Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

19. 05. 2017. Beograd

Izvor: Danas

Vučić protiv Vujovića, MMF-a i zakona Srbije

Obećanja o rastu plata u javnom sektoru sa kojima je premijer Srbije Aleksandar Vučić stidljivo počeo od starta ove godine juče su se zahuktala.

On je na otvaranju fabrike u Odžacima izjavio da "ne govorimo više o dva, tri, pet odsto, biće, a nadam se da ćemo imati snage, pre kraja ove godine, možda i za neki mesec, povećanje plata u javnom sektoru za deset odsto", dodajući da će biti povećan i minimalac.

Suficit republičkog budžeta u prvom kvartalu ove godine od sedam milijardi dinara ili primarni suficit (kada se izuzmu troškovi kamata) od cele 54 milijarde dinara jesu dobar rezultat, ali stručnjaci opravdano sumnjaju da je dovoljno dobar za ovoliko povećanje plata.

Ako bi plate bile povećane pred kraj godine, to bi značajno opteretilo budžet u 2018. godini. Godišnji trošak plata u javnom sektoru je oko 400 milijardi dinara, pa bi povećanje od 10 odsto značilo rast rashoda za oko 40 milijardi ili oko jedan odsto BDP-a.

Vučićevo obećanje se kosi i sa izjavama ministra finansija Dušana Vujovića, dogovorima sa MMF-om kao i sa fiskalnim pravilima izloženim u Zakonu o budžetskom sistemu.

Tako je Vujović predstavljajući budžet za 2017. godinu rekao da je "važno da primarni bilans bude u suficitu dovoljno dugo, recimo pet-šest godina, da bismo spustili udeo duga u BDP-u do nivoa Mastrihta odnosno 60 odsto BDP-a". Istom prilikom je izjavio da je cilj da se povećanjem BDP-a smanje rashodi za plate na osam odsto BDP-a, dok se u ovom trenutku iz budžeta izdvaja oko 10 odsto BDP-a za plate.

U Fiskalnim pravilima ustanovljenim 2011. godine stoji da "principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do sedam odsto".

S obzirom na najavljeni rast od tri odsto ove godine, koji je upitan nakon lošeg prvog kvartala i međugodišnjeg rasta od svega jedan odsto i projekcija međunarodnih finansijskih institucija od 3,5 odsto rasta za sledeću godinu, očigledno je da bi rast plata od 10 odsto bio korak u suprotnom smeru od deklarisanih ciljeva. Ostaje da se vidi kako MMF gleda na ovo, mada je njihova pozicija oslabljena pošto aktuelni aranžman ističe u martu sledeće godine, a i do sada nisu imali mnogo zamerki na odstupanja vlade od dogovorenog s obzirom na smanjenje budžetskog deficita.

Uzimajući u obzir kretanja BDP-a i inflacije, ekonomista Danilo Šuković smatra da je povećanje plata od 10 odsto prekomerno i da u budžetu nema resursa za to.

"Meni to više deluje kao politički marketing nego što je zasnovano na čvrstoj realnosti. Druga stvar je uopšte koncept po kome neki ministar ili premijer određuje kolike će biti plate. To treba da određuje tržište rada i u javnom i u privatnom sektoru. To samo pokazuje koliko su nam slabe institucije", napominje Šuković dodajući da država treba da obezbedi klimu da poslovanje bude uspešno, pa da odatle proiziđu više plate.

I za profesora Ljubomira Madžara Vučićevo obećanje je loša vest.

"Naglo smanjenje deficita je dobrim delom posledica jednokratnih činilaca koji se neće ponoviti. Privreda je još rovita, a strukturni deficit kada se izbace ti jednokratni efekti, i dalje daleko od idealnog. Javne finansije su nam i dalje u dramatičnoj situaciji i i dalje je svaki nagoveštaj povećanja rashoda opasan i nepreporučljiv", ocenio je Madžar.

Nema komentara.

Ostavi komentar