Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da se razumemo

08. 11. 2016. Požarevac

Autor: S.Lisac Izvor: Boom93

Pristupačnost osoba sa invaliditetom i ostvarenja zdravstvenih usluga

Univerzalna ljudska prava definisana su Univerzalnom deklaracijom o pravima čoveka, kao i mnogim drugim međunarodnim dokumentima i dokumentima pojedinih država. Ona pripadaju svima, zasnivaju se na univerzalnim ljudskim potrebama i predstavljaju instrument očuvanja dostojanstva svakog ljudskog bića.

Mogli bismo reći da na kontinuumu koji predstavlja različite stepene ostvarivanja ljudskih prava postoje dve krajnosti. Jedna krajnost (ona nepovoljna) je socijalna isključenost, a druga krajnost (ona poželjna) je inkluzivno društvo. 

U prošlosti fizičko okruženje, javni prevoz, sistemi informacija i komunikacija, po pravilu, nisu bili dostupni osobama sa invaliditetom. U savremenom društvu jača potreba da svi novi objekti, infrastruktura, sistemi, usluge i tehnologije budu dostupni svima, kao i da se postojeći objekti adaptiraju i učine dostupnim. Ovo proističe iz člana 4 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, čiji je smisao vezan za garantovanje pune ravnopravnosti za sve i za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom. 

Božidar Bojković, predsednik Saveza slepih i slabovidih u Požarevcu izdvaja nedostatak zvučnih semafora. Zanimljivo je da su početkom 2000-ih u centralnim gradskim ulicama požarevca semafori bili ozvučeni. Međutim, kako se mehanizam kvario, oni su postepeno uklonjeni. Danas su samo novi semafori kod zgrada solidarnosti ozvučeni. Božidaru koji je slabovida osoba u Požarevcu ipak najviše smeta nedostatak tolerancije i razumevanja.

Kretanje osoba sa invaliditetom je otežano i u samom centru grada. Bojković kaže da nema dovoljno tiflo staza, a nedostaju i natpisi na Brajevom pismu, ističe Bojković.

U Požarevcu postoji samo nekoliko ustanova koje imaju rampu za osobe sa invaliditetom zgrada Pošte, Dom zdravlja, opšta bolnica odeljenje neurologije i Centar za dnevni boravak dece ometene u razvoju.

Jasmina Turudić iz Centra za socijalni rad u Požarevcu kaže da su među ovom kategorijom građana najbrojnije osobe koje imaju problema sa kretanjem. Nepristupačnost  javnih ustanova, trotoara, nepostojanje oznaka i upozorenja, u Požarevcu su problem i za obične građane, a kamoli osobe sa invaliditetom, navodi ona. Turudić kaže da su svojeveremeno predlagali da se formira komisija koja bi odredila prioritete za arhitektonske prepreke u gradu.

Pristupačnost je zakonska obaveza i to bi trebalo naglasiti. Prepreke na koje nailaze osobe sa invaliditetom predstavljaju narušavanje opštih prava koje bi trebalo da uživaju svi građani, navodi ona.

Problema je svestan i član gradskog veća u Požarevcu, Dejan Krstić.

Krstić takođe smatra da su izdvajanja prema unapređenju uslova za osobe sa invaliditetom iz gradske kase nedovoljna. Rešavanje arhitektonskih barijera je važno.

Znakovni jezik je u Srbiji prepoznat kao sredstvo komunikacije gluvih osoba, ali do sada nisu ustanovljene institucije koje bi se posvetile opisivanju, dokumentovanju i kontinuiranom podučavanju srpskog znakovnog jezika. Zakon o upotrebi znakovnog jezika usvojen je 28. aprila 2015. godine, a kako je prošao kratak period od dana usvajanja zakona, prateći podzakonski akti nisu usvojeni, još uvek ne možemo meriti uspešnost njegove primene u smislu poboljšanja kvaliteta života gluvih osoba u Srbiji.

U Požarevcu u Savezu gluvih i nagluvih osoba postoje dva tumača, Vladan Bošković i Branka Berić.

Poslednjih decenija u razvijenim zemljama sveta i Evrope razvija se pokret „Dizajn za sve“, koji je usmeren na definisanje i dostizanje standarda u uređenju okruženja koje će svim osobama omogućiti pristup. Ovaj pokret zasniva se na socijalnom modelu shvatanja invaliditeta, koji prepoznaje da osoba koja nije u stanju da koristi određenu funkciju, koristi neke druge funkcije da bi se snašla u svakodnevnim životnim situacijama (osoba koja ne vidi koristi dodir i zvuk, osoba koja ne čuje koristi dodir i vid, osoba koja ne hoda koristi kolica za kretanje). Problem nastaje kada okruženje ne pruža mogućnost za korišćenje tih alternativnih funkcija, na primer:

Osobi koja ne vidi i koristi nevizuelna sredstva da bi došla do informacija, čitanje je nemoguće kada su knjige dostupne samo u štampanom obliku, za osobu koja ne vidi.

U Narodnoj biblioteci u Požarevcu postoji odeljenje za slepe I slabovide osobe, kaže Bojković.

Direktorka Nardodne bibloteke u Požarevcu, Beba Stanković kaže da je prvi softver za slepa i slabovida lica kupljen sredstvima od prodatih ulaznica.

Nedavno je Smederevu u okviru projekta „Unapređenje profesionalne podrške u zajednici, važan korak u inkluziji dece”, gradonačelnica dr Jasna Avramović zaklučila je ugovore sa osam osnovnih škola za 17 učenika kojima treba dodatna podrška u program inkluzije u školi.

Na predlog komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu i učeniku obezbeđene su interaktivne table, bele magnetne table sa aplikacijama, laptopovi, Brajeva oprema, guseničar podizač, računaljke, kocke i brojevi, odnosno  sva ona pomagala koja će umnogome olakšati svakodnevni život, boravak u školi i učenje dece sa posebnim potrebama.

Evropska strategija za osobe sa invaliditetom 2010. – 2020. ima za cilj stvaranje uslova za osobe sa invaliditetom da u potpunosti uživaju svoja prava i imaju punu korist od učešća u društvu.

Usmerena je na uklanjanje prepreka u osam oblasti delovanja, a za svaku od ovih oblasti navedene su ključne aktivnosti usmerene na iskorenjivanje diskriminacije po osnovu invaliditeta I promovisanje pristojnih životnih aktivnosti.

Nema komentara.

Ostavi komentar