podvoznjaku nasao nas televizor i otkupio od jednog svercera. Sa smeca donijeli nas bojler. Nadjeno dosta nasih slika, predratnih. I moja diploma, zguzvana na mjestu odvaljenih pipa u kuhinji. Sve polahko dolazi na svoje mjesto. Vec pomalo i djeca razgovaraju sa mnom. Fata je rekla da ce mi dati cim ponovo nabavimo krevet.

1. mart: Danas sam vec poceo da radim u jednog privatnika. Ruke me bole jos od onog autobusa, imam puno unosenja, radim s robom. Fata pocela da sije kod jedne fine zene. I ona je, kaze, bila izbjeglica, u Sarajevo, trebalo joj je dosta da dodje na svoje, ali, kaze, ako radimo vrijedno i imacemo. Imamo dovoljno para da platimo dodatne casove djeci. Oni nisu jos u skoli, do septembra. Sada su nam dali dobru sansu da polazu ove razrede sto su zavrsili u Kanadi i Americi, jer se to ovdje nista ne priznaje. Imaju problema sa gramatikom. Ja jos imam problema sa politikom. Sreca, televizor nam se cesto kvari pa ni ne pratimo vijesti. Ja ocekujem da sa dobrim znanjem jezika i sa vozackom dozvolom mogu dobit' fini posao za neku medjunarodnu organizaciju. Sve je super. Malo me nerviram, gdje god dodjem, svi puse. Puse pravo. Na to se nikako ne mogu navici, k'o da nisam citav zivot zivio ovdje.

2. mart: Pitate se, gdje cemo sad. Necemo nigdje. Ovdje nam je dobro, tako nam i treba. Dobro se dobrim vraca. Super je nama ovdje. Ne mogu nas odavdje vise ni puskom otjerati. Dobro nam je - u picku materinu.

Evo vam ga sneg

12. 08.
Uselili smo se u nasu novu kucu u Kanadi. Tako sam uzbudjen. Ovdje je tako
lijepo. Planine su prekrasne. Jedva cekam da ih vidim prekrivne snijegom.

14. 10.
Kanada. To je najljepsa zemlja na svijetu. Lisce je poprimilo sve one divne
nijanse zute i narandjaste boje. Vozio sam kroz prirodu i vidio par jelena.
Tako su graciozni. To su najljepse zivotinje na svijetu. Ovo mora da je
raj. Volim Kanadu.

11. 11.
Dan sjecanja (Kanadski drzavni praznik). Lov na jelene ce poceti uskoro. Ne
mogu zamisliti da neko moze ubiti tako divnu zivotinju. Nadam se da ce
uskoro snijeg. Tako je divno.

02. 12.
Nocas je pao prvi snijeg. Ustao sam i vidio sve pokriveno bijelim
pokrivacem. Izgleda kao najljepsa razglednica. Izasli smo napolje, ocistili
stepeniste i prilazni put a onda se grudali (ja pobjedio). Kad je prosla
ralica morali smo ponovo ocistiti dvoriste. Koja divna zemlja. Volim
Kanadu.

12. 12.
Nocas opet snijeg. Opet prosla ralica i zatrpala dvoriste. Ovde je zaista
prekrasno.

19. 12.
Nocas opet snijeg. Nisam mogao izvesti auto da idem na posao. Ovde je
zaista divno samo sam malo umoran od lopatanja. Opet jebena ralica.

22. 12.
Ovo bijelo govno opet padalo cijelu noc. Dobio zuljeve od lopatanja i ledja
me bole. Ovaj majmun sa ralicom kao da se krije iza coska i samo ceka da ja
ocistim dvoriste. Supak.

25. 12.
Sretan jebeni i usrani Bozic. Jos malo usranog snijega. Ako mi ikad padne
saka ovaj peder sto vozi ralicu, ubicu ga. Mater im jebem sto ne posipaju
vise soli po cesti pa da se prije otopi.

27. 12.
Nocas opet snijeg. Ne izlazim vec tri dana osim sto cistim snijeg kad god
prodje ralica. Ne mogu nigdje ici, auto se zaglavio u brdu snijega ispred
dvorista a i hladno je. Kazu da ce nocas pasti novih 30 cm tih govana.

28. 12.
Prognoza je bila losa. Palo je pola metra. Ako ovako nastavi nece se
otopiti do ljeta. Ralica se zaglavila i taj supak dosao kod mene da trazi
lopatu. Rekao sam mu da sam vec slomio sest lopata cisteci ta govna sa
vrata sto ih je on nabio i zamalo da sam mu je slomio o glavu.

04. 01.
Najzad izasao iz kuce. Otisao do prodavaonice da kupim nesto hrane i kad
sam se vracao udario kolima jelena. 3000 dolara stete na kolima. Te jebene
nemani trebaju biti ubijene. Svugdje ih ima. Sto ih lovci ne pobise
jesenas...

3. maj.
Odvezao kola kod mehanicara. Nevjerovatno koliko su zardjala od jebene soli
sto je posipaju svuda.

10 maj.
Selim na Floridu. Ne mogu zamisliti kako neko normalan moze zivjeti u toj
jebenoj Kanadi.

Mrzim zimu!

mrzim zimu! mrzim sve u vezi zime, pocev od toga sto ide nakon ogavne jeseni, do toga sto traje sve do proleca. mrzim sneg, hladnocu i kapute.
mrzim sto sve smrzlo. mrzim restrikciju.

Pitanje

Nego, da li zna neko gde ima da se kupi lopata?

Lepo receno i procitaj

Pre nekoliko dana procitao sam intervju sa Sergejem Trifunovicem, pa mi doslo da podelim sa vama. Evo odlomka na temu "za koga da glasam"...
"Neko govno će da sedne i da napravi sa drugim govnetom sporazum, da bi sačuvalo svoje govnjivo dupe u fotelji. Onda će to govno da dovede svoje govniće koji će da zasednu u neke resurse o kojima nemaju pojma. Napraviće gomilu sranja, mahinacija, prevara i nikad ih niko neće pozvati na odgovornost, jer odgovornost ne postoji u ovoj zemlji. Nikad niko nije odgovarao narodu, tako da ne vidim zašto bi narod imao građansku dužnost prema nekome ko ne poštuje građane. Moja građanska dužnost, zato, jeste da budem zdrav, da budem dobar prema svojim bližnjima, da kad mogu pomognem, da uradim sve što mislim da bi učinilo da našem društvu dude bolje. A našem društvu neće biti bolje ako ja glasam za nekog ko će da napravi koaliciju, kao što je ova. Ili gora."

Idu izbori! More mars, bre

Tadić odaje utisak finog, lepo vaspitanog, pametnog i poštenog čoveka. Ali, on nažalost nije cela lokalna vlast. Glasajući za Tadića, ti glasaš za gomilu ljudi koje ne bi pogledao na ulici, kad ih sretneš. Pa, vidi sad? Idu izbori, more mars bre od mene!

Re: Ti mora da si lazljivi organizator

Ja prolazio i nije bilo ocisceno. Mozda si slep kad ne vidis!

Re:

Na ovo ne mogu a da ne odgovorim!!!
Slušaj ovako! Radim u preduzeću za puteve i moj posao je u zimskom periodu održavanje magistralnih i regionalnih puteva! Od pre dve godine moja firma dobija poslove čišćenja gradskih ulica, tako da i to sada radimo! Nekoliko kolega rade na tim poslovima i od početka padavina ne prestaju sa radom! Bez pauze rade po 16 sati dnevno, pa 16 odmaraju! Tako da kada mi neko kaže da se grad ne čisti, xxx mi se od toga! Da li ti imaš ideju kako da očistiš ovoliku količinu snega sa ulica??? Daj predlog pametnjakoviću???? Što se tiče izbora ulica za čišćenje tu ima nekog redosleda valjda!? Prvo prilazne ulice ka centru, pa one do bolnica i zdravstvenih ustanova, pa do škola i pošti itd! Tu odlučuje prioritet! A to što nije svaki budžak pčišćen, pa i fizički je nemoguće, jer su nam ulice kao u xxx! Lepo ti, kad se već toliko buniš, zavrni rukave i lopatu u ruke!!!! Prostaci nezahvalni

istina

Pošto vidim da je velika dilema zašto se ne čisti probaću da vam razjasnim.Opština nema para da plati PZP-u jer su potrošili pare iz budžeta palnirane za ovakve situacije na novogodisnje rasvete fontanu želja i vatromet PA SAD POKREĆU KAMPANJU PREKO TUDJIH LEDJA.Tako je isto išlo kampanja štedite vodu a niko da kaže da je zbog nestručnosti kadra u lokalnoj vlast grad mogao da ostane totalno bez vode jer su opet potrosili pare iz budžeta na informatore i fijakere a nisu predvideli prširenje kapaciteta piajće vode jer se za samo god dana izgradilo deset zgrada u užem centru.Da se vratim na temu ulice se posipaju industriskom soli koje može da deluje do -3 c tj samo omekšava sneg.Za razbijanje poledice ispod snega koristi se kalcijum hlorid u tecnom stanju sto mi nismo ni videli što bi po pravilnku održavanja puteva moralo da se koristi

Šta je čije?

Ja preduzetnik. Plaćam kiriju za lokal. Iznesem nešto na trotoaar, eto ih opštinari. To je opštinsko, mora da se plati kvadratura. Dodje vašar, izdaju metre trotoara ispred moje radnje, ostave "metar" da mogu ljudi da prodju. Tih 4-5 dana i ne radim. A plaćam kiriju i doprinose i za to vreme. JKP ide i pere ulice, metlaju, čiste kada padne lišće. Dakle, to jeopštinsko.
E, onda dodje zima, i onda NAREDJUJU i MOJA JE OBAVEZA da čistim sneg SA NJIHOVOG trotoara. I eto ih opet opštinari. Kazne. Neko se oklizne i paden, slomi ruku, ispred moje radnje na njihovom trotoaru, MENE tuži? JA SAM KRIV?

Ili je neko lud, ili sam ja lud ... ne znam ....

gradjani

Jedna rećenica mi upade u oči: "Građani bi trebalo da izbegavaju korišćenje privatnih vozila koliko je to moguće." Kao prvo Požarevačka opština ima oko 30 sela i naselja. Kako oni da ne koriste privatna vozila pri dolasku na posao (ako ga imaju), dolasku u bolnicu ili dom zdravlja ( ne daj bože), dolasku na pijacu itd kad ekpsresni "Litas" ide do nekih naselja kao antibiotik ( jednom na svakih 8 sati)? Jel nam to savetujete da koristimo TAJ GRADSKI PREVOZ??? E baš bih voleo da vidim toga ko koristi gradski prevoz kao osnovni prevoz ( naravno čoveka iz gradske uprave). Onaj ko je ispisao akronim za litas (Loše Ide, Trese A Skup) nije pogrešio ni trenutka. Ja toliko... ne bih da komentarišem nesposobnost onih koji apeluju da se sneg čisti, a sami gledaju kako se mučeni i napaćeni narod muči... narod čisti ispred svojih lokala i zgrada, a vi? Čekajte da komunalci sklone sneg sa parkinga i javnih prostorija... kad se već toliko šetate po raznim gradovima Evrope, pogledajte kako se to radi u tim gradovima. Ako ne znate, nije sramota pitati i naučiti...

E gradonacelnice...

Pojedinim ulicama ne moze ni da se prodje, ovo je sramota, ni u jednom gradu nije ovoliki sneg na kolovozu. Nije tacno da se ciste ulice, ulice ciste privatna vozila svojim tockovima, Bradarac je bolje ociscen! Cak ni ulica u kojoj zivi gradonacelnik nije prohodna, ne moze njom ni da se prodje. U Beogradu ociscena ulica znaci da na njoj nema snega ni leda, i nemojte da kazete da je to Begrad, dosta tih prica , svugde su masine iste, samo ljudski faktor zakazuje! I jos jednom - SRAMOTA !

Re:

Negativ! Ispred Centra za kulturu je cisceno za vreme vikenda, samo ste Vi gospodine trebali da najavite kada prolazite pa da ocistimo specijalno za Vas!