Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da se razumemo

21. 11. 2018. Požarevac

Autor: N. Stojićević Izvor: Boom 93

Inkluzija i obrazovanje osoba sa invaliditetom

Po definiciji UNESCO-a, inkluzivno obrazovanje se odnosi na mogućnost škole da obezbedi kvalitetno obrazovanje svoj deci, bez obzira na njihove različitosti. Inkluzija se definiše kao proces prepoznavanja i odgovaranja na različite potrebe dece kroz povećavanje učešća u učenju, kulturnom životu i životu zajednice, kao i kroz smanjivanje isključivanja iz školovanja.

Škola treba da bude otvorena za sve učenike, uz posebno usmeravanje pažnje na decu sa smetnjama u razvoju i decu iz marginalizovanih grupa. Sva deca treba da budu deo školske zajednice bez obzira na njihove snage i slabosti u pojedinim oblastima. Prava svakog deteta moraju da budu uvažena i poštovana, a na državama je da obezbede jednake uslove za svu decu da se obrazuju.

Srbija je ovim problemom sistemski počela da se bavi tek 2000-ih, kada je donet niz zakona i podzakonskih akata kojima se postavljaju temelji takozvanog inkluzivnog, sveobuhvatnog obrazovnog sistema čiji bi cilj trebalo da bude razvoj detetove ličnosti, talenata, mentalnih i fizičkih sposobnosti do njihovih krajnjih mogućnosti, kao i pripremu deteta za aktivan život u zajednici.

Ne postoje precizni podaci o broju dece koja su isključena iz vaspitno-obrazovnog sistema jer u Srbiji ne postoji ažurna, objedinjena baza podataka te vrste. Stručnjaci se pozivaju na procene UNICEF iz 2001. gde se navodi da je u Srbiji van sistema čak 85% dece sa smetnjama u razvoju koja žive u porodicama, odnosno procene Centra za prava deteta iz 2006. prema kojima je taj postotak znatno niži, oko 60%, ali i dalje alarmantno visok u evropskim okvirima.

Uključivanje dece sa teškoćama u razvoju u redovan vaspitno-obrazovni sistem podrazumeva postepeno gašenje sistema segregiranog školovanja kao i jačanje podrške porodicama i nastavnom osoblju za rano utvrđivanje smetnji, prilagođavanje programa kao i pravilno usmeravanje sredine, posebno vršnjaka. Umesto ranijeg, ‘medicinskog’ tretiranja dece sa teškoćama u razvoju kao problema koji se rešava u socijalnoj izolaciji, inkluzivni model tretira postojeći sistem kao ‘problem’ za čije je reformisanje potreban pritisak čitavog društva.

Uvrežene predrasude i visok stepen ‘tolerancije’ na sistemsku diskriminaciju po raznim osnovama, prilično otežava ovaj poduhvat u Srbiji, uprkos brojnim formalnim pomacima. Kontratežu pesimističnim izgledima, međutim, čine izuzetno aktivne nevladine organizacije i građanske inicijative koje okupljaju roditelje dece sa teškoćama u razvoju, pravnike, vaspitače, stručnjake iz oblasti obrazovanja, umetnike.

Generalna Skupština Ujedninjenih nacija je usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 2006. i 30. marta 2007. su države članice mogle da je potpišu. Srbija je potpisala konvenciju u 17.decembra 2007. a ratifikovala Konvenciju 30. jula 2009. godine.

Iako je inkluzija kao ideja ušla u Zakon o obrazovanju još 2009. godine, međutim njen ulazak u sve nivoe obrazovanja sporo teče. Nedovoljna edukacija nastavnika, škole koje nisu dovoljno opremljene, nepripremljeni roditelji, kao i nedovoljno razvijena svest o pravu na različitost.

Zaštitinik građana Zoran Pašalić kaže da nije zadovoljan rezultatima ostvarenim inkluzivnim obrazovanjem, jer su mnoge škole samo delimično, a ne u potpunosti ispunile zahteve za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju.

Predstavljajući rezultate izveštaja Zaštitnika građana o uslugama dodatne podrške deci i učenicima u obrazovanju, Pašalić je kazao da su analizirajući podatke dobijene posmatranjem 145 lokalnih samouprava i 48 škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju uočili da su samo delimično ispunjeni zahtevi inkluzivnog obrazovanja.

"Grad Beograd ima lične pratioce, ali ne u dovoljnom broju. Postoje liste čekanja. Van nastavne aktivnosti nisu organizovane u pojedinim lokalnim samoupravama na način na koji bi to trebalo da budu. Podrška se uglavnom javlja u okviru besplatnog prevoza, kuhinja u kojima deca mogu da dobijaju besplatne obroke u toku nastavnog dana. Nema pristupačnosti pojedinim školama. Problem je sa organizovanjem slobodnog vremena, naoročito romske dece", kazao je Pašalić.

Zaštitnik je ukazao da to nije pitanje samo škola, jer je obrazovanje široka tema, dodajući da svakako nije cilj da se deca prilagođavaju kapacitetima škole, već da se škole prilagode deci kako bi dobili obrazovanje koje im pripada.

Šta je IOP odnosno individualni obrazovni plan?

(IOP) je osnovni instrument i dokument kojim se reguliše i obezbeđuje prilagođavanje škole i nastave obrazovnim potrebama dece i učenika koji (iz bilo kog razloga) nisu mogli da se uklope u postojeći vaspitno-obrazovni proces ili školski program. U užem smislu, IOP predstavlja pisani dokument ustanove, koji definiše i sadrži sve komponente koje su potrebne za kvalitetno obrazovanje deteta ili učenika. IOP u ustanovi donosi pedagoški kolegijum na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu/učeniku tim. Roditelj, odnosno staratelj učestvuje u izradi IOP-a i daje saglasnost za sprovođenje IOP-a. U prvoj godini upisa u ustanovu, IOP se donosi i vrednuje tromesečno, a u svim narednim godinama na kraju ili početku svakog polugodišta ili radne godine.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je u sistemu obrazovanja došlo do pomaka i nakon preporuke, ponovljene vise puta donet je pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog,  deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.

Takođe, Janković kaže da je postignut dogovor o organizaciji obuka za prosvetne radnike, savetnike I inspektore.

Ličnih pratilaca u Požarevcu ima i njih finansira lokalna samouprava, jer po Zakonu svaka lokalna samouprava treba da finansira lične pratioce, dok što se tiče obrazovnog aspekta za to su zaduženi predagoški asistenti kojih na žalost nema i oni potpadaju pod nadležnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Lični pratioci su najpre uvedeni kao pilot projekat, za koji lokalna samouprava svake godine izdvaja određena sredstva iz budžeta, kaže Ivan Jović, član gradskog veća.

“U 2016. godini je odvojeno 3 miliona dinara i imali smo manji broj korisnika. Zatim, u 2017. godini se povećao broj dece koja su dobila rešenje, sada imamo 30 deteta koja koriste tu uslugu i iznos koji grad odvaja je 15 miliona na godišnjem nivou. Deca su počela da se socijalizuju, odlaze u školu, pratilac ih odvede, ne učestvuje u nastavi, ali u većini slučajeva se dešava da i pratilac prisustvuje času, mada nije u obavezi. Ta deca su maksimalno onoliko koliko njihovo stanje dozvoljava uključeni u nastavu i u socijalni život. Imaju obezbeđen prevoz od kuće do škole ili vrtića”, ističe Jović.

Nataša Nikolić Gajić, članica mreže za inkluzivno obrazovanje na teritoriji školske uprave Požarevac, kaže da pored ličnih pratilaca, kojih ima, velika je potreba za pedagoškim asistentima, kojih za sada ima samo dva, jer bi oni olakšali nastavu kako deci, tako I nastavnicima.

“Uloga ličnih asistenata je da se brinu pre svega o bezbednosti dece, o njihovim fiziološkim potrebama, da ih dobedu u školu i budu sa njima na časovima ukoliko je to potrebno. Što se tiče obrazovne pomoći, to su pedagoški asistenti, koje mi nemamo, osim u školi “Kralj Aleksandar I” i “Dositej Obradović” po projektu Udruženja “8 dan”, a koje opet finansira lokalna samouprava”, kaže Nikolić Gajić.

Ona ističe da specijalnih odeljenja na teritoriji grada Požarevca još uvek ima u Osnovnim školama “Sveti Sava” i “Dositej Obradović”, ali da je sve manji broj dece u tim odeljenjima, jer je upravo to i cilj inkluzivnog obrazovanja, da se što veći broj dece uključi u redovnu nastavu.

“Roditelji odlučuju o tome da le će dete ići u redovnu školu ili u specijalno odeljenje, naravno uz preporuku interesorne komisije. Interesorna komisija zajedno sa roditeljima i školom donosi odluku gde će dete ići”, navodi ona.

Inkluzija znači obrazovanje za sve, jer se često pod inkluzivno smatra da samo dete koje ima neku smetnju u razvoju treba da bude uključeno u inkluzivno obrazovanje, objašnjava Nikolić Gajić

Ranijih godina deca su morala da se prilagođavaju sistemu, danas je to drugačije i sistem se prilagođava detetu. Ako dete u tom trenutku ne može da savlada određeni program, sistem će napraviti program za to dete. Za svako dete se pravi poseban, individualni obrazovni plan.

Ukoliko dete ne može da prati redovni program u školi pravi se program za svako dete. Međutim ukoliko dete ne može ni to da isprati, onda se zahtevi u okviru redovnog programa smanjuju. Ukoliko ne može ni taj program da prati, uključuje se interresorna komisija I ako oni procene da dete ne može da savlada taj program, onda se pravi mali tim inkluzivnog obrazovanja u školi za svako dete, u kome je prvenstveno roditelj I napravi se plan I aktivnosti kojima će se dete baviti na časovima. Završni ispit deca polažu takođe na osnovu onog programa po kome su radili.

Božidar Bojković iz saveza slepih I slabovidih u Požarevcu kaže da u okviru njihovog udruženja ima dece koja su uključena u inkluzivno obrazovanje, da su deca zadovoljna, pre svega što sada pored specijalne škole za slepe koja postoji u Zemunu sve veći broj dece upisuje školu u Požarevcu jer na taj način ostaju sa svojim porodicama.

“Imamo tri faze brige o našim članovima. Prva faza je rana intervencija do 7 godina, kada pokušavamo svu tu decu da uputimo kako najbolje i najbrže da dete se uklopi u porodicu i da roditelji savladaju taj strah koji nimalo nije lak. Druga faza je polazak u osnovnu i srednju školu gde se deca upućuju na školovanje. Sada pored specijalnih škola koje postoje za slepe u Zemunu, sve više dece odlazi u inkluzivno obrazovanje, a cilj je da deca ostanu u svom domu i budu sa svojim najbližima. Zadnja faza je da naši članovi upišu fakultet i steknu visoko obrazovanje”, navodi Bojković.

Sa ovime se slaže I Radmila Stjepović iz Društva za cerebralnu paralizu, koja ističe da su se deca ranije slala u specijalnu bolnicu za cerebralnu paralizu gde u okviru bolnice postoji obrazovni centar za tu decu koja se leče, ali da su uvođenjem personalnih asistenata deca krenula u redovne škole I da su pre svega zadovoljni roditelji.

Za razliku od Udruženja slepih I slabovidih, u Savezu gluvih I nagluvih ističu da se deca iz njihovog udruženja I dalje upućuju na školovanje u specijalne škole, ali da ukoliko se javi potreba za uključivanjem u inkluzivno obrazovanje, biće potrebno da se uključe I pedagoški asistenti, kojih još uvek nema I da to predstavlja jedan od problema zbog kojih se deca ne upisuju u redovne školske programe.

“Mi trenutno nemamo decu koja su uključena u inkluzivni program, već se i dalje deca šalju u Zemun ili u specijalizovanu školu u Jagodini. Naravno ako se ukaže neki slučaj, umnogome bi značilo da se angažuje neki pedagoški asistent koji će imati neko osnovno znanje znakovnog jezika”, kažu u ovom udruženju.

Zlatko Salihović iz Požarevca, nije imao mogućnost da sa ostalom decom završava osnovnu i srednju školu u svom gradu, već je išao u specijalizovanu ustanovu u Zemunu. On smatra da je dobro za osobe sa oštećenjem vida da budu u kontaktu i okruženju sa decom koja nemaju takva oštećenja.

“Deca ostaju u svom mestu, još ako su rasla sa zdravom decom, to je veoma dobro za njihovu socijalizaciju i uključivanje u društve život zajednice. Ja iako sam rastao sa zdravom decom, po povratku iz Beograda, pa sve do danas imam utisak kao da sam tek došao, kao da sam stranac”, navodi Salihović.

Koncept inkluzivnog obrazovanja je dobro zamišljen, ali u praksi on zahteva uključivanje velikog broja činilaca. Javile su se ideje da defektolozi budu stručni saradnici u školama, da će oni moći da se više posvete deci sa invaliditetom, međutim to se nije desilo.

 

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Miniastarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Nema komentara.

Ostavi komentar