Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da se razumemo

01. 11. 2016. Požarevac

Autor: S.Lisac Izvor: Boom93

Obrazovanje osoba sa invaliditetom

Inkluzija podrazumeva pravo sve dece na obrazovanje, počev od predškolskog uzrasta, do visokog obrazovanja. Ona obuhvata: Decu sa smetnjama u razvoju, decu sa invaliditetom, decu iz marginalizovanih grupa, darovitu decu.

Psiholozi i drugi stručnjaci tvrde da će gore navedenim grupama dece biti produktivnije napredovanje u grupi vršnjaka, a i da će se preostali đaci od malih nogu navikavati da tolerišu različitost, pomažu drugima u radu i učenju, da će nastava biti očiglednija, jer dok učitelj objašnjava detetu sa smetnjama u razvoju pojednostavljeno, sva ostala deca će mnogo brže shvatati sadržaje.

Inkluzija kao ideja je ušla u Zakon o obrazovanju još 2009.god. medjutim, njen ulazak u  sve nivoe obrazovanja sporo teče. Nedovoljna edukacija nastavnika, neopremljene škole, nepripremljeni roditelji, nerazvijena svest o pravu na različitiost.

Najpre se nalazi na poteškoće u edukaciji prosvetnih radnika. Teškoće se ogledaju u tome što tokom studija na učiteljskom fakultetu nema dovoljno predmeta koji obučavaju profesore da adekvatno rade sa gore navedenim grupama dece.Tačnije, učitelji su jako dobri metodičari, ali su nedovoljno edukovani za rad sa decom sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, što će potvrditi defektolozi. Da bi se to ispravilo, potrebni su brojni seminari, obuke, vežbe, kako bi nastava bila efikasnija, jer će se sada u učionicama nalaze deca sa različitim mogućnostima.

Gordana Cvetković, iz Saveta mreže podrške inkluzivnom obrazovanju Ministarstva prosvete za RTS kaže da deci sa posebnim potrebama je potreban i rad sa stručnim licima, poput defektologa, te njihovo uključivanje u redovnu nastavu podrazumeva da svaki razred ima i pomoćnog profesora/nastavnika koji će pomagati redovnom profesoru.

Kroz kratak osvrt na  mere za podsticanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom iz Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom, član 62. Zakona kojim se predviđa  obaveza države da preduzme mere kako bi obrazovanje za osobe sa invaliditetom bilo deo integralnog opšteg sistema obrazovanja i vaspitanja. Pravilno treba da bude integrisano obrazovanje za osobe sa invaliditetom, ali opšti sistem ne zadovoljava potrebe osoba sa invaliditetom, zato su u Srbiji deca sa invaliditetom i njihovi roditelji usmeravani i orijentisani na specijalno školstvo.

Glavna pretpostavka pri uključivanju dece s ometenošću u redovno obrazovanje jeste da će se na taj način izbeći stigma koja može biti povezana sa specijalnim obrazovanjem, kao i da će se obezbediti adekvatnije mogućnosti za socijalno učenje za decu s ometenošću, ali i za njihove vršnjake.

Međutim, teškoće u socijalnom razvoju su prisutne, bilo da deca pohađaju redovnu ili specijalnu školu, a sami nalazi su često protivrečni. Ono što je vidljivo na terenu jeste da nema dovoljno stručnih radnika, tiflopedagoda, edukacija nastavnika. Potrebno više sredstava i stimulacija ljudi koji rade sa decom koja imaju invaliditet, smatra Božidar Bojković iz Saveza slepih i slabovidih u Požarevcu.

Što se same slepe i slabovide dece koja su bila uključena u redovnu nastavu, tiče, oni su postižu izvanredne rezultate, dodaje Bojković. U Savezu slepih ima 6 učenika u inkluziji, kaže Bojković i dodaje da je saradnja sa prosvetnim radnicima najvažnija.

Branka Berić, sekretar Saveza gluvih i nagluvih u Požarevcu kaže da sva deca sa teškim oštećenjem sluha, od pete godine, prolaze pripreme za polazak u specijalne  škole.

Inače, inkluzija podrazumeva šire uključivanje dece ometene u razvoju u redovan sistem vaspitanja i obrazovanja, a iz obrazovnog sistema u sve segmente društvenog života i rada. U našoj zemlji redovni obrazovni sistem i sistem školovanja dece ometene u razvoju godinama funkcionišu odvojeno i bez ikakvih dodirnih tačaka. Međutim, u cilju obezbeđivanja neophodne podrške deci ometenoj u razvoju, pojavila se potreba približavanja ova dva sistema.

Izveštaj o zapošljavanju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou, koji je pre četiri godine objavio Centar za orijentaciju društva na osnovu analize prilika u pojedinim opštinama, ukazuje na pozitivne promene u prepoznavanju vrednosti inkluzije na tržištu rada, iako su pomaci spori a predrasude i dalje jake.

Prema nalazima Centra, nešto manje od polovine ukupnog broja osoba sa invaliditetom ima završeno četiri ili osam razreda osnovne škole, dok ih je većina sa srednjom stručnom spremom.

Direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje u Požarevcu, Sonja mirić objašnjava kako je uređen sistem zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Napominje da se na teritoriji pož filijale, u ovoj godini do septembra meseca, nalazi  57 osoba sa invaliditetom na evidenciji nezaposlenih.

Božidar Bojković, Predsednik Saveza slepih I slabovidih u Požarevcu kaže da nije zadovoljan primenom Zakona o zapošljavanju osoba s invaliditetom. On kaže da oni svoje članove, samostalnim aktivnostima, uključuju u rad.

Jasmina Turudić iz Centra za socijalni rad kaže da smo poznati po tome da izbegavamo zakone. Ona procenjuje da su privatne  kompanije, možda, više na oku inspekcija za razliku od javnih preduzeća i organizacija. Ipak, kao najveći problem u zapošljavanju, Turudić vidi to što se osobe sa invaliditetom uglavnom ne javljaju na tržište rada.

Evropska Unija je 2010. usvojila strategiju za osobe sa invaliditetom u narednoj deceniji, kojom su definisani mehanizmi za sprovođenje Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom na nivou Unije. Strategijom su takođe opisani oblici podrške u oblastima finansiranja, istraživanja, informisanja, prikupljanja statističkih i drugih podataka, identifikujući osam ključnih oblasti delovanja: pristupačnost, participacija, jednakost, zapošljavanje, obrazovanje i obuka, socijalna zaštita, zdravstvo i međunarodne aktivnosti.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije