Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da se razumemo

15. 11. 2016. Požarevac

Autor: S.Lisac Izvor: Boom93

Osobe sa invaliditetom i mediji

Medijsko izveštavanje o osobama s invaliditetom daleko je od onog kako bi trebalo da izgleda. Ima svetlih primera, ali generalno – na vrlo niskom nivou je svest o potrebama osoba s invaliditetom i načinu rešavanja problema osoba s invaliditetom.

Pogrešan je pristup osobama s invaliditetom kao ugroženoj kategoriji stanovništva kojoj samo socijalno davanje, humanitarna akcija i nečija dobronamjernost mogu rešiti životne probleme. Novinari su olako preuzeli koncept dotacija i donacija od struktura koje su dužne da probleme građana koje predstavljaju suštinski rešavaju, bez ukazivanja na suštinu problema. Odgovornost novinara je da pomeraju težište posmatranja osoba s invaliditetom sa karitativnog na koncept zahteva za poštovanjem ljudskih prava, a to se, barem za sad, ne dešava. Jedan od problema je da se i same osobe s invaliditetom ustručavaju od pojavljivanja u medijima.

Dokle god osobe s invaliditetom u većini slučajeva ne izlaze pred kamere, ne postoji ništa što bi moglo izmeniti ovaj negativno pristrasan stav. To je ono što smeta požarevljaninu zlatku salihoviću u izveštavanju medija o osobama s invaliditetom.

 Ljudi s posebnim potrebama je čest izraz koji se upotrebljava u medijima i društvu. Što zlatko smatra neodgovarajućim jer osobe sa invaliditetom nemaju posebnih potreba osim zahteva za jednakim uslovima.

Postoje predsrasude prema osobama s invaliditetom. Takođe,  način na koji se predstavljaju zna da vređa, smatra Salihović.

Božidar Bojković iz Saveza slepih i slabovidih smatra da u lokalu postoji dobra saradnja udruženja i medija koji ustupaju prostor u svojim programima za izveštavanje o bitnim stvarima za ovu populaciju.

Ledena Životić iz udruženja 8 dan nije zadovoljna odnosom medijima koji, kako kaže, ne obraćaju pažnju na svakodnevne probleme osoba s invaliditetom.

 Ubeđenje da invaliditet nosi određeni karakter toliko je ukorenjeno da i danas opstaje u društvu, a neka od najpoznatijih književnih dela jasno pkazuju zašto se mediji smatraju ogledalom društva. Jelena je Miloševič je o stereotipima i negativnim konotacijama koje osobe sa invaliditetom imaju u književnosti u Original magazinu napisala,  tekst pod naslovom „Kako je Fantom iz Opere pobedio Dugog Džona Silvera“. Od Šekspirovog Rilačarda Trećeg do „ranjenog orla“ Mir- Jam. I kako su Andrić i Crnjanski doživljavali i opisivali osobe sa invaliditetom. Ona u tekstu navodi da, bez obzira na žanr, likovi sa invaliditetom su, stereotipno, smešteni u dve kategorije: oni su infatilni I povučeni ili mnogo češće imaju ulogu glavnog negativca. Kao pripmer navodi Haleda Hoseinija u romanu “A planine odjeknuše” koji isključivo apostrofira nenoć likova sa invaliditetom I traži najhumaniji način kako da osobodi njihove najlbliže I zajednicu balasta, što mu I polazi za rukom. Ivo Andrić u “Travničkoj hronici” jednog od likova opisuje kao ludog Švabu, maloumnog beskućnika koji živi od milostinje, služeći sredini za podsmeh, dok za drugog kaže da je nakaza I osobenjak, koga vezir čuva kao kućnu zmiju. Andrić likovima sa invaliditetom dodeljuje I pozitivne karakteristike. Nikola Rota je oštrouman, poliglota, na visokom položaju, ali mnogo se više ističe negativna strana tog grbavog, drskog I mrgodnog čoveka, čije je mrzovoljno ćutanje neprijatno koliko I njegov govor.

U Srbiji postoji obaveza koliko bi osobe sa invaliditetom trebalo da budu zastupljene u programima nacionalnih servisa. Međutim, Milan dobričić, jedan od autora tv emisije mesto za nas koja se upravo bavi problemima i perspektivama ove populacije,  kaže da se na to malo obraća pažnja.

Korišćenje određenih termina i izraza može biiti uvredljivo za osobe sa invaliditetom.

Dobričić komentariše to što se osobe sa invaliditetom uglavnom pojavljuju u usko specijalizovanim programima, a vrlo retko, gotovo nikada u redovnim emisijama u medijima.

Atkivistkinja pokreta osoba sa invaliditetom, koordinator  Programa za jednakost osoba sa invaliditetom u javnom govoru Centra „Živeti uspravno, Milica Ristić-Novković smatra da je minimalno trećina stanovništva zainteresovana za ove teme pošto osobe sa invalidtetom, po podacima UN, čine do 15 odsto stanovništva, a njima se pridružuje i veliki broj onih koji su sa njima u neposrednoj vezi, kao i veliki broj starijih čije se sposobnosti vremenom smanjuju. Otuda zahtevi za racionalnim unapređenjem standarda i nužnom primenom perspektive o ovoj oblasti. Da bi ona bila trajna, preduslov je puna primena zakona, a da bi dugoročno bila efektivna neophodna je međusobna saradnja sa osobama sa invaliditetom od samog početka, koprodukcija promovisanjem medijskih studija i struka zastupljenih u medijima među OSI (i drugim marginalizovanim grupama) i planskim pristupom njihovom zapošljavanju u medijima.

Nema komentara.

Ostavi komentar