Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da se razumemo

27. 12. 2016. Požarevac

Autor: S.Lisac Izvor: Boom93

Žene sa invaliditetom

Poštovanje prava osoba sa invaliditetom je od suštinskog značaja za poboljšanje njihovog položaja u društvu. Osobe sa invaliditetom su posebno osetljiva grupa i suočava se sa mnogobrojnim problemima u svakodnevnom životu, koje se ogledaju u fizičkim i socijalnim preprekama, kao što su predrasude u stavovima prema invalidnosti.

Predrasude i stereotipi prema osobama sa invaliditetom dovode do diskriminacije, kojom su naročito pogođene žene sa invaliditetom, dvostruko marginalizovane zbog svog rodnog identiteta. 

Žene u Srbiji moraju da imaju jednaka prava da učestvuju i utiču na sopstveni život.Žene sa invaliditetom u Srbiji su dvostruko diskriminisane, i kao pripadnice slabijeg pola i kao osobe sa invaliditetom.

Suzana Paunović, direktorka vladine kancelarije za ljudska I manjinska prava Suzana Paunović podsetila je da se ove godine obeležava deset godina od usvajanja konvencije UN o pravima osoba sa invliaditetom, I da je Srbija kao jedna od 166 država ratifikovala ovu konvenciju 2009. Godine. Srbija je ove godine komitetu za prava osoba sa invaliditetom predstavila prvi izveštaj od ratifikacije konvencije o pravima osoba sa invaliditeotm, nakon čega je komitet državi uputio 32 preporuke koje se odnose na unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji.

Komitet Ujedninjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom pored dva opšta komentara koji se odnose na pitanje pristupačnosti I jednakosti pred zakonom, u avgustu mesecu usvojio dva opšta  dva nova opšta komentara o ženama i devojčicama sa invaliditetom i o pravu na inkluzivno obrazovanje.

Od 2010. do danas na adresu poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković stiglo 390 pritužbi zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, od čega se skoro trećina odnosi na diskriminaciju žen, navodi Politika.

Žene i devojčice sa invaliditetom jedna su od najmarginalizovanijih grupa u Srbiji i najmanje dvostruko su diskriminisane – na osnovu pola i invaliditeta.

Prema poslednjem popisu stanovništva čak 58 odsto osoba sa invaliditetom čine žene. Diskriminacija kod njih direktna je posledica očekivanih rodnih uloga i veća je ukoliko invaliditet pogađa fizički izgled.

Jankovićeva je istakla da je diskriminacija na osnovu invaliditeta treći najčešći razlog za pritužbe, i to posle diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i pola.

Osporava im se pravo na materinstvo, ljubav, često su žrtve nasilja, nedostupna im je adekvatna zdravstvena zaštita Dok su među ostalim stanovništvom žene najobrazovanije, to ne važi i kad je reč o ženama sa invaliditetom – više od 81 odsto devojčica sa invaliditetom nikada nije pohađalo osnovu školu, dok je dečaka bez osnovnog obrazovanja 18,6 odsto.

Žene invalidi su i siromašnije, teže se zapošljavaju od muškaraca sa invaliditetom, pa su čak 70 odsto izdržavana lica.

Ovo je i tek deo činjenica koje je na skupu „Prava žena i devojčica sa invaliditetom”, , predstavila Gordana Rajkov iz Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom.

Šefica Kancelarije agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji Milana Rikanović istakla je da je neophodno da se o problemima tih žena i devojčica javno govori.

„Često se suočavamo sa pitanjima prava žena. Međutim, pitanja prava žena iz posebnih grupa neretko se stavljaju zajedno pa tako govorimo o pravima Romkinja, žena sa sela, i žena sa invaliditetom. Zbog toga jedna grupa žena često nestane iz planova, mera, politika i programa", kazala je Milana Rikanović.

Poslanica Narodne Skupštine I člana odbora za ljudska I manjinska prava o ravnopravnostpolova, Stefana Miladinović kaže da se najpre treba izmeniti zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom.

Miladonović kaže da  postoje  I nekoliko neformalnih grupa koje se bave pitanjim osoba sa invaliditetom.

Poslanica Narodne Skupštine, Dušica Stojković kaže da se i osobe sa invaliditetom moraju aktivno uključiti u lokalnu zajednicu kako bi uticale na poboljšanje uslova u svim oblastima.

Poslanica narodne Skupštine Ljupka Mihajlovska, korisnik invalidskih kolica nekoliko puta je govorila o poteškoćanma na koje nailazi i o preprekama sa kojima se suočavala čak i u Narodnoj Skupštini. Mihajlovska je negodovala što ne može da sedi sa svojom poslaničkom grupom, jer na mesto na kome ona sedi niko ne može sesti i zbog toga često, kako kaže, sedi sama.

Svi građani moraju da imaju jednaka prava, da imaju pristup institucijama i da ne budu kažnjavani zbog svojih ambicija, rekla je poslanica Narodne Skupštine, Ljupka Mihjalovska.

U Srbiji ima više od 400 000 žena sa invaliditetom. One su u još osetljivijem položaju i u povećanom riziku od višestruke diskriminacije. Nižeg su stepena obrazovanja od žena bez invaliditeta ili muškaraca sa invaliditetom, manje se vrednuje njihov rad I imaju manje plaćene profesionalne pozicije.

One češće ostaju van braka, kasnije se udajau I često razvide, češće su žrtve nasilja u porodici, dok se u praksi dešavalo da se starateljstvo nad decom čak I ovim slučajevima pre dodeli muškarcu koji je vršio nasilje, nego ženi sa invaliditetom.

Svjetlana Timotić je prepoznata kao jedna od vodećih aktivistkinja feminističkog pokreta Srbije. Njen rad posebno je usmeren na pitanja ljudskih prava žena sa invaliditetom, politike invalidnosti unutar ženskog pokreta i van njega, kao i na smanjenje stope nasilja nad ženama u Srbiji. Svjetlana je članica odbora Mreže žena protiv nasilja  i jedna od pokretačica mreže SOS Vojvodina”.

Timotić objašnjava kakvo je trenutno stanje u Srbiji po pitanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

Pored problema sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom, ne prepoznaju se potrebe i problem  samih žena kao što su reproduktivno zdravlje, nasilje nad ženama, smatra Timotić

U medijima se poslednjih godine više govori o nasilju koje trpe žene. Timotijević komentriše da li to znači da ima više nasilja ili se obraća značajnija pažnja ka ovom problemu.

Timotić je izabrana za članicu borda Mreže žena protiv nasilja, nacionalne koalicije 28 nevladinih organizacija iz 19 gradova Srbije, koje pružaju podršku ženama i rade na smanjenju nasilja nad njima.

Zahvaljujući angažmanu Svjetlane Timotić, organizacija "Iz kruga Vojvodina" neprestano radi na edukaciji mladih i donosilaca odluka u državi, kako bi se promenili stereotipi o ženama sa invaliditetom i kako bi za njih stvorili mogućnost da se susreću i izgrade sigurnu zajednicu.

Svjetlana Timotić dobitnica nagrade ŽENE IMAJU KRILA za 2015. Godinu. prve Novosađanke i jedine Evropljanke.

Još jedna od aktivistkinja u borbi za poboljšanje prava osoba sa invaliditetom je diplomirana profesorka engleskog jezika i master komunikologije na Fakultetu političkih nauka, koji je završila radom Uloga medija u podizanju svesti o pravima osoba sa invaliditetom,  Jelena Milošević. Ona je jedna od dve osobe u Srbiji koje boluju od FOP-a U pitanju je izuzetno retka neuromišićna bolest.

Bila je najmlađa potpredsednica Udruženja distrofičara Beograda, a jedna je od osnivača Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije.

Jelena honorarno prevodi za razne klijente, a nedavno je sa velikim zadovoljstvom počela da piše i objavljuje tekstove u okviru bloga Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

“Živimo u 21. veku kada nam je takav način rada omogućen. Volonterski pišem za nekoliko časopisa koje izdaju udruženja osoba sa invaliditetom u zemlji i inostranstvu, a rado se odazovem i da govorim na nekom skupu koji obrađuje temu invalidnosti”. Ona kaže da žena nikad ne treba odustati od svog obrazovanja.

IZ kruga - Beograd“ je organizacija koja je osnovana 1997. sa ciljem da pomogne osobama sa invaliditetom, a pre svega ženama koje trpe neki od oblika nasilja i diskriminacije, kroz psihološku i besplatnu advokatsku pomoć. Aktivistkinje su kako žene sa invaliditetom tako i žene bez invaliditeta. Korisnice su  sve žene sa invaliditetom bez obzira na vrstu i stepen invalidnosti. Primarni cilj je podrška ženama sa invaliditetom zbog njihove višestruke diskriminacije.

Poboljšanje društvenog položaja žena sa invaliditetom na teritoriji Srbije i ostvarenje ljudskog prava na život bez nasilja i diskriminacije.

Podrška i osnaživanje žena sa invaliditetom i njihovih porodica u situacijama nasilja i diskriminacije. Zaštita prava žena sa invaliditetom. Podizanje društvene sveti o položaju i višestrukoj diskriminaciji žena sa invaliditetom.

Žena nije kriva ako ima invaliditet. Potražite podršku kad vam je potrebna i objasnite na koji način vam možemo pružiti podršku. Otvoreno govorite o svojim potrebama jer je to način da vas neko upozna.Ne stidite se sebe. Svaka žena sa invaliditetom je vredna. Budite svesni svojih granica ali i sposobnosti.Ne dozvolite da vas sažaljevaju. Ne sažaljevajte sebe. Pažljivo slušajte druge i tražite da drugi slušaju vas. Iskustvo svake žene je jednako vredno, navode ”Iz kruga”.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije