Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

29. 10. 2018.

Izvor: http://cafebarnetwork.rs

Ujedinjeni u regulisanju bakšiša

Praksa davanja napojnica stara je koliko i ugostiteljstvo, a nastala je spontano. Nisu je nametnuli ni ugostitelji ni gosti, već jednostavno postoji oduvek. Međutim, nijedan pozitivan pravni propis Republike Srbije ne poznaje davanje napojnice, što stvara velike probleme ugostiteljima i hotelijerima, kao i državnim organima.

Da bi se to regulisalo, Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede Hores podnelo je dve inicijative Ministarstvu finansija, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvu privrede....

Davanje napojnice je uobičajena praksa u mnogim zemljama u svetu i većini evropskih zemalja. Napojnica predstavlja zahvalnost – ne za pruženu uslugu već za lični doživljaj kvaliteta te usluge. Postoje različita pravila u raznim kulturama, ali neko opšte pravilo jeste da napojnica u restoranu iznosi od 5% do 15% ukupnog iznosa računa. Za taksi usluge ta vrednost je oko 10%, dok se za nosače torbi u hotelu podrazumeva napojnica od evro po komadu prtljaga. U Srbiji je praksa da se konobarima ostavlja do 10% cene naplaćene usluge. Praksa davanja napojnica stara je koliko i ugostiteljstvo, a nastala je spontano. Nisu je nametnuli ni ugostitelji ni gosti, već jednostavno postoji oduvek.

Bakšiš nije utaja poreza

Na poslednjoj skupštini održanoj krajem maja u Beogradu, kojoj je prisustvovalo više od 200 hotelijera i restoratera iz Srbije, ukazano je na problem nepostojanja zakonskog regulisanja napojnice. Predstavnici hotela međunarodnih lanaca, kao i veliki broj nezavisnih hotela i restoratera Srbije, zahtevali su da se što pre nađe rešenje za to pitanje. Zato je Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede Hores podnelo dve inicijative Ministarstvu finansija, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvu privrede. Prva inicijativa odnosi se na rešavanje poreskog tretmana oporezivanja napojnica u hotelijerstvu i restoraterstvu Srbije, a druga na smanjenje PDV-a na hranu u hotelima i restoranima sa 20% na 10%. Pošto nijedan pozitivan pravni propis Srbije ne poznaje davanje napojnice, to stvara četiri vrste problema ugostiteljima i hotelijerima, ali i državnim organima. 

Na prvom mestu taj vid zahvalnosti ili nagrađivanja zaposlenog tretira se kao oblik ličnih primanja, što podrazumeva plaćanje 20% iznosa PDV-a, plus porez i doprinos, koji opterećuju lična primanja sa čak 60%, zbog čega osoblje nije zainteresovano za napojnicu

Drugi problem jeste to što poreska inspekcija višak u novčaniku konobara odmah zavodi kao prekršaj i ugostiteljske objekte suočava s milionskim kaznama i zatvaranjem na 15 dana. U ovom slučaju nije reč o utaji poreza, već o nedostatku zakonske regulative za napojnicu koja je uobičajena u sredini još od vremena vladavine Turaka, kada je i prihvaćen termin bakšiš. 

Treći problem jeste činjenica što nije regulisano da se napojnica isplati kreditnom karticom uz račun za ugostiteljske usluge, zbog čega je gosti češće daju u gotovini, što stvara već pomenuti problem pri kontrolama. 

I na kraju, četvrti problem jeste upravo to što nepostojanje zakonske regulative i tretiranje napojnice kao oblika ličnih primanja (koja su visoko opterećena porezima i doprinosima) neminovno dovode do toga da se napojnice ne prijavljuju ni poslodavcima, a samim tim ni državnim organima, čime se nepotrebno generiše siva ekonomija. 

Sadašnje izjednačavanje oporezivanja napojnice s drugim oblicima ličnih primanja i kažnjavanje poslodavca u slučaju da se napojnica pronađe kod zaposlenog čini loše zakonsko regulisanje ovog pitanja, suprotno običajima naše sredine i kao takvo pogubno na celokupan pravni sistem, unoseći pravnu nesigurnost za poslodavce i opštu fiskalnu nedisciplinu za sve ostale.

Hores je u okviru inicijative predložio da se napojnice opišu i prepoznaju u zakonskim propisima kao poseban i limitiran oblik ličnih primanja, na koji bi se plaćao porez, ali ne i doprinosi, ili na koju bi se plaćali porezi i doprinosi u ukupnoj visini do 20% od iznosa primljenog na ime napojnice. Predlog je da se napojnica limitira na 10% i registruje u kasi, kako bi ugostitelji evidentirali iznose primljene po osnovu napojnice, da na njih plate porez i da potom izvrše njihovu raspodelu među zaposlenima u skladu sa svojim opštim aktima kojima se regulišu radni odnosi.

