Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da se razumemo

14. 12. 2017. Požarevac

Autor: S.Lisac Izvor: Boom93

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u 2016. godini, evidentirano je 15.778 nezaposlenih osoba sa invaliditetom, od toga su 5.804 žene (36,78%), što je 2,3% u odnosu na ukupan broj lica na evidenciji NSZ .

Prema kategorijama invaliditeta struktura je sledeća: ratni vojni invalidi 1.086 (6,88%), mirnodopski invalidi rata 106 (0,67%), civilni invalidi rata 17 (0,11%), invalidi rada 1.832 (11,61%), lica kojima je izvršena kategorizacija 3.739 (23,70%) i lica sa procenjenom radnom sposobnošću 8.998 (57,03%).

Prema starosnoj strukturi osoba sa invaliditetom, najviše je onih  starosti preko 50 godina 39,51%. U odnosu na isti period 2015. godine, broj mladih nezaposlenih lica je smanjen za 5,2%.

Kada je u pitanju obrazovna struktura osoba sa invaliditetom više od polovine je sa srednjim obrazovanjem 54,73%. U 2016. godini sa evidencije NSZ zaposleno je 19,3% više osoba sa invaliditetom u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 5.860 sa invaliditetom,od čega  su 40,37% žene, a petostruko više u odnosu na 2009. godinu.

Dominantno je zapošljavanje lica sa završenom srednjom školom (III - V SSS) 61,6% i predstavlja povećanje od 19,9% u odnosu na isti period 2015. godine. Najveći broj lica (47,3%) zaposlio se u starosnoj grupi od 30 - 49 godina života.

Zakon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, između ostalog i s obzirom na njihovu invalidnost. Zakonom o radu, predviđena je zaštita osoba sa invaliditetom u smislu da je poslodavac dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa Zakonom. Ukoliko takvog posla nema, poslodavac može zaposlenom-osobi sa invaliditetom da otkaže ugovor o radu, po osnovu viška, ali je dužan da mu isplati otpremninu. Kolektivnim ugovorom može se utvrditi zaštita od otkaza ugovora o radu u slučaju viška zaposlenih, i to tako da zaposlenom invalidu rada, koji je invalidnost stekao radom kod drugog poslodavca ne može prestati radni odnos bez njegovog pristanka.

U 2016. godini izvršena je procena efekata i uticaja sprovođenja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.Tokom implementacije Zakona došlo je do povećanog uključivanja osoba sa invaliditetom u mere aktivne politike zapošljavanja, povećano je njihovo zapošljavanje sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje i ukupno, povećan je broj novosnovanih preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom kao posebnih oblika zapošljavanja, razvijeni su programi obuka i povećan broj nosilaca poslova profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, razvijeni su posebni paketi mera za osobe sa invaliditetom počev od 2015. godine

Od 2015. godine, od strane NSZ, realizuje se i poseban paket usluga za nezaposlene osobe sa invaliditetom koji podrazumeva posredovanje u zapošljavanju i uključivanje osoba sa invaliditetom u mere aktivne politike zapošljavanja pod opštim uslovima (u svakom slučaju kada je to moguće, po proceni stručnih lica NSZ) i po prilagođenim programima (u skladu sa utvrđenim individualnim planom zapošljavanja i procenjenom radnom sposobnošću).

Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom se vrši kroz odobravanje subvencija za samozapošljavanje, subvencija poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta, subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva, troškova sprovođenja javnih radova i drugih mera aktivne politike zapošljavanja usmerenih na podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Mere podrške obezbeđuju se u slučajevima kada se osobe sa invaliditetom zapošljavaju pod posebnim uslovima.

Direktor Nacionalne službe zapošljavanja, Zoran Martinović  kaže da se osobe sa invaliditetom uključuju u sve programe zapošljavanja. Martinović kaže da su se u potpunosti utrošila sredstva namenjena za ovu godinu  za osobe sa invaliditetom. Martinović smatra da ima dosta poslova koje osobe sa invaliditetom ,mogu da obavljaju.

U periodu od 01.4.2016-10.2.2017. godine u mere aktivne politike zapošljavanja uključeno je ukupno 7.520 nezaposlenih osoba sa invaliditetom, navodi se  u izveštaju.

U januaru 2017. godine stupio je na snagu izmenjeni Pravilnik o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršenja te obaveze . Ustanovljene izmene treba da doprinesu potpunijoj primeni, praćenju, kontroli i analizi izvršenja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Uprkos činjenici da postoji zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, postoje poslodavci koji na razne načine izbegavaju tu vrstu obaveze time što unutar svoje kompanije ili preduzeća, fiktivno proglašavaju osobe sa invaliditetom , radije plaćaju kaznene penale. Izmenom zakona trebalo bi da se uvedu dodatne olakšice poslodavcima koji bi zaposlili OSI, jer ne postoji humaniji odnos prema OSI od strane države od toga da te osobe rade, da budu korisni društvu, i ne samo iz ekonomskih razloga već čitavog niza socijalno psiholoških razloga, jer je to nešto što je značajno i važno za ostvarivanje nekih drugih životnih ambicija, porodice, brakova, socijalizacije i integracije u društvo.

Kada je 2009. godine usvojen zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, a 2010. počela implementacija stekao se utisak da je došlo do naglog zapošljavanja osoba sa invaliditetom od strane preduzeća.

To je bio trend da bi se ispoštovala kvota zapošljavanja osoba sa invaliditetom kako firme i kompanije ne bi plaćale kaznu za kvotni sistem odnosno plaćanje penala. Prva verzija zakona je podrazumevala zapošljavanje osoba sa invalidtetom ili plaćanje  kazne u iznosu od tri prosečna lična dohotka ili učešće u zaradi jedne osobe sa invaliditetom za kompanije koje ne moraju da zaposle osobe sa invaliditetom. Država je tada napravila kompromisno rešenje, te formirala fond za uplatu kompanija koje ne žele odnosno nisu u stanju da  zaposle osobu sa invaliditetom. Preduzećima je najlakše bilo da uplaćuju sredstva u fond i tako izbegnu zapošljavanje osoba sa invalidtetom. Zakon je izmenjen i dopunjen  2014. godine, kada je odlučeno da firme moraju da zaposle osobu sa invalidtetom ili da plaćaju kazne odnosno penale, ali u visini 50% prosečne zarade u Republici Srbiji, a ne tri prosečna lična dohotka kako je bilo do trenutka izmene.

Mikica Budimirović iz foruma mladih sa invaliditetom Srbije  je na okruglom stolu „Strategija unapređenja položaja OSI – put do jednakosti OSI“ koji je organizovao je Centar za tranziciju i ljudska prava „Spektar“ je u vezi sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom rekao da sa jedne strane razume zašto se neke kompanije odlučuju da plate kazne, pre nego da zaposle osobu sa invaliditetom.

Budimirović smatra da je država jednim delom krivac, jer je usvajanjem zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom u jednom trenutku došlo do kontradiktornosti, jer je par meseci pre stupanja zakona na snagu, država donela uredbu o zabrani novog zapošljavanja u javnom sektoru.

Inače, obaveze zapošljavanja, u smislu zakona,  jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu određeni broj osoba sa invaliditetom, podseća Sonja Mirić , direktorka nacionalne službe za zapošljavanje.

Jasmina Trudić pri Centru za socijalni rad rekla je ranije da smo poznati po tome da izbegavamo zakone. Ona procenjuje da su privatne  kompanije, možda, više na oku inspekcija za razliku od javnih preduzeća i organizacija. 

Ipak, kao najveći problem u zapošljavanju, Turudić vidi to što se osobe sa invaliditetom uglavnom ne javljaju na tržište rada.

Božidar Bojković, Predsednik Saveza slepih I slabovidih u Požarevcu rekao je da od stepena invalidnosti zavisi zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Bojković smatra da je za osobe sa invaliditetom vrlo važno da rade, ako bi nečim zaokupili pažnju i osetili se  korisnim

Savez slepih i slabovidih u Požarevcu je preko javnih radova otvorio salon za masažu i angažovao masera, člana saveza slepih i slabovidih.

Cilj otvranja salona za masažu je afirmisanje slepih i slabovidih lica odnosno njihova integracija u društvo.Sredstva su dobijena preko javnih radova.

Zlatko Salihović je član saveza slepih i preko javnih radova zaposlen je kao maser. Poznato je da slepi ljudi imaju dara za masažu. U ovom poslu se vrlo dobro snalazi i Salihović

Kako bi na što bolji način poboljšali uslova za osobe sa invaliditetom u svuim segmentima, te ubrzali proces inkluzija OSI u društvo prošle godine održan je okrugli sto „Strategija unapređenja položaja OSI – put do jednakosti OSI“u kome su učestvovali nevladine organizacije, institucije i osobe sa invaliditetom. Svako je izneo svoje mišljenj šta bi se moglo unaprediti i poboljšati kako bi život OSI učinili lakšim, Tom prilikom poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je rekla da je jedna od stvari koji bi trebalo da uđe u strategiju je izjednačavanje  Republike Srbije kao poslodavca za direktne i indirektne budžetske korisnike sa ostalim poslodavcima u pogledu načina zapošljavanja osoba sa invalidtetom.

Janković najveći problem kod primene zakona vidi u prebrzom i pod pritiskom donošenju zakona i propisa

Prilikom izrade Strategije i Akcionog plana za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom do 2020. godine uzeta su u obzir Zaključna zapažanja i preporuke Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa uklanjanjem prepreka sa kojima se osobe sa invaliditetom susreću u različitim oblicima društvenog života, a naročito u oblastima koje doprinose izjednačavanju mogućnosti kao što su obrazovanje, socijalna zaštita, pristupačnost, zdravstvo, zapošljavanje i dr.

Komitet za prava osoba sa invaliditetom izneo je zaključna zapažanja o Inicijalnom izveštaju o Srbiji u kojima je zabrinut zbog nedovoljne ravne zaštite zaposlenih sa invaliditetom od otpusštanja i što se ne u dovoljnoj meri ne obezbeđuju razumna prilagođavanja. KOmitet je takođe zabrinut što osobe sa invaliditetom praktično ne mogu da osnuju svoj reprezentativni sindikat na otvorenom tržištu rada zbog slabe zastupljanosti i da, uprkos postojanju multidisciplinarnih komisija, procena radne sposobnosti se i dalje zasniva na medicinskom modelu nesposobnosti.

Komitet preporučuje državi članici da preispita praksu primene zakona, da bi se obezbedilo da zakonski propisi o zapošljavanju i učestvovanju u tržištu rada ne budu na štetu osoba sa invaliditetom i da garantuju obezbeđivanje razumnog prilagođavanja na radnom mestu. Nadalje preporučuje da država članica preispita procenu radne sposobnosti u cilju eliminacije medicinskog pristupa i promovisanja inkluzije osoba sa invaliditetom u otvoreno tržište rada. Komitet takođe preporučuje da ograničenja u osnivanju sindikata za osobe sa invaliditetom kod nekog poslodavca moraju da se promene . Komitet je zabrinut zbog istrajavanja na radnim centrima za osobe sa invaliditetom i zbog toga što mere za podsticanje zapošljavanja lica sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada nisu delotvorne. Takođe, preporučuje da država članica kod poslodavaca promoviše pravo na zapošljavanje na jednakoj osnovi i da ojača mere podrške za prelazak svih osoba sa invaliditetom koje su trenutno u radnim centrima na formalno zapošljavanje na otvorenom tržištu rada, obezbeđujući pri tom poštovanje svih prava u skladu sa Konvencijom.

Nema komentara.

Ostavi komentar