Naslovna  |  Info  |  Srbija  |  Ministarstvo zapošljava još 1.272 inspektora, Srbija ni blizu evropskom standardu
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

09. 08. 2019. Beograd

Izvor: Insajder

Ministarstvo zapošljava još 1.272 inspektora, Srbija ni blizu evropskom standardu

Do kraja 2021. godine biće zaposleno 1.272 novih inspektora, saopštilo je danas Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. U Srbiji trenutno radi 4.000 inspektora, pa se tako ni najavljenim zapošljavanjem Srbija neće približiti standardu Evropske unije koji za države ove veličine predviđa 16.000 inspektora.

Vlada Srbije usvojila je Trogodišnji akcioni plan za zapošljavanje inspektora i drugih službenika u republičkim inspekcijama, koji predviđa zapošljavanje ukupno 1.272 inspektora do kraja 2021. godine, saopšteno je iz Ministarstva.

Prema tom planu, do kraja ove godine biće zaposleno 298 inspektora, u 2020. godini 504 inspektora, a u 2021. godini 470 inspektora.

Najavljena zapošljavanja su deo Akcionog plana za sprovođenje Nacionalnog programa za borbu protiv sive ekonomije za 2019. i 2020. godine, koji je Vlada usvojila u aprilu ove godine.

„U analizi je procenjen neophodan, odnosno optimalan broj inspektora po oblastima inspekcijskog nadzora, te broj i osposobljenost službenika koji obavljaju analitičke, pravne, administrativne i IT poslove u inspekcijama, uključujući i poslove procene rizika, planiranja, pravne poslove i poslove unutrašnje kontrole inspekcija“, navodi se u saopštenju.

Da je u Srbiji u svim inspekcijama zaposleno oko 4.000 radnika rekao je nedavno predsednik Mreže inspektora Srbije Dragoman Paunović na konferenciji prilikom predstavljanja projekta E-inspektor. On je tada naveo da je taj broj četiri puta manji od standarda koji važi u Evropskoj uniji.

Nedostatak kontrole uzrok brojnim nesrećama i zloupotrebama

Novinari Insajdera, prilikom istraživanja različitih tema, kao jedan od ključnih sistemskih problema primećuju nedostatak adekvatne kontrole, a ovu činjenicu neretko potvrđuju i predstavnici države.

Tako u Srbiji svake godine pogine veliki broj građevinskih radnika na svojim radnim mestima, a uprkos tome slike građevinaca bez zaštitne opreme, šlemova, kanapa na visinama od preko 10 metara, više gotovo da ne iznenađuju. Sve ovo dešava se i pored toga što postoje jasni propisi koji radniku garantuju bezbednost na radnom mestu.

Kako je pokazala analiza novinara Insajdera, upravo je izostanak redovne i ozbiljne kontrola jedan od glavnih razloga zbog čega je bezbednost na radu i briga poslodavaca o radnicima na izuzetno niskom nivou.

Propusti i neophodnost veće kontrole često se spominje u radu i izgradnji malih hidroelektrana.

Na različitim lokacijama gde su predviđene MHE utvrđeni su i različiti propusti. Na reci Panjici se gradilo  bez građevinske dozvole, a na reci Vlasini, gde je nanizano devet MHE, Prirodno-matematički fakultet iz Kragujevca utvrdio je da je rad tih postrojenja negativno uticao na živi svet u rekama.

Ovakva situacija je moguća jer nema dovoljno ekoloških inspektora koji bi trebalo da kontrolišu da li investitori imaju neophodne dozvole i mišljenja, i ako ih imaju, da li ih se pridržavaju.

Nema komentara.

Ostavi komentar