Prepoznavanje i definisanje napojnice, kao i određivanje iznosa koji se po tom osnovu može naći kod zaposlenog, sprečava rizik od kažnjavanja poslodavaca, a državnim organima pomaže u prevenciji kršenja poreskih propisa i kažnjavanja hotelijera i restoratera zbog običaja koji vladaju u ovoj sredini. 

Smanjenje poreza na hranu na 10 odsto

Druga inicijativa podneta je za smanjenje PDV-a na hranu u hotelima i restoranima sa 20% na 10%. Radi daljeg razvoja turističko-ugostiteljske ponude u Srbiji, potrebno je hranu koja se priprema i služi u ugostiteljskim objektima tipa hotela i restorana oporezovati posebnom poreskom stopom u visini od 10%. Hores smatra da bi takvo poresko umanjenje dovelo do sniženja cena ugostiteljskih usluga u Srbiji, a time neminovno i do povećanja broja gostiju, te i do potrebe za povećanjem broja radnih mesta.

Ideja nije u smanjenju poreza, već u mogućnostima koja bi ta olakšica stvorila, čime bi ugostiteljska ponuda postala konkurentnija i privlačnija za goste

Toj tehnici privlačenja turista, ali i posrednom povećanju fiskalnih prihoda, pribegle su mnoge zemlje. Hores veruje da bi smanjenje poreza na 10% povećalo naplatu poreza i da bi činilo neisplativim rizik od kažnjavanja i zatvaranja objekta. To bi rasteretilo inspekcije da se usmere ka većim utajama poreza, čime bi se u velikoj meri povećala finansijska disciplina u celoj zemlji. 

Smanjenje poreske stope na hranu u ugostiteljskim objektima tipa hotela i restorana dalo bi četiri pogodnosti: povećanje broja stranih gostiju, povećanje prodaje raznih proizvoda, što bi za sobom povuklo i veću uposlenost, povećanje prihoda od poreza zbog prodaje proizvoda i energenata stranim turistima i unifikaciju poreske stope za sve ugostiteljske usluge sa zemljama Evropske unije.

Izveštaj o koristima niske stope PDV-a za stvaranje novih radnih mesta i konkurentnost u Evropskoj uniji HOTREC-a iz 2017. godine pokazuje da je primerena poreska politika ključni faktor jačanja konkurentnosti turizma kako bi se održala pozicija Evrope kao najpoželjnije turističke destinacije.

Sektor smeštaja i hrane praktično je nerazdvojiv i predstavlja ključni pokretač turizma i ekonomije Srbije, zbog čega mnogobrojne studije o turističkoj konkurentnosti ukazuju na sinhrono delovanje oko pitanja redukovanog poreza na dodatu vrednost. U Evropskoj uniji 17 članica primenjuje redukovanu stopu PDV-a na smeštaj i ugostiteljske usluge u sektoru hrane.

Neki od statističkih podataka dokazuju povoljnost takve poreske olakšice – stopa PDV-a u Nemačkoj je smanjena sa 19% na 7%, što je tokom pet godina povećalo broj novih radnih mesta za 18,5%, a već u prvoj godini primene smanjenog PDV-a povećalo je i investicije za 32%. Irska je smanjila PDV sa 13,5% na 9%, čime se broj novih radnih mesta povećao za 34%, dok su privredne aktivnosti u roku od tri godine porasle za 79%. Švedska je smanjila PDV na ugostiteljstvo sa 25% na 12% i potom zabeležila porast zaposlenih za 10%. Francuska je smanjila PDV sa 19,6% na 7% i dobila 52.700 novih radnih mesta. Mađarska je smanjila PDV sa 27% na 18%, a početkom ove godine na 5%.

Dvadeset pet zemalja snizilo je stopu PDV-a na hotelski smeštaj i time podstaklo investicije, povećalo budžetski prihod, smanjilo sivu ekonomiju, zaposlilo nove radnike, povećalo dobit, a nižim cenama i promet. Sedamnaest zemalja snizilo je stopu PDV-a za ugostiteljske usluge, što je pozitivno uticalo na celokupnu privredu budući da smanjenje poreskog opterećenja u turizmu i ugostiteljstvu generiše stopu rasta BDP-a za između 0,2 i 0,6 procentnih poena. To znači da su koristi od smanjenog poreskog opterećenja veće od izgubljenih prihoda u budžetu.

Čak i stopu PDV-a od 10% pojedini stručnjaci ocenjuju kao nedovoljno konkurentnu, jer mnoge konkurentske zemlje imaju nižu  stopu. U samoj strategiji razvoja turizma Srbije do 2025. ocenjeno je da je fiskalno opterećenje veće nego u zemljama relevantnog konkurentskog kruga. 

Zbog navedenih razloga Hores je podneo inicijativu za smanjenje dosadašnjeg PDV-a na usluge hrane u restoranima i hotelima sa 20% na 10%, čime bi se sektoru s najvećim razvojnim potencijalom u državi omogućili konkurentni uslovi, a potom obezbedio dalji ekonomski rast ne samo turizma i ugostiteljstva već i s njima povezanih delatnosti. 

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije