Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Eko patrola

20. 12. 2017.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

„Kostolac B3“ projekat prema standardima

Proširenje kapaciteta kopa Drmno i izgradnja novog termobloka „Kostolac B3“ planiraju se prema najstrožim evropskim standardima i važećim tehničkim propisima, uz uvažavanje rezultata modeliranja zagađenja u okolini. Ovo je jedna od klјučnih stvari koja je bitna za građane koji žive u okolini elektroenergetskog kompleksa u Kostolcu, ali i stanovništvo Srbije i Rumunije koja teritorijalno gravitira ovom području.

Takvu poruku srpska delegacija je ranije ove godine istakla i u javnoj raspravi koja je održana u rumunskom gradu Oravica, u neposrednoj blizini srpsko-rumunske granice.

Novi blok B3 u Drmnu u budućnosti će doprineti smanjenju zagađenja, jer će, kada bude u funkciji, praktično zameniti neke manje efikasne kapacitete koji postoje, što je i u skladu sa strategijama na ovom polju.

"Kada bi, primera radi, novi blok radio u meteorološki najnepovolјnijim uslovima, a pri maksimalnom radnom opterećenju svih blokova na lokaciji Kostolac A i B, vrednost koncentracija zagađujućih komponenata opet bi bila dva puta manja od graničnih vrednosti za kvalitet vazduh ", ističe Aleksandar M. Jovović, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije, Aleksandar Vesić kaže kako je Srbija u potpunosti posvećena procesu pristupanja Evropskoj uniji.

„Što znači da već implementiramo sve propise i standarde, posebno u oblasti zaštite životne sredine“, rekao je on.

Samo povećanje kapaciteta godišnje proizvodnje uglјa sa 9 na 12 miliona tona nema uticaja na prekogranični transport zagađenja, ali ostaje u domenu lokalnih uticaja. Područje eksploatacije uglјa će na Drmnu ostati isto, odnosno neće se menjati se granice kopa u odnosu na već predviđene rudarskim projektima.

Poslednji veliki termoenergetski kapacitet u Srbiji izgrađen je pre više od dve i po decenije. Novi blok elektrane će se graditi pored postojeća dva bloka u Drmnu. Blok će biti snage 350 KW, a očekivana godišnja proizvodnja se procenjuje na oko 2,5 milijardi kilovat-časova električne energije.

Ukupna vrednost investicije je 613 miliona američkih dolara.

Kada su u pitanju zaštita životne sredine, ministar energetike Aleksandar Antić je rekao da se sve radi po najvišim ekološkim standardima.

„Mi imamo sve dozvole. Uspeli smo da obezbedimo da ovaj objekat ima studiju uticaja na životnu sredinu. Dokument je prošao ozbiljnu javnu raspravu i kod nas i u Rumuniji, što dokazuje da mi ovde gradimo jedno najsavremenije energetsko postrojenje u skladu sa najvišim ekološkim standardima. Mislim da je to važna poruka s obzirom da održivi razvoj stavljamo u prvi plan“.

Podrazumevane emisije štetnih materija  gasova i praškastih materija trebalo bi da budu u dozvoljenim graničnim vrednostima.

Blok B3 bi trebalo da bude završen 2020.godine.

U poslednjih deset godina EPS je investirao tri milijarde evra u modernizaciju proizvodnih kapaciteta, ekologiju, unapređenje distributivne mreže i pripreme za gradnju novih elektrana.

Kao rezultat povećana je snaga za 200 MW u termoelektranama (TE), a za 140 u hidroelektranama (HE), kao i proizvodnja u TE sa 18 na 25 TWh.

Prema nacrtu Akcionog plana koji je predstavljen pre nekoliko dana, EPS će u zaštitu i unapređenje životne sredine od 2016. do 2025. godine uložiti 864 miliona evra, što će doneti smanjenje emisija sumpor dioksida za 90 odsto, azotnih oksida za 45 odsto i praškastih materija za 95 odsto u poređenju sa periodom od 2008. do 2012. godine.

Mirjana Filipović, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, kaže da EPS ima određene obaveze koje mora da ispuni zbog članstva Srbije u Energetskoj zajednici (EZ), ali i pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU). Ona je istakla da se dosta radi na tome da ta kompanija dostigne standarde koji važe u EU, ali je i podsetila da te norme nisu postojale kada je Srbija gradila svoje najveće energetske kapacitete.

 

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije