Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Javnost i odgovornost

14. 02. 2017. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Građani nemaju šta da jedu, a treba da odlučuju o budžetu

Građani Srbije i Požarevca pokušavaju da obezbede sebi svakodnevnu osnovnu egzistenciju. Teško im je da stvore duh kolektiviteta i zainteresuju se za to kako se formira budžet i kako se njihov novac troši. Zato retko aktivno učestvuju u pravljenju budžeta i naposletku kontroli funkcionera koji ga sprovode. Funkcioneri to koriste i mnogo novca se troši mimo pravila. Ovo su neki od zaključaka sa javne debate Radija Boom93, održane u utorak.

Na putu korupciji mora da se nađe više segmenata društva- novinari, pravosuđe, ali i svi punoletni građani. Učešće građana u pravljenju godišnjih budžeta je jedna od nužnih aktivnosti u tom procesu.

"Mi u Srbiji radimo nekoliko vrsta programa, jedno je istraživačko novinarstvo i to što radimo objavljujemo na portalu 'javno.rs'. Druga oblast kojom se bavimo je oblast medijskih politika i treća, oblast dobrog upravljanja. Upravo u toj oblasti smo sprovodili programe participativnog budžetiranja." opisuje aktivnosti Balkanske istraživačke mreže (BIRN), Slobodan Georgijev programski koordinator ove organizacije.

Osim što su kroz spomenute programe kontrolisali rad institucija i načine trošenja novca građana, imali su i ideju "da se na lokalu ojača zajednica, da se ljudi bolje informišu o tome kako se prave budžeti, kako se novac prikuplja, kako se određuju prioriteti".

On navodi i primer da je u Rumi na godišnjem nivou 60 organizacija civilnog društva dobilo neku količinu novca. "Novac  koji je značajan za lokalnu samoupravu, nekih 70 hiljada evra je podeljen na 60 adresa. I vi vidite da je 100 ljudi dobilo neki novac u visini dve mesečne plate. To je dato po principu: 'učinili smo ti pa ćeš sutra da glasaš za nas, ili tvoja familija'. Ja to tako vidim" kaže Georgijev i dodaje "Nije tu bilo mnogo toga da se pokaže- da te organizacije nešto rade i organizuju".

Georgijev predlaže da svake godine lokalna samouprava odredi jednu temu u okviru koje mogu da konkurišu organizacije, ali i da se novac ne dodeljuje onim koje su "ad hoc" nastale. Sve one po njegovom mišljenju moraju imati određene rezultate iza sebe.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije postoji od 2006. godine i godišnje objavljuje između 35 i 40 istraživačkih priča. Do sada su protiv njih podnete dve tužbe i obe su odbačene. Izvršni direktor CINS-a Branko Čečen kaže da je teško suditi nekome ko ima dokaze na svojoj strani.

"Kad objavimo priču, objavimo i dokaze pa je onda teško svađati se s dokumentima i teško nas je i tužiti". Međutim, osim bezbednosnih nedoumica istraživačkih novinara, tu su i one- do kog broja ljudi "dopre" jedna kvalitetna novinarska priča.

"Mi smo izračunali da je maksimalan broj negde oko 300-350 hiljada ljudi, što je katastrofa, a njihova reakcija ništa. Mediji su zatvoreni za naše priče, naročito televizije s nacionalnom frekvencijom", jasan je Čečen.

CINS se bavi javnim finansijama kao jednom od oblasti istraživanja. Novinari CINS-a istražuju organizovani kriminal i njegove kontakte sa politikom i biznisom, korupciju i sve što se tiče zloupotreba prava i zakona. To rade na svim nivoima.

"Dokazali smo da je Novi Pazar u jednoj godini 45% svog budžeta potrošio protivzakonito. Od toga je trećina otišla samo na jedan fudbalski stadion i svaki dinar je potrošen protivzakonito. kaže Čečen i dodaje "Naš posao je da idemo za parama i da nađemo dokaz, da ga objavimo i da se onda suočimo s posledicama. Nažalost, ljudi, organizacije ili grupe za koje dokažemo da su radili tako nešto, nikad ili gotovo nikad ne dožive nikakve posledice, iako bi to po automatizmu moralo da se desi."

S jedne strane, to je osnovni razlog frustracije mnogih novinara, koji od priča potom odustaju, a javnost ostaje uskraćena za vitalne informacije o tome gde ide novac poreskih obveznika.

Međutim, pre toga se postavlja pitanje koliko građani uopšte razumeju budžet- kako nastaje, na osnovu čijih potreba se pravi i kako funkcioniše.

"Ni iz daleka nemam utisak da građani ne razumeju šta se događa, mislim da osnove računice o budžetu zna svako ko pokušava da sastavi kućni budžet sa primanjima kakva su uobičajena u Srbiji" kaže Čečen.

"Ljudi se bave time šta će da jedu. Hoće li im dete naći posao ili neće. Činjenica je da će morati nešto mnogo, mnogo strašno da se desi pa da građanima padne klapna kao što se desilo petog oktobra. Ali je takođe činjenica da mi imamo političku klasu koja se sistematski opire bilo kakvom napretku u pogledu transparentnosti i borbe protiv korupcije. Sistematski. To ne važi za ove vlade sa naprednom strankom, nego i za sve prethodne." istakao je izvršni direktor CINS-a.

On je to obrazložio kroz "preslikavanje" ruskog metoda privatizacije kod nas. "Inače kako da objasnimo situaciju da i pored toga što se dogodila ruska privatizacija, koja je Rusiju dovela direktno u revoluciju, mi uzmemo i kompletno je ponovimo kod nas, bez ijednog mehanizma koji će nas zaštititi u tome. A da nam veliki borci za demokratiju koji su uspešno slomili režim govore kako je to neviđeno, jer su oni mnogo pametni jer su profesori ekonomije. Svi su završili u Agenciji za privatizaciju i imaju mnogo veće kuće od Vas. Tako da mislim da se u celom tom mehanizmu krije naš problem" kaže direktor CINS-a.

Srbija se ne urušava samo zbog loše ekonomske situacije, već i zbog toga što se ljudi masovno iseljavaju, a u prethodnih deset godina gotovo da nema opština ili gradova koji su uvećali broj stanovnika, kaže Slobodan Georgijev iz BIRN-a.

"Ako ljudi koji su ostali da žive, ne žele da se uključe, odnosno ako mi ne želimo da se uključimo u to kako će izgledati naš život sledeće godine i ako ne možemo da se dogovorimo, niko to neće uraditi. Na tom nivou je velika odgovornost svih odraslih ljudi u zemlji i to nema nikakve veze sa Vladom ili strankama. Uvek kad se ljudi ovde organizuju, vlast popusti. Ima ona izreka 'Političari su kao daljinski upravljač, promene kanal ako ih dovoljno pritisnete' "

Kroz svoje programe, BIRN pokušava da podstakne ljude da se organizuju unutar sebe, ne na partijsko delovanje, nego na participativnost, uključivanje. Dobri mediji ukazuju gde treba "pritisnuti daljinski", govori Georgijev o ulozi novinara.

Novinarima mogu u pospešivanju transparentnosti i suzbijanju korupcije pomoći i mehanizmi poput izveštaja mnogih institucija. Georgijev napominje da je dobro što postoji organizacija kao što je Državna revizorska institucija, ali iznosi i neke od problema u vezi sa DRI.

"Oni objavljuju masu nekih izveštaja. Da bi na neki način sakrili svoje rezultate, oni jednom godišnje objave jedno 160 izveštaja i stvarno treba da budete entuzijasta i da imate mnogo vremena za 'češljanje' svih. To je malo više i napravljeno da vi ne biste mnogo u to ulazili, a da bi oni ispunili formu".

Problem ponekad može da bude i računovodstveni. Ukoliko je nešto pogrešno uknjiženo, ne znači da se zaista desila pronevera koja za posledicu ima javnu štetu, navodi Georgijev. Na lokalu se zna ko šta ima, lako se vidi ko šta ima i na kojoj funkciji.

Projektno sufinansiranje medija- građani plate, a ne dobiju ništa

"Projektno finansiranje ovako kako je sprovedeno poslužilo je kao neka vrsta socijalne pomoći za razne ljude koji žele da se predstave kao novinari ili kao oni koji imaju neke medije. Zgodno se namestilo da u trenutku kada država kao izlazi iz vlasništva (nad medijima), vi ustvari svojim čaušima namignete da naprave neki svoj mali medij i kažete im da će za njih biti konkursa i para. Ljudi skupe 500, 600 hiljada godišnje na konkursima, rade sami, imaju možda još nekog, nije loša plata. Pitanje je da li si išta uradio, a u javnom interesu verovatno nisi uradio ništa. Mislim da to ništa i ne valja" kaže Georgijev.

Misli da je model projektnog sufinansiranja generalno dobar, ali loše sproveden. Posledica su nezadovoljavajući medijski sadržaji i potrošen novac građana. Odgovorni su i mediji, ali i država koja tri godine ne otkriva koliko se novca u totalu troši na različite programe i na razne medijske sadržaje.

Čečen objašnjava da je do projektnog sufinansiranja medija došlo zbog nekoliko razloga. Jedan od njih je pretrpanost medijskog tržišta. U Srbiji prema njegovim rečima postoji čak deset puta više medija nego što je zemlji potrebno. Politički uticaj vladajućih stranaka takođe igra važnu ulogu u celom procesu.

"Ko god dođe na vlast, koja god stranka, prva stvar koju urade je da odu kod velikih kompanija ili zovu njihove predstavnike i kažu im 'Slušajte, do sada ste se reklamirali preko ove marketinške agencije, toj agenciji ste davali novac. Sad nećete tu, nego kod ove druge agencije'." U slučaju odbijanja, kompanijama se preti inspekcijama, carinom i drugom vrstom pritisaka.

Na tržištu medija se tako stvara finansijski jaz, jer se mediji moraju otimati o ostatke mrvica novca od reklama. "Sada vi nemate na tržištu marketinškog novca za nekog ko kritikuje vlast" smatraju u CINS-u.

"Kada vam se desi slučajno da krenete protiv države, odnosno protiv vlasti, kao što se to desilo Kuriru, Kurir nije izgubio većinu svojih reklama, nije izgubio reklame za samo nedelju dana, on je izgubio SVE reklame za jedan jedini dan zato što su te agencije osnovane od strane ljudi iz stranke na vlasti".

Čečen navodi i primer televizije Sremska, u koju se slio novac iz četiri lokalne samouprave. Na konkursima su aplicirale različite manje produkcije, osnovane upravo zbog medijskih konkursa, a članove komisija delegirala i novinarska udruženja formirana iz istog razloga. To se, ističe on, radi po zakonu jer je zakon površan pa ne predviđa takve stvari.

U Srbiji televizije sa nacionalnom frekvencijom imaju presudan uticaj na stav građana o bilo čemu, pa i o vlastima i njihovom funkcionisanju. Kada se kroz tržište reklama kontroliše medijska scena, protiv vlasti se ne može očekivati bilo kakva kritika.

Učešće građana u pravljenju budžeta, pozitivni pomaci

"Od svih opština sa kojima smo radili, nekih 25, 27 opština, deset njih je nastavilo da primenjuje pozitivan koncept i narednih godina. Građani šalju neke svoje predloge kada počne da se pakuje budžet za sledeću godinu" kaže Slobodan Georgijev.

"Dobro je kad traže (od građana) 'Dajte predloge da napravimo listu, pa ćemo vas pozvati da glasate za te predloge i onaj koji pobedi njega ćemo da realizujemo'. Neki rade tako, neki i sami odrede liste prioriteta i pozovu građane da se o tome izjasne"

Iako izdvajanje za budžeta za sprovođenje predloga građana ne mora da bude veliko, dobro je da i građani i nosioci javne vlasti imaju svest o međusobnom dogovoru da nešto mora da se uradi. To se vremenom ustaljuje i postaje ozbiljnije, smatra Georgijev. Upornost i borbenost su u svakom slučaju neophodne osobine.

U Požarevcu nijednog od ova dva koncepta nema, a nije bilo ni javne rasprave o budžetu za tekuću godinu.

Branko Čečen u tom smislu naglašava važnost duha kolektiviteta koji podrazumeva žrtvovanje. Primer nedostatka kolektiviteta je lokalni političar koji po odlasku u nacionalnu Skupštinu potpuno zaboravlja iz kog je grada jer je sad bliži većoj količini novca i mogućnosti da iz budžeta izvuče veću ličnu korist.

"Što je manje odluka u interesu kolektiva, to su veće posledice po pojedinca. I to su najveće prvo po one koji najmanje mogu da se brane- Rome, stare, decu, invalide..." podseća izvršni direktor CINS-a.

Čak i kada su posledice vidljive, to nije garancija da će se građani kolektivno organizovati i iskazati svoje nezadovoljstvo. Pozitivan izuzetak je slučaj beogradske Savamale.

"Kada se desi nešto kao što je Savamala koja je izvela 15, 20 hiljada ljudi na ulice, što je stvarno bilo neočekivano, neverovatno je koliko agresivno reaguje politički sistem na to, zato što znaju da je to početak onoga što je kraj korupcije, netransparentnosti  i suštinski potonuća u nepravednost ovog društva." ističe Branko Čečen.

Na drugoj strani su stvari koje se lako "zavuku pod tepih" i prođu potpuno neopaženo, iako otvaraju mogućnost za brojne finansijske zloupotrebe, a građanima onemogućavaju kontrolu tokova novca. Takav je slučaj sa nadležnostima Agencije za borbu protiv korupcije u novom zakonu.

"Novi Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije je ostavio potpuno neodređenim ko kontroliše finansiranje stranaka u kampanji. U prethodnom zakonu pisalo je da to radi Agencija za borbu protiv korupcije. Loše je bilo definisano, pa su opet stranke 2016. potrošile dva miliona evra više nego što su prijavile." otkrio je CINS.

Imajući u vidu sve navedeno, učesnici debate konstatuju da Srbija nije prvo društvo koje se suočava sa sveprisutnom korupcijom. Poenta je, kažu oni koliko smo spremni da se ugledamo na pozitivne primere država koje su se sa korupcijom u dobroj meri izborile. Kao jedan od primera, navodi se Rumunija. Georgijev kaže da je Rumunija znatno ozbiljnija zemlja nego što smo danas mi. Oni se bune zbog stvari koje bi kod nas prošle neopaženo. Branko Čečen napominje da je Evropska unija sa svojim pravilima doprinela toj borbi.

"Tek negde godinu, godinu i po dana od ulaska u EU, kada su neka tela i mehanizmi shvatili da su zaista nezavisni, oni su počeli da ih koriste. I tužilaštva i neke policijske jedinice u Rumuniji su počeli da hapse potpredsednike vlade, ministre, ešalone savetnika raznih ministara. To nije ono 'Uhapsili smo vas, pa smo naučili smo od vas kako ste vi to krali, pa ćemo mi sad tako da krademo a vama ćemo da kažemo šuš tamo u ćošak što se desilo sa mnogo demokrata kada je SNS došao na vlast. Ne, ne, ti su ljudi na ozbiljnoj robiji" kaže Čečen.

Kako se kod nas najveće sankcije za korupciju mere desetinama hiljada dinara, mnogima se to isplati.

Politički sistem u Rumuniji takođe je vršio pritisak na svoje pravosudne organe, čija je neefikasnost "rak rana" za suzbijanje korupcije kod nas. Evropska unija je Rumunima obezbedila nezavisnost silom zakona i kroz umanjenje transfera rumunskoj državi, koja je došla u opasnost da ne može da sprovede jedan budžet.

Pozitivnih primera na koje bismo mogli da se ugledamo ima više, a pored Rumunije, neki od njih su i Slovačka ili Češka. Jedna od bitnih razlika između onoga što su u pretohodnih tridesetak godina postigle ove države u odnosu na nas je organizovanje građana i vršenje pritisaka na sistem.

Takvih pritisaka u Srbiji posle petog oktobra gotovo da nije ni bilo, a učešće građana u kreiranju budžeta i javnih politika svelo se uglavnom na (ne)izlaženje na izbore između dva izborna ciklusa.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije