Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Eko patrola

20. 03. 2016.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Kako smo ostali bez vode?

Grad Požarevac se u više navrata do sada suočavao sa vanrednim događajima u pogledu ispravnosti vode za piće. Problem sa vodom zahtevao je primenu čitavog niza mera koje su, pre skoro deceniju, definisane Generalnim planom vodosnabdevanja. Sa njihovom primenom se kasni što komplikuje situaciju i iziskuje dodatne troškove.

U sistemu vodovoda Požarevca postoje dva izvorišta, ali se od početka XXI veka za snabdevanje zvanično koristi samo izvorište „Ključ“ zbog drastičnog prodora nitrata u podzemnim vodama iz okolnih naselja koja nisu pokrivena mrežom kanalizacije.

Prvi put je to bilo početkom veka kada je moralo da se zatvori izvorište „Meminac“. Drugi put kada je došlo do kolapsa na izvorištu „Ključ“ 2006.godine, kada su nitrati probili dozvoljene vrednosti u sistemu.

U poslednjem navratu, u jesen 2015.godine, kada je ponovo došlo do enormnog skoka vrednosti nitrata u vodi, utisak je da se suočavamo sa najozbiljnijim posledicama načina na koji se upravljalo u ovoj oblasti.

Vanredna situacija je i dalje na snazi, a grad, koji još nema dugoročno rešeno pitanje snabdevanja ispravnom vodom, prinuđen je da sprovodi niz urgentnih i privremenih mera kako bi korisnicima obezbedio vodu koja zadovoljava higijenske norme.

Od početka decembra 2015.godine izvorište Ključ u Požarevcu se osim vodom iz priobalja Velike Morave, improvizovanim nadzemnim cevovodom naliva i vodom iz jednog od obližnjih veštačkih jezera.

Reč je o setu urgentnih mera kojima se preko infiltracionih bazena razblažuju koncentracije nitrata u bunarima i obezbeđuje higijenska ispravnost vode koja se isporučuje korisnicima.

Inffiltracioni bazeni postoje od 2006.godine. Izgrađeni su zbog hitnosti situcije u kojoj se Požarevac tada nalazio. U međuvremenu je trebalo da se sprovedu u delo mere kojima bi se obezbedilo dugoročno rešavanje ovog problema. Kako većina stvari koje su zacrtane u Generalnom planu vodosnabdevanja nisu realizovane, bilo je samo pitanje trenutka kada će ponovo doći do kolapsa sistema.

Stručnjaci su godinama upozoravali da će kašnjenje u realizaciji plana samo otežati rešavanje ovog pitanja i zahtevati dodatana ulaganja.

 

Zoran Radenković, hidrolog i vodeći istraživač u institutu Jaroslav Černi iz Beograda kaže da probleme Požarevca sa snabdevanjem prati od kraja 90-ih godina prošlog veka. On navodi da je osnovni problem sa vodom u Požarevcu u tome što problem odvođenja otpadnih voda nije rešen u seoskim i prigradskim naseljima.

„Najveći deo problema potiče od tih komunalno neuredjenih naselja. Ta stvar se dešava već decenijama i to je bitno uticalo na kvalitet podzemnih voda na celom reonu Morave. Nije rešeno  kanalisanje otpadnih voda i to je prouzrokovalo probleme na izvorištima, prvo na „Memincu“, a potom i na „Ključu“.

Prvi problemi javljaju se oko 2000.godine. Osim situacije u selima dolazi i do promena vodostaja Velike Morave koja napaja podzemne vode. Sve to utiče na kvalitet vode za piće. Institut je tada predložio niz mera koje je neophodno uraditi u dužem vremenskom razdoblju, a koje su implementirane kroz Generalni plan vodosnabdevanja Požarevca.

„Izvorišta su epicentri i kojima se sve podzemne vode slivaju. Postoji i problem vezan za Veliku Moravu koja se spustila zbog bagerovanja, ispravljanja, prosecanja, sveukupno za 3 do 4 metra. Sve to zajedno je napravilo problem. Mi smo 2002.godine, na zahtev opštine, sagledali stanje i ustanovili da je osnovni problem kvalitet vode koji dotiče iz pravca sela Lučice, Prugova i Poljane, odnosno Ljubičeva s druge strane. Tada smo predločili da problem mora da se rešava kanalisanjem otpadnih voda iz tih naselja, odnosno njihovim uredjenjem“.

Radenković kaže da je tada inicirana izrada lokalne strategije u vodosnabdevanju koja je nekoliko godina kasnije izrađena i zvanično usvojena.  

Međutim, od svih mera u strategiji, koje ne spadaju u red urgentnih, od 2008.godine do danas u Požarevcu je realizovana samo jedna i to zahvaljujući donaciji EU,  a odnosi se na izgradnju rezervoara na izvorištu Ključ.

„Sve ostalo gotovo se nije pomerilo s mesta, osim što je odredjena dokumentacija, na insistiranje Vodovoda, 2012-2013. ušla u viši nivo projektovanja za izvorište ’Lovac’ i ’Ključ’. To je idejni projekat koji se, inače, nalazi na stolu Državne revizione komisije i koja treba da izda zvaničnu saglasnost da je ta dokumentacija validna. Tim projektima, koji su sada u fazi idejnih, praktično zaokružujete čitavo izvorište sa zaštitnim sistemom i obezbedjujete stabilnih 300 litara u sekundi. Ne više, ali obezbedjujete dobru bazu, a onda posle i u nekoj drugoj fazi idete na opremanje potencijalnog izvorišta „Jagodica“ za koje još ne postoji nikakva dokumentacija“.

Inače, pre 8 godina je procenjeno da bi realizacija mera sadržanih u generalnom planu trebalo da košta između 32 i 36 miliona evra (do 2030.godine).

„Po idejnom projektu samo ’Ključ’ je vredan 6,5 miliona evra. Cevovod, pumpne stanice, rezervoari, vodo toranj, dva postrojenja i povezivanje svih sela na sistem vodosnabdevanja, to je ukupno od 32 do 36 miliona za celokupno stanovništvo Požarevca i Malog Crnića do 2030.godine. Isporučivalo bi se u proseku 500 litara u sekundi vode. Odnosno, oko 730 litara u sekundi u maksimalnoj proizvodnji“.

Radenković ističe da se problem dospevanja nitrata u podzemne vode, a samim tim i u izvorište ne rešava samo izgradnjom fekalne kanalizacije u problematičnim selima.

„Potrebno je da se priključe sva domaćinstva na kanalizaciju, da se saniraju sve septičke jame koje tamo postoje. One ne mogu da se ostave jer su izvor zagađenja. Potrebno je da se uredi držanje stoke. To je prilično skupo, a rezultati toga dolaze mnogo godina kasnije“.

Đulija Boreli Zdravković iz Instituta „Jaroslav Černi“ navodi da po pitanju komunalne izgradnje u naseljima, Evropska unija ima veoma stroge zahteve koji su sadržani u direktivama kojih države članice moraju da se pridržavaju.  Jedan od tih zahteva je da sva naselja iznad 2.000 stanovnika u osetljivim zonama moraju da poseduju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda.

„EU  ima veliki broj zahteva po pitanju komunalnog uredjenja naselja.  Njima je taj problem vezan za velike farme. Mi smo ispitivanjem u Požarevcu, uz mnoštvo raziličitih tehnika pokušali da definišemo izvore nitrata i došli do koncentrisanih naselja. To nisu samo septičke jame, već i bašte na koje se odlaže đubrivo, štale i dr.“

Jedna od obaveza Rumunije, kao članice EU, pri pristupanju bila je da u roku od 11 godina sva naselja imaju centralizovan sistem kanalizacije i snabdevanja vodom, kaže za Boom 93 državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Rumunije, Julijan Žugan.

„Kada se Rumunija priključila EU obavezala se da do 2018.godine sva mesta i sela iznad 2.000 stanovnika imaju centralizovanu kanalizaciju i vodu. Izgleda da je taj rok koji smo prihvatili vrlo  kratak i da to neće moći da se realizuje kako je predviđeno“.

Kada su krenuli 2007.godine naišli su na niz prepreka, koji se pre svega odnose na zakonodavstvo i postupke javnih nabavki.

„Mislili smo da za deset godina možemo da rešimo taj problem. Na žalost, konstatovali smo da su zakoni EU i procedure tendera mnogo zahtevniji nego što smo očekivali“.

 

Prečišćavanje otpadnih voda

 

Srbija je na začelju Evrope jer se u celoj zemlji prečišćava samo 5 do 10 % otpadnih voda.

Dok se kod nas poslednjih godina malo toga promenilo, u Rumuniji je u prethodnom periodu izgrađen značajan broj postrojenja za preradu otpadnih voda.

Od 10 %, nivoa na kome se danas nalazi Srbija, u Rumuniji su 2015.godine došli do toga  da se više od 60 % otpadnih voda prečišćava.

„Naravno, dobili smo i priliku da dobijemo mnogo više novca iz fondova“, kaže za Boom 93 državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine u Rumuniji, Julijan Žugan.

Preko 90 % vodovodnih sistema u Rumuniji, u koje je uključeno i prečišćavanje otpadne vode, finansirano je sredstvima Evropske unije. To je podrazumevalo ne samo ulaganje u stanice za prečišćavanje, već i sam sistem koji nije bio po standardima.

Svaka firma, preduzeće i ustanova moraju da imaju stanicu za prečišćavanje vode. Primera radi, da bi bolnica mogla da radi mora da ima sopstveno postrojenje za prečišćavanje otpadne vode. S druge strane, sistem za prečišćavanje je sada deo kanalizacionog sistema, objašnjava Žugan.

Od sistema centralizovanog snabdevanja vodom i fekalne kanalizacije, Rumunija je došla do toga da planira i monitoring domaćinstava koja i dalje odbijaju da se priključe na sisteme odvođenja otpadnih voda. Ovo se pre svega odnosi na septičke jame koje moraju da ispunjavaju stroge standarde na  koje  se kod nas ne obraća pažnja.

„Imamo projekat monitoringa korisnika koji nisu privezani na kanalizaciju i koriste septičke jame. Problem je kako nagovoriti ljude da poštuju standarde koji se nameću u ovoj oblasti.  To su specifične jame. Ne možeš da napraviš rupu u zemlji i to je to. Dešava se mnogo puta da se ne poštuju standardi. Na primer, ako je betonska septička jama, mnogi ne stavljaju beton na dnu. Iskopaju septičku jamu pored kuće, a na 30 metara od kuće imaju bunar“.

Žugan objašnjašnjava šta je krajnji cilj.

„Uspostavili smo sistem da prilikom izgradnje objekata vlasnici dobijaju sertifikat za septičku jamu. Ne možete da izgradite kuću, ako nemate sertifikat da posedujete standardizovanu jamu. Postoje kompanije koje vrše usluge pražnjenja jama. Njihova obaveza je da prate vozila koja u cisternama odvoze otpadne vode u postrojenja za pečišćavanje. Kao i u Srbiji, ovakva rešenja koštaju. Iako su postrojenja za prečišćavanje izgrađena, mnogi zbog ekonomskog momenta odbijaju da se priključe na centralni sistem kanalizacije“.

I dok u Rumuniji muku muče sa ljudima koji ne žele kanalizaciju već koriste uslovne septičke jame. U Požarevcu i okolini ima slučajeva da se otpadne vode iz domaćinstava ispuštaju direktno u bunare. Kontrola je slaba, bolje reći nikakva. Pored toga, kapitalni projekti širenja kanalizacione mreže se usporeno izvode, a čak ni sam Požarevac kao Grad nije rešio pitanje prečišćavanja otpadnih voda.

Pomoćnik gradonačelnika za  oblast životne sredine Dragan Ćurčija kaže da je Požarevac šezdesetih godina prošlog veka (!) imao takvo postrojenje.

„Postrojenja  za prečišćavanje otpadnih voda se nalazilo na potezu iza gradskog hipodroma. Danas je  ostalai zgrada i tu su bazeni i ’emšir’ jame. Slovenačka firma je radila 1965.godine i postrojenje je projektovano za grad od 22.000 stanovnika. U međuvremenu, čitav Požarevac nikad nije bio pokriven mrežom kanalizacije. Prečišćena voda, higijenski ispravna za piće se izlivala u brežanski kanal, verovali ili ne. Glavni inženjer, Slovenac, na izlazu iz poslednje emšir jame, sipao je vodu u čašu i popio“! Požarevcu je potreban nov sistem. Projekat postoji.  Investicija je skupa, ali nužna.

„U kanal izbacujemo potpuno neobrađenu vodu i to je problem? To nam se dešava i ispred izvorišta Ključ“.

 

Prava je sreća u našoj trenutnoj nesreći da neki grad naše veličine uzvodno od Velike Morave ne izbacuje otpadne vode u reku kao što je to kod nas slučaj. Pitanje je da li bi tada uopšte mogli da razmišljamo o vodi za piće.

I bez toga imamo velike probleme. Izvorište vode je osetljivo i na njega utiče veći broj faktora, između ostalog i oscilacije  u nivoima reke i podzemnih voda, objašnjava Zoran Radenković iz Instituta Jaroslav Černi.

Prema njegovim rečima, sigurno rešenje za Požarevac je izgradnja sistema za nalivanje izvorišta sa prečišćavanjem vode, kao i kompletnog sistema nalivnih bunara kojima bi se izvorište u Požarevcu zaštitilo od prodora nitrata iz septičkih jama okolnih sela.

Kao što smo pomenuli na početku emisije, grad je prošle jeseni da bi obezbedio higijenski kvalitet vode na izvorištu bio prinuđen da nađe privremeno rešenje kojim bi se u kratkom roku smanjila količina nitrata u vodi.

Nalivanje vode infiltracionih bazena na izvorištu sa jednog od veštačkih jezera u blizini Velike Morave, preko sistema nadzemnih cevi, pokazalo se kao delotvorno rešenje. Ono međutim, neće moći da se primenjuje dugo, kaže Radenković.

„Ovo što je s ’kasetom 4’ primenjeno je stvar koja je interventna.Cilj je da kada dodje letnji period na izvorištu bude povoljna situacija za nepovoljni period koji predstoji, nizak vodostaj, letnja sušna sezona i povećana potreba za vodom. Ti sada koristiš priliku da se što bolje pripremiš da bi posle mogao što duže da krckaš izvorište i prođeš sušni period. Međutim, još uvek nije zaokruženo izvorište i zato treba da juriš, da uradiš sve što treba - projekat, gradjevinsku dozvolu, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. Da što pre izgradiš sistem koji će da bude stabilan“.

Đulija Boreli Zdravković kaže da je svima jasno da jezero neće moći dugo da se koristi. Trenutno se traži još neko rešenje koje će biti baj-pas za sistem vodosnabdevanja do konačne realizacije planiranog sistema za prečišćavanje i nalivanje vode na izvorištu.

Međutim, nužno je da se zauzme jasan stav koje rešenje je potrebno primeniti jer je već dosta vremena izgubljeno, upozorio je Radenković.

 

Pre gradom su veliki izazovi, obezbediti zdravu vodu za piće stanovnicima svih naselja, ali i primeniti standarde u odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda. Iako je utisak da novac nije problem zbog izdašnog budžeta, zabrinjava dinamika.

Biće potrebno mnogo rada i kvalitetnijeg planiranja, ne samo zbog ispunjavanja normi i direktiva koje će nam se nametati kroz otvaranje poglavlja u pregovorima o pristupanju EU, već i zbog stvaranja uslova za pristojne uslove života svih građana koji žive na ovom području.

 

Delovi teksta realizovani su u Rumuniji, u okviru projekta "Medijska putovanja u EU", Delegacije EU i Britanskog saveta u Srbiji. Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.  

uto

08.11.

2016.

anonymous [neregistrovani] u 22:33

JAME

JOŠ UVEK VELIKI BROJ DOMAĆINSTAVA U SAMOM GRADU KORISTI SEPTIČKE JAME VALJALO BI PRVO REŠITI PROBLEM NA SAMOM IZVORU , SPREČITI ZAGAĐENJE PODZEMNIH VODA ,PA ONDA GRADITI POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE.SVAKE GODINE IZ NEPOZNATIH RAZLOGA DOLAZI DO IZLIVANJA VEĆE KOLIČINE VODE IZ GRADSKIH BAZENA U JUGOVIĆEVOJ ULICI KOJA PLAVI ULICU VASE ČARAPIĆA KOJA NEMA NI KIŠNU NI FEKALNU KANALIZACIJU.

Odgovori
pon

21.03.

2016.

anonymous [neregistrovani] u 19:45

Naucnici

Da nesto znaju do sada bi uradili, vrte se u krug na funkcijama i zamajavaju ovaj grad vec 10 god. Dokle god su oni na celu vodovoda dobro biti nece.

Odgovori
pon

21.03.

2016.

anonymous [neregistrovani] u 11:10

ŠKOLE

Gospodo škole redovne su preduslov napretka grada a ne brzopotezni
nestručni fakulteti kakve pojedinci na fotografijama iz JKP Vodovod i kanalizacija Požarevac imaju.
Škole,škole a ne zvona i praporce

Odgovori
ned

20.03.

2016.

anonymous [neregistrovani] u 19:45

Busije

ljudi su i dalje na septickim jamama,kopano je do sljunka pa vi sad gledajte,dajte prikjljucke ljudima,pomozite im,bez naplate

Odgovori

Ostavi komentar

Najčitanije