Naslovna  |  Projekti  |  Javnost i odgovornost  |  Pitanje transparentnosti je da svi znaju kako je i da li je pravilno potrošen novac
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Javnost i odgovornost

20. 04. 2017.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Pitanje transparentnosti je da svi znaju kako je i da li je pravilno potrošen novac

Da bi budžet bio transparentan, građani bi morali da znaju kako se planira i na šta se troši novac. Međutim, vrlo je važno da bude jasno da je novac potrošen za dobrobit zajednice, jedan je od zaključaka javne debate koju je sinoć organizovao Boom 93.

Učesnici debate, Predrag Voštinić iz „Lokalnog fronta“ Kraljevo i Robert Kozma iz inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ ilustrativno su predstavili važnost aktivnog učešća građana u nadzoru budžeta i potrebi njihovog ukljičavanja u odlučivanje o trošenju javnih sredstava.  

 

Lokalni front je na prethodnim izborima uspeo da uđe u lokalni parlament u Kraljevu. Predrag Voštinić kaže da su se zavetovali da će biti predstavnici građana u parlamentu i da će na njima razumljiv jezik prevoditi sve ono što se tamo dešava.

“Kad kažete budžet, vrlo mali broj ljudi zna o čemu se tu radi. Postoji još jedan veći problem kad je javno finansiranje u pitanju. Ljudi misle da to nisu njihove pare. Dan danas kad nešto ide iz budžeta, ljudi kažu: ' Dobro da ja ne plaćam'. Svaki pojedinačni dinar iz gradskog ili bilo kog drugog javnog budžeta predstavlja naš novac. Mi smo obećali našim građanima da ćemo se zalagati da trošenje budžeta bude po njihovim prioritetima”.

On navodi da to nije posao koji je moguće da se završi u kratkom periodu.  

“Mi smo ga počeli, a mislim da ćemo ga doživotno raditi. Nemojte da budete obeshrabreni. Najpre ćemo reći ljudima da je novac u budžetu njihov i pitaćemo kako žele da ga potrošimo. Nije izbor stranke na izborima ili izbor lokalnih funkcionera izbor kako ćete trošiti novac. Vas neko mora da pita za šta želite da se odvoji novac i šta su prioriteti. Da li je to pumpa sa pretakalicom ili dom zdravlja sa vrtićem. U tom slučaju je očigledno, ali biće i ozbiljnijih pitanja, recimo između vrtića i bolnice”, kaže Voštinić.

Zakon predviđa kako se pravi budžet i postoji kalendar budžeta, a jedini problem je što to niko ne poštuje tvrdi on.

“Nijedan budžet u ovoj budžetskoj godini nije donet po zakonu. Republički budžet je donet van zakonskog roka. Njime se definišu transferi i nijedan lokalni nije mogao da bude usvojen pre donošenja republičkog. Kad je usvojen državni, svi ovi niži su bili van roka. Nezakonito kratkog roka za uvid je bilo. Ništo nismo mogli da menjamo. Gde je onaj period u kome će građani reći: 'Nemojte asfaltirati slepu ulicu u kojoj ima 3 kuće, kad do te ulice ne možemo da prođemo od rupa'? Ili, gde je taj neko ko će reći da se napravi centralna kuhinja za vrtiće da ne bismo više išli na tendere?”

Od pre nešto više od dve godine postoji obaveza pravljenja programskih, a ne linijskih budžete. Ova vrsta budžeta omogućava bolji uvid u  sredstva koja se usmeravaju za konkretna ulaganja.  

“Budžet čine sopstvena sredstva od poreza i lokalnih taksi, ustupljena sredstva i transferi sa viših nivoa vlasti. Nije budžet nikakva nauka koju ne može da savlada običan čovek. Problem je što se od nas krije i predstavlja kao nešto komplikovano. Oko 30 odsto budžeta nose namenski i nenamenski transferi , što znači da skoro trećina otpada na drugarstvo između lokalne družine na vlasti i državne vlasti. To je prostor za ucenjivanje. Da li ćete vi odlučivati o trošenju novca je pitanje transparentnosti budžeta. Transparentnost bi značila da pojednostavljenim dokumentima, napisanim jednostavnim jezikom,  dobijete šta je potrošeno i šta ste time ostvarili.  To je programski budžet.  Do sada ste imali liniju prihoda i liniju rashoda, pa vam se upali crvena lampica kad nemate više novca. Sada je veoma važno, ne samo da znate za šta je potrošeno, već  da li je pravilno potrošeno. Šta ste postigli time što ste asfaltirali deo grada ili otvorili vrtić. Odnosno, da li ste time smanjili redove ispred predškolske ustanove ili stranke da bi vam dete pošlo u vrtić”, navodi Voštinić.

On je upozorio da je veoma opasno što se građani uvlače u koruptivne radnje bez kojih često nije moguće preživljavanje.

“Kad mi je prvo dete kretalo u vrtić, uputili su me u G17plus. Oni vas tako nateruju da učestvujete u nezakonitim radnjama. Niko nema pravo da se nakon ovoliko godina prema drugom članu društva ponaša naivno i nevino jer je u nečemu učestvovao. Ne kažem da je bio voljan da učestvuje u korupciji, već da je najčešće bio nateran. Posle izvesnog vremena učestvovanja u korupciji doćićete u društvo očajnika od kojih jedan kaže: 'Čoveče, ukrao si 10 miliona građevinskog zemljišta'. On će tebi odgovoriti: 'Ni ti nisi čekao u redu kad je trebalo da vadiš krv. Tebi je majka, koliko se sećam, glavna sestra na odeljenju.' Ali, čekaj, građevinsko zemljište? On će na to tebi: 'Polako, svi smo u ovome.' To je taj koruptivni vrtlog iz koga nema šanse da se izvučeš jer moraš da živiš u njemu. U jednom trenutku, umesto časno, pošteno, moralno, vaspitano, stid, uvodi se minimum lošeg u ophođenju i minimum korupcije za preživljavanje. To se sada zove – normalno”, upozorio je Voštinić.

 

Robert Kozma iz “Ne da(vi)mo Beograd” objasnio je šta su građani okupljeni oko ove inicijative uspeli da saznaju o projektu “Beograd na vodi” koji je javnosti bio potpuna nepoznanica.

“Zamislite da vam neko kaže da ćemo iz budžeta u narednih nekoliko godina da se obavežemo da ćemo dati zemljište u centru grada na poklon, a vrednost tog zemljišta je procenjena na 1.000.000.000 evra. Zatim, da ćemo potrošiti još 1.000.000.000 evra u narednih nekoliko godina iz budžeta za eksproprijaciju i pripremu terena da izgradimo saobraćaj, komunalnu infrastrukturu i ostalo sve do teritorije samog projekta. Za to će da nam ode još 1.000.000.000 zato što ćemo morati da izmestimo glavnu autobusku stanicu, glavnu železničku stanicu i da platimo vlasnicima koji tamo imaju objekte. Zatim ćemo na čitavoj toj trasi zgrade, kao što je zgrada Geozavoda, Pošte, Železničke stanice, da damo na korišćenje navodnom investitoru ukoliko on simulira njihovo renoviranje. Onda ćemo na teritoriji samog projekta da se odreknemo upravljanja javnim prostorom, gde će sam investitor koji je osnovao firmu 'Beograd na vodi', u kojoj ima većinsko vlasništvo od 68 odsto, ubirati takse od izdavanja javnog prostora gde biste želeli da postavite štand za prodaju viršli, na primer. Mi ćemo za nekoliko godina dati iz budžeta minimum 2.000.000.000 evra, a navodni investitor će da uloži 20.000.000 evra. Može, po ugovoru, da uloži do 150.000.000 evra, ali nije obavezan. Daje nam kredit, tom preduzeću, 150.000.000 koje će grad da vrati i daje 130.000.000 za eksproprijaciju. Eto, prosto da ne ispadne da on ne radi ništa. S druge strane, građanima kažemo da u budžetu više nema para za podršku penzionerima za javni transport, nema više para za negu u kući, za pomoć slepim i slabovidim licima, nema više para za sve dodatne socijalne usluge koje su u nadležnosti grada. Ti ljudi nek se snađu kako umeju. Međutim, zato će se u narednim godinama dati jedna velika subvencija investitoru, koji sve dobija na izvolte i džabe i ništa ne mora da uradi. Kako bude gradio zgradu po zgradu, istu može da proda bez toga da plati građevinsko zemljište na kome se ta zgrada nalazi”, ispričao je on.

Kozma kaže da su sve to saznali insistirajući godinu dana da se ugovor o “Beogradu na vodi” objavi.

“On nije bio objavljen, a onda je kao većina naših dokumenata obelodenjen s time da je nešto sakriveno, a neke stvari su takve da je potrebno izvesno vreme proučavanja da bi se razumele.  Čak i kada nateraš vlast da bude transparentna, tebi će biti potrebno određeno vreme da bi mogao da uđeš u srž problema. Oni to znaju i tako se ponašaju. Imaš neko osmočasovno ili desetočasovno radno vreme, pa se posle toga zanimaj time. Tako si uvek korak iza njih. U međuvremenu ti muzičku fontanu prikažu kao vrhunac. Kada govorimo o svim ovim stvarima, jasno vidimo da ova vlast ima stavove koji svakako nisu za dobrobit njihovih građana”, istakao je Kozma.

 

Lokalni front se predstavlja kao široka asocijacija slobodnomislećih građana i građanki Kraljeva okupljenih oko zajedničke ideje i borbe za dekorupciju društva, strogo poštovanje zakona i procedura u radu svih organa lokalne uprave, javnih preduzeća i institucija grada.

Oni se zalažu za apsolutnu transparentnost i dostupnost informacija predviđenih zakonom, kako o načinu odlučivanja pri realizaciji konkursa za zapošljavanje, tendera, javnih nabavki i i svih drugih informacija od javnog značaja.

 

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd okuplja organizacije i pojedince zainteresovane za urbane i kulturne politike, održivi razvoj grada, pravično korišćenje zajedničkih resursa i uključivanje građana u razvoj svog okruženja.

Debata “Nadzor planiranja i trošenja budžeta, mehanizmi efikasnije kontrole nad javnim sredstvima” je organizovana u okviru projekta “Hoću da znam - Transparentnost javnih finansija i odgovornost nosilaca javnih funkcija", koji realizuje Boom 93.

Kroz serijal radijskih emisija i javnih debata, projekat ima za cilj da ukaže na značaj transparentnosti planiranja i trošenja javnih finansija, odgovornost nosilaca javnih funkcija, vladavine prava i zakona. Takođe, tekstovi na veb portalu Boom 93, emisije i javni razgovori bi trebalo da ohrabre građane da se aktivnije uključe u planiranje i kontrolu lokalnih budžeta.

 

Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

čet

20.04.

2017.

anonymous [neregistrovani] u 15:12

industrija

svi znamo da smo kupili seceranu,procvetali smo.Toliko smo bogati da cemo menjati i rasvetu gde ce jedna armatura kostati 120 evra.Povoljno nema sta.Znamo mi gde nam idu pare na gluposti.Asfaltiraju se i ulice,kosta kao auto put a kvalitet nula.Krpe se takodje lepe para se daju ali ne vredi nista,pogledajte Petrovacki put kako je zakrpljen itd itd

Odgovori

Ostavi komentar