Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da se razumemo

08. 11. 2018. Požarevac

Autor: N. Stojićević Izvor: Boom 93

Život osoba sa invaliditetom – šta se promenilo

Kakav je život osoba sa invaliditetom i šta se to promenilo u poslednjih godinu dana? Prema rečima naših sagovornika položaj osoba sa invaliditetom je poboljšan, ali ima segmenata na kojima tek treba raditi.

Prema rezultatima popisa u Srbiji živi oko 580.000 građana koji su se izjasnili kao osobe sa invaliditetom, odnosno, oni koji su se izjasnili da imaju teškoća ili su potpuno onemogućeni da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Prema nekim procenama u Srbiji danas živi između 600.000 i 800.000 osoba sa invaliditetom, što čini oko 10 odsto stanovništva.

Osobe sa invaliditetom su jedna od najugroženijih i najdiskriminisanijih grupa u društvu u svim oblastima javnog života, a naročito u oblasti stručnog usavršavanja, obrazovanja, rada, zapošljavanja, kao i prilikom pružanja javnih usluga i korišćenja objekata i posebno treba raditi na rušenju barijera koje pre svega otežavaju socijalni, ekonomski i politički život osobama sa invaliditetom.

Osobe sa invaliditetom češće od drugih izložene su diskriminaciji, a problem koji značajno doprinosi diskriminaciji osoba sa invaliditetom je pitanje nepristupačnosti objekata, stopa nezaposlenosti, koja je izuzetno niska i još uvek nedovoljna podrška u zajednici.

Predsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Milan Stošić  smatra da se zakoni brže donose, nego što se primenjuju. On je podsetio da u Srbiji ima od 600.000 do 800.000 invalida.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je na na okruglom stolu „Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom put ka jednakosti osoba sa invaliditetom“  navela da u Srbiji ne postoji dovoljno jasan podatak o broju osoba sa invaliditetom i pozvala sve osobe sa invaliditetom da se jave njenoj kancelariji ukoliko su izložene diskriminaciji, jer je to jedan od načina da se postupkom po preporuci unapredi njihov položaj.

Janković je istakla da su pritužbe zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta četvrte po broju, ali ovaj broj ne odražava realno stanje u životu, jer postoje uverenja da se građani sa invaliditetom suočavaju sa mnogo više slučajeva diskriminacije, da su pritužbe od velikog značaja i da je jako bitno da stignu. Podnošenje pritužbi je besplatno i traje pet minuta, a razlog njihovog malog broja je nepostojanje vere, nemanje vremena i strpljenja.

U zakonu o zabrani diskriminacije stoji da izraz "osobe sa invaliditetom" označava osobe sa urođenom ili stečenom fizičkom, senzornom, intelektualnom ili emocionalnom onesposobljenošću koje usled društvenih ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju ograničene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, bez obzira na to da li mogu da ostvaruju pomenute aktivnosti uz upotrebu tehničkih pomagala ili službi podrške. Ovim zakonom uređuje se opšti režim zabrane diskriminacije po osnovu invalidnosti, posebni slučajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom, postupak zaštite osoba izloženih diskriminaciji i mere koje se preduzimaju radi podsticanja ravnopravnosti i socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom.

Jedan od veoma bitnih razloga za loš položaj osoba sa invaliditetom je i nedovoljno razvijena svest o njihovim pravima, potrebama i mogućnostima, kako u ukupnom društvenom okruženju, tako i kod samih osoba sa invaliditetom. Sa ovim se slaže i Vladana Jović, zamenica zaštitnika građana za osobe sa invaliditetom.

U društvu je nivo svesti o mogućnostima osoba sa invaliditetom veoma nizak. Najveći broj osoba sa invaliditetom je okovan predrasudama od strane okoline, kao ikompleksima koji su posledica uvreženih stavova da su OSI nesposobne za samostalan život i rad, pa su oni uglavnom zatvoreni u svojim kućama i niti pokušavaju, niti imaju dovoljno podrške da pokušaju da postanu aktivni članovi društva. Ovakvu situaciju pogoršava nedostatak resursa zajednice OSI kao što su servisi podrške, pristupačna okolina i informacije, adekvatna pomagala.

Predsednik Saveza slepih Srbije Milan Stošić kaže da se u poslednjih deset godina mnogo više govori o osobama sa invaliditetom, ali se većina stvari ne primenjuje. On kaže da je potrebno doneti neke nove zakone, između ostalih i zakon kojim se reguliše status udruženja osoba sa invaliditetom.

“Zakon o organizacijama osoba sa invaliditetom je veoma bitan u funkcionisanju udruženja koja su zapravo jedina koja na organizovan način štite i rade za osobe sa invaliditetom. Zakon o udruženjima koji je na snazi je umnogome unazadio status udruženja i ona su postala nefunkcionalna i da ljudi koji rade u njima više računa vode o svom status, a mnogo manje o potrebama svojih članova”, ističe Stošić.

On je rekao da je doneto nekoliko pravila na inicijativu Nacionalne organizacije invalida. Pre svega Zakon o znakovnom jeziku, Zakon o kretanju uz pomoć pasa vodiča, kao i dopuna Zakona o sprečavanju diskriminacije u korišćenju faksimila kao svojeručni potpis.

Položaj osoba sa invaliditetom je poslednjih godina nešto bolji smatra Jelena Stojanović, slepa osoba. Ipak, ona smatra da se zakoni ne sprovode u praksi i na vreme.

Zakonom o dopunama zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom prvi put normativno uređuje pitanje upotrebe pečata sa ugraviranim potpisom za osobe sa invaliditetom. U svakodnevnom životu, osobe sa invaliditetom koje zbog svoje prirode svog invaliditeta telesnih ili senzornih oštećenja ili bolesti nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, sa izmenama i dopunama tog zakona, predviđa da osoba sa invaliditetom može da se potpisuje uz pomoć faksimila. To znači da se osobi sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti, pored potpisivanja isprava na način uređen posebnim propisom, omogući potpisivanje isprava uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom. Takav potpis se ugravira na pečat i koristi u konkretnim situacijama.

Jelena smatra da su osobe sa invaliditetom diskriminisane u bankama i poštama, iako je Zakonom o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom predviđeno da slepe osobe mogu da koriste faksimil kao sredstvo potpisa.

“Zakonom o zabrani diskriminacije je predviđeno da slepe osobe mogu da koriste faksimil kao sredstvo potpisa, ali se mi i dalje borimo da se faksimil uvede i da osobe sa invaliditetom ne budu diskriminisane gde god da odu, bilo da je to kod javnog beležnika, u banku ili poštu, jer nas bukvalno smatraju nepismenima”, zaključuje Stojanović.

U zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom stoji da su jedinice lokalne samouprave dužne da preduzmu mere sa ciljem da se, između ostalog,  javne površine i okruženje  učine pristupačnim osobama sa invaliditetom. Zabranjena je diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, u šta spadaju trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice.

Arhitektonske barijere, socijalna isključenost, nedovoljno inkluzivno obrazovanje, siromaštvo, problem zapošljavanja u Požarevcu je i dalje je prisutno.

Grad Požarevac je 2015. godine izradio i usvojio novi lokalni akcioni plan unapređenja osoba sa invaliditetom u gradu. Uspeh u realizaciji ovog plana meriće se stepenom ispunjenja ciljeva koji su postavljeni, a odnose se na period od 2015. do 2020. godine.

Ivan Jović, član Gradskog veća zadužen za društvene delatnosti i socijalna pitanja ističe da su u kreiranju akcionog plana za požarevac bila uključena i udruženja koja se bave osobama sa invaliditetom. On ističe da je prošle i pretprošle godine u budžetu odvojeno 6 miliona dinara kroz LAP za osobe sa invaliditetom.

Lokalni akcioni plan za osobe sa invaliditetom najviše je realizovan u oblasti ostvarivanja usluge koja se odnosi na decu školskog i predškolskog uzrasta, a koji imaju pravo na uslugu lični pratilac deteta, ističe Jasmina Turudić, rukovodilac Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

“U periodu od septembra prošle godine do sada angažovano je 35 ličnih pratioca. Ovo je usluga koja je lokalnog karaktera, odnosi se na decu koja pohađaju vrtić ili koja su u osnovnoj i srednjoj školi i koja imaju preporuku interesorne komisije za ovom vrstom usluge. Lični pratilac je osoba koja ima uspešno završen akreditovan seminar na temu - Koja je uloga ličnog pratioca. Mi smo preko udruženja “Veritas” realizovali tri obuke i dobili smo oko 60 ličnih pratioca koji su prošli ovu obuku i koji su sertifikovani”, istakla je Turudić.

Pored ove usluge realizovan je i projekat usluga personalne asistencije koja je jedna od osnovnih potreba Društva za cerebralnu i dečiju paralizu u Požarevcu, rekla je Radmila Stjepović, sekretar ovog društva.

Iz Udruženja gluvih i nagluvih dodaju da je u okviru LAP-a  najznačajnije  to što su uspešno  obezbeđena sredstva za dvoje prevodioca za srpski znakovni jezik.

Da je život osoba sa invaliditetom i dalje težak govori i to da su nedavno postavljeni novi semafori u gradu, ali bez zvučnih za slepa i slabovida lica. Zvučnih  semafora nema već 20 godina.

Božidar Bojković, predsednik Saveza slepih i slabovidih u Požarevcu rekao je ranije da je Savez slepih je pre 12 godina nabavio osam zvučnih semafora koji su u centralnim gradskim ulicama bili ozvučeni, ali su brzo prestali da rade jer ih je tadašnja Direkcija za izgradnju nije servisirala.  Slepa i slabovida lica su tu zaista oštećena i značilo bi nam kada bi ti semafori ponovo proradili”, rekao je Bojković i dodao da je kretanje osoba sa invaliditetom otežano.

Program "Mogu, hoću, uspeću", je projekat koji realizuje Karate klub Požarevac 012 uz podršku grada Požarevca, a namenjen je deci sa poteškoćama u razvoju sa ciljem da im se omogući nesmetano odrastanje i obogati socijalni život. Bane Dmitrović iz ovog kluba kaže da oni već duži niz godina rade sa osobama koje imaju poteškoće u razvoju, pre svega sa decom školskog uzrasta.

U okviru akcionog plana kao jedan od ciljeva navodi se i podsticanje uključivanja osoba sa invaliditetom u sve tokove društvenog života u lokalnoj zajednici u kojoj se neposredno utiče na poboljšanje njihovog položaja.

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo - Moj drug za primer “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  
Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Miniastarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije