Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Eko patrola

22. 03. 2016.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Brdo smeća kao nepremostiva planina

Više od jedne decenije traju pokušaji da se strateški reši pitanje odlaganja komunalnog otpada na teritoriji lokalnih samouprava Braničevskog i Podunavskog okruga. Tako je već najmanje 10 godina unazad. Problem je što se od 2006.godine luta među rešenjima koja bi bila najadekvatnija za ovo područje.

Nacionalnom strategijom o upravljanju otpadom predviđeno je da do 2019. godine Srbija otvori 26 regionalnih deponija čime bi zaokružila sistem upravljanja otpadom.

"Regionalni koncept upravaljnja otpadom na teritoriji Srbije znači zatvaranje i saniranje svih postojećih neadekvatnih smetlišta i deponija".

Prema procenama Ministarstva životne sredina, u Srbiji postoji oko 3.500 smetlišta i deponija na kojma se više decenija odlagao otpad na nekontrolisan način, ne vodeći računa o zaštiti vode i zemljišta, što je često dovodilo do njihovog samozapaljivanja.

Ova rečenica na najbolje opisuje gradsku deponiju u Požarevcu koja je nastala krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Dve decenije kasnije, problem ne samo da nije rešen već je narastao više od 15 metara u visinu. Požarevačka deponija je u više navrata gorela, šta je sve ispustila u okolno zemljište koje se mahom koristi za poljoprivredu ne sme ni da se pretpostavi jer zaštitni sloj nikada nije postojao, a kese koje je s nje vetar razvejao po okolnim voćnjacima i drvoredima slika su i prilika neplanskog rukovođenja gradom.

Izgradnja regionalne deponije nikada se u poslednjoj deceniji nije našla u budžetu grada, iako se nekoliko vlasti u međuvremenu promenilo.

Sve što je rađeno sa lokalnom deponijom koja niju u skladu ni sa jednim pozitivnim zakonom i uredbom do sada je imalo za cilj pronalaženje načina da se nekako pronađe još mesta za nov otpad, navodi pomoćnik gradonačelnika za oblast zaštite životne sredine, Dragan Ćurčija.

Prema podacima iz sada već zastarelog i prevaziđenog lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom iz 2009.godine, Požarevac u jednoj godini proizvede oko 90.000 kubnih metara komunalnog otpada. Kada se uzmu u ovi podaci teško je zamisliti način da se deponija održava u stanju koje omogućava dalje odlaganje otpada.

Ćurčija kaže da je Požarevcu što je moguće pre neophodna nova deponija. Rešenje je u izgradnji regionalnog centra koji je po republičkim planovima predviđen na lokaciji Segda Jelen Do na teritoriji Smedereva za lokalna područja Požarevca, Smedereva, Kovina i Velikog Gradišta.

Priča o deponiji koja bi se zajedno gradila sa Smederevom i Kovinom bila je aktuelna i 2006.godine.

Odnošenje čvrstog komunalnog otpada na teritoriji Grada Požarevca vrši se u samo dva naselja, Požarevcu i Kostolcu. Sela su prinuđena da se sama staraju o svom komunalnom otpadu, što stvara sve veći broj divljih deponija.

 

Prema procenama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji se reciklira od 10 do 15% otpada. Međutim, većina ovog smeća nije takozvani komunalni otpad.

Prema podacima Eurostata, službene statističke agencije EU, Srbija nalazi na dnu lestvice evropskih zemalja prema procentu recikliranog otpada prikupljenog od domaćinstava i ustanova sa nula procenta. U reciklaži e-otpada smo ipak bolji - oko 12%, a najviše recikliramo papir i karton.

Strategijom upravljanja otpadom, u okviru dugoročnih ciljeva koje Srbija treba da ispuni, zacrtan je cilj da u periodu od 2015. do 2019. godine neophodno postići stopu iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada - staklo, papir, karton, metal i plastika, na 25% od njegove količine - rekla je nedavno državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Stana Božović.

U Požarevcu već godinama reciklira samo karton i PET ambalaža i to u vrlo teškim okolnostima. U susednoj Rumuniji, u distriktu 1, delu Bukurešta sa 230.000 stanovnika od oko 53.000 tona komunalnog otpada u reciklažu i kompost se iskoristi skoro 19.000 tona.

Buduća regionalna deponija koja bi trebalo da pokriva područje od oko 200.000 stanovnika u svom sastavu bi trebalo da ima i pogon za reciklažu, ali i da se otpad reciklira na samom mestu nastanka, kaže pomoćnik gradonačelnika Dragan Ćurčija.

U Srbiji još nije zaokružen sistem upravljanja otpadom i trebalo da se više radi na reciklaži i primarnoj selekciji otpada. Mogućnost korišćenja otpada kao energenta u Srbiji još nije iskorišćena iako se zna da postoji zainteresovanost Elektropivrede Srbije, ali i cementara da smeće koriste kao pogonsko gorivo.

Kao primer energetske vrednosti otpada kao goriva, govori podatak da lignit koga koriste elektrane u Kostolcu ima energetsku vrednost od 6.000 do 8.000 kilodžula po kilogramu, dok otpad očišćen od materija koje mogu da se recikliraju i organskih materija, ima kalorijsku vrednost od 10.000 do 14.000 kilodžula.

Krajnji cilj izgradnje jedne regionalne deponije komunalnog otpada je mogućnost da se otpad iskoristi kao obnovljivi izvor energije, navodi Dragan Ćurčija.

Kao obnovljivi izvor energije Nemačka korsti 67 odsto otpada. Kod nas je taj procenat oko 2 odsto, kaže Ćurčija. On navodi da do sada nije posećivao deponije komunalnog otpada u inostranstvu sa ostalim čelnicima lokalne uprave jer za to nije bilo potrebe. Takođe, ističe da je jasno da ovakav model upravljanja otpadom predstavlja standard koji je primenjen u svim zemljama članicama EU.

I dok Požarevac i Smederevo i dalje tapkaju u mestu sa izgradnjom regionalne deponije, Subotica i još šest okolnih opština počele su izgradnju svog regionalnog centra krajem novembra 2015.godine.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Majkl Devenport istakao je da primer Subotice može da bude uzor i svim ostalim gradovima koji bi trebalo da reše ovo pitanje.

Kako ćemo ubrzati put do nove deponije? Dragan Ćurčija ukazuje da je pre svega neophodno napraviti jasan plan ozbiljnih kapitalnih investicija u Požarevcu.

 

Cilj izgradnje deponije je zaštita životne sredine, ali je neophodno naći rešenje koje neće u značajnijoj meri povećati troškove odlaganja, a samim tim i troškove na računima krajnjih korisnika.

Prema jednoj od projekcija, jedna tona otpada koja bi se odlagala na planiranoj lokaciji na području Smedereva, Požarevac bi koštala između 20 i 30 evra, odnosno godišnje pozamašnih 1.000.000 evra.

Kada je u februaru prošle godine  javnosti predstavljena namera o zajedničkom ulaganju u regionalnu deponiju, gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović iznela je prognozu da bi za godinu do i godinu i po dana mogli da budu izgrađeni objekti koji će početi da rade punim kapacitetom.

U ovom trenutku, realnost je da, pre svega, nemamo jasnu ekonomsku računicu, ali ni planska dokumenta potrebna za ulazak u investiciju.

Kako su Boom 93 u više navrata do sada ukazivali u gradskoj upravi i Komunalnim službama, u zavisnosti od brzine sređivanja dokumentacije, pronalaženja strateškog partnera i same izgradnje, za završetak deponije i puštanje u rad, potrebno je od 3 do 5 godina.

Pitanje je koliko će u međuvremenu narasti brdo smeća koje u Požarevcu nazivamo Gradskom deponijom.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije