Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da se razumemo

19. 11. 2018. Požarevac

Autor: N. Stojićević Izvor: Boom 93

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom stupio je na snagu 15. maja 2009, s tim da su odredbe koje se odnose na obaveze poslodavaca počele da se primenjuju godinu dana kasnije.

Kao osobu sa invaliditetom ovaj zakon prepoznaje lice sa trajnim posledicama telesnog, senzornog, mentalnog ili duševnog oštećenja ili bolesti koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, a koje se suočava sa društvenim i drugim ograničenjima da se pod ravnopravnim uslovima uključi na tržište rada. Da bi se ostvarila prava definisana ovim zakonom, potrebno je da osoba ima utvrđen status osobe sa invaliditetom a to su ratni ili mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata kao i osobe kojima je u redovnom postupku izvršena kategorizacija odnosno utvrđen stepen invalidnosti u skladu sa važećim zakonima.

Osobe sa invaliditetom zapošljavaju se pod opštim ili pod posebnim uslovima koji podrazumevaju prilagođavanje prostora, sredstava za rad, radnih zadataka i slično, za šta poslodavac može da ostvari pravo na refundaciju primerenih troškova.

U primeni Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom još uvek ima problema jer poslodavci na različite načine izbegavaju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Sa ovim se slaže i Milan Stošić, predsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom.

“Uprkos činjenici da postoji Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, poslodavci unutar svojih firmi fiktivno proglašavaju osobe sa invaliditetom ili radije plaćaju kaznene penale i izmenama zakona bi trebalo učiniti dodatne olakšice poslodavcima koji bi zaposlili osobu sa invaliditetom, jer ne postoji humaniji odnos prema invalidima od strane države nego stvoriti uslove da ona radi i bude korisna društvu”, ističe Stošić.

Ministar za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević je rekao da svest o zapošljavanju osoba sa invaliditetom mora da se menja i da je cilj ministarstva da podstakne preduzeća da zapošljavaju osobe sa invaliditetom, kao i da će im država pružiti pomoć u tome izdvajajući sve više sredstava iz budžeta.

Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da se stvari menjaju, o čemu govori i pozitivan trend među kompanijama prilikom zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

“Postoji pozitivan trend naročito među većim kompanijama koje nam se javljaju i prihvataju naš Kodeks ravnopravnosti i ističu da imaju pozitivno iskustvo u zapošljavanju osoba sa invaliditetom”, kaže Janković.

Izveštaj o zapošljavanju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou, koji je pre pet godina objavio Centar za orijentaciju društva na osnovu analize prilika u pojedinim opštinama, ukazuje na pozitivne promene u prepoznavanju vrednosti inkluzije na tržištu rada, iako su pomaci spori a predrasude i dalje jake. Prema nalazima Centra, nešto manje od polovine ukupnog broja osoba sa invaliditetom ima završeno četiri ili osam razreda osnovne škole, dok ih je većina sa srednjom stručnom spremom.

Direktorka nacionalne službe za zapošljavanje u Požarevcu, Sonja Mirić Mladenović pojašnjava kako funkcioniše sistem zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Ona ističe da se na evidenciji nezaposlenih, na teritoriji požarevačke filijale u ovoj godini do oktobra nalazi 153 osobe sa invaliditetom.

“Sistem zapošljavanja uređen je Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Zakonom se uređuju podsticaji za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada. Obaveza zapošljavanja, jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje dvadeset zaposlenih da ima u radnom odnosu određeni broj osoba sa invaliditetom”, ističe Mirić Mladenović.

Ona dodaje da je u 2018. godini sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje radno se angažovalo 24 osobe sa invaliditetom.

Milan Stošić kaže da je najveći broj osoba sa invaliditetom trenutno zaposleno preko javnih radova, ali da se mora raditi na uspostavljanju nekog vida trajnijeg zapošljavanja koji bi osobama sa invaliditetom obezbedio stalna primanja.

Ovo potvrđuje i Ivan Jović član gradskog veća zadužen za socijalna pitanja.

“Grad finansira javne radove koji velikim delom obuhvataju i osobe sa invaliditetom. Ove godine je za javne radove iz budžeta izdvojeno deset miliona. Zakonom je propisano da javni radovi traju samo četiri meseca i tada se angažuju osobe sa invaliditetom, koje su najčešće angažovane u zgradi Uprave, u biblioteci ili arhivu”, objašnjava Jović.

U savezu slepih i slabovidih ističu da je najveći broj njihovih članova radno angažovan preko javnih radova, ali da ovaj vid zapošljavanja nije rešenje, zato što javni radovi traju samo četiri meseca i da bi rešenje bilo kada bi slepe i slabovide osobe mogle da rade stalno kako bi na taj način izdržavale svoju porodicu.

Pored toga Božidar Bojković iz ovog udruženja ističe da poslodavci često prave razliku i među osobama sa invaliditetom, pa je i to jedan od problema sa kojima se suočavaju slepe osobe.

U udruženju gluvih i nagluvih kažu da su zadovoljni načinom na koji se njihovi članovi zapošljavaju i ističu da kod poslodavaca ne bi trebalo da bude predrasuda kada zaposle gluvu osobu, jer su se upravo ti radnici pokazali kao najvredniji.

“Gluvi radnici su se pokazali kao jedni od najvrednijih. Uvek su prvi kada treba nešto da se uradi i urade to valjano, a to nam potvrđuju često iz preduzeća u kojima su naši članovi zaposleni”, kažu u ovom udruženju.

Požarevljanin Zlatko Salihović koji je slep od rođenja  pokušavao je da se zaposli kao maser u bolnici,  ali bez uspeha. Čeka konkurs već nekoliko godina. U međuvremenu pokušava da se osposobi za kurseve na računarima. On prenosi svoja iskustva u pokušaju da nađe posao u struci.

“Već nekoliko godina čekam konkurs. U našem udruženju sam angažovan na obukama na brajevom pismu, a u planu mi je i obuka za rad na računarima”, pojašnjava Salihović.

Evropska Unija je 2010. usvojila strategiju za osobe sa invaliditetom u narednoj deceniji, kojom su definisani mehanizmi za sprovođenje Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom na nivou Unije. Strategijom su takođe opisani oblici podrške u oblastima finansiranja, istraživanja, informisanja, prikupljanja statističkih i drugih podataka, identifikujući osam ključnih oblasti delovanja: pristupačnost, participacija, jednakost, zapošljavanje, obrazovanje i obuka, socijalna zaštita, zdravstvo i međunarodne aktivnosti.

Statistički podaci govore da jedna od šest osoba u Evropskoj uniji živi sa nekim oblikom invaliditeta, što je oko 80 miliona osoba „koje su često sprečene da uzmu puno učešće u društvu i privredi usled prepreka sa kojima se suočavaju u svojoj životnoj sredini ili kao posledica stavova okoline“. Stopa siromaštva osoba sa invaliditetom je 70 odsto viša od proseka, delom usled ograničenog pristupa zapošljavanju.

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Miniastarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Nema komentara.

Ostavi komentar