Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Javnost i odgovornost

26. 04. 2017.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Kontrola prihoda i imovine i položaj uzbunjivača

Kontrolne institucije u Srbiji suočavaju se sa nedostatkom autonomije i integriteta. U vlasti ne postoji volja da se uhvati u koštac sa sistemskom korupcijom. Uzbunjivači su u nezavidnoj situaciji, iako je ostvaren napredak na polju njihove zaštite. Problem je nepostojanje svesti o njihovom značaju i nedostatak široke podrške u društvu.

Boom 93 je u utorak organizovao javnu debatu na kojoj se govorilo o  kontroli prihoda i imovine  funkcionera i statusu uzbunjivača u Srbiji. Učesnici su bili Zoran Stojiljković, nekadašnji član Agencije za borbu protiv korupcije i Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik portala "Pištaljka".

Stojiljković je na debati istakao važnost utvrđivanja imovine funkcionera, naglasivši da uvidom u kretanje imovnog stanja mogu da se kontrolišu prihodi koji se ostvaruju.

„Kada je u pitanju slučaj Siniše Malog, vidite da se tu imovina širi na inostranstvo, ofšor zone, posredovanje...Da se Agencija u jednom trenutku bavila autentičnošću potpisa. Pretpostavka da čovek bude samostalan i slobodan u politici je da ste rešili taj problem imovine. Da znate čime raspolaže i koliko je to legalno, kao i da li se pojavljuje i u kom okviru neki višak prihoda“, rekao je on.

Međutim, problem je što se podaci funkcionera ne kompletiraju, niti se ide ka tome da se obaveze prošire na sve članove porodice. Takođe, ne donosi se Zakon o poreklu imovine koji je ključan u ovoj oblasti, smatra Stojiljković.

„Ako poreska administracija nije uspela unakrsnim ispitivanjem imovine da završi posao, vama jedino preostaje da donosite takve zakone. Kad vidite da je zakon donet i da se politika sklonila iz uticaja na izbor odbora i direktora Agencije i kad vidite jedan korektan zakon donet na javnoj raspravi, onda možete da kažete da je borba protiv korupcije i uvid u imovinu funkcionera jedan realan proces. Pre toga, sve je samo demagogija i retoričke figure“, rekao je on.

Stojiljković je podsetio da je upravo aktuelnoj vlasti skočio rejting na priči o borbi portiv korupcije pre pet godina , kao i javnim poslovima koje obavljaju funkcioneri.

O imovini gradonačelnika Beograda Siniše Malog, u više navrata je pisao portal Pištaljka. Urednik portala Vladimir Radomirović je na debati izneo činjenice koje su novinari utvrdili u istraživanju, kao i odnos Agencije za privatizaciju od koje su zatražen izveštaj.

„Portal KRIK je prvi objavio da je Mali kupio 24 stana na bugarskom primorju. Odmah posle tog teksta Agencija je počela kontrolu imovine i prihoda. Mi smo u decembru prošle godine tražili od Agencije dokumentaciju šta je uradila u toku tog postupka. Pošto je postojala saglasnost supružnika, zatraženo nam je da pribavimo saglasnost Marije Mali. Rečeno nam je bilo da je dovoljna usmena saglasnost. Marija Mali je pozvala Agenciju i rekla da imaju njenu saglasnost da nam daju te podatke. Međutim, Agencija je potom rekla da je ipak potrebna pisana i overena izjava. Ona je i to uradila i predala Agenciji. Onda je Agencija rekla da ni to nije dovoljno i odbila naš zahtev. Nakon što smo poslali žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i njegovog naređenja da nam se dostavi kompletna dokumentacija, Agencija je ponovo nalazila izgovore da to ne uradi. Na kraju nam mejlom šalje dokumentaciju, ispostaviće se nekompletnu. Ono što je najzanimljivije, veći deo te dokumentacije je bio zatamnjen. Dakle, iako je njima Poverenik rekao da moraju da zatamne lične podatke, kao što su JMBG, adresa, imena dece, oni su zatamnili i vrstu krivičnih dela za koje je Siniša Mali osumnjičen, iznose transakcija koje su stizale na njegov privatni račun sa Britanskih devičanskih ostrva, kvadraturu nekretnina koje su prijavili on i njegova supruga. Uporedo s mejlom, na sajtu Agencije je objavljen isti taj izveštaj. Zatražili smo ponovo od Poverenika da nam se dostavi kompletna dokumentacija gde će se videti šta je to Siniša Mali uradio i zbog čega je predmet kontrole. Onda je nastao mali rat saopštenjima između Rodoljuba Šabića i Agencije, gde je s punim pravom on optužio Agenciju da ne poštuje zakon. Krajem prošle nedelje, konačno, dobijamo dokumentaciju u kojoj se vidi nešto više podataka. Tu saznajemo da je Siniša Mali 2009.godine prodao firmu preko Britanskih devičanskih ostrva, faktički samom sebi za 525.000 EUR. Ta firma je imala samo jednog zaposlenog i beznačajan priliv novca. Sa Britanskih devičanskih ostrva ta transakcija je išla preko švajcarske banke UBS, koja je poznata po tome da skriva račune bogataša i omogućava im faktički da utaje porez. Ispostavlja se da je Siniša Mali veći deo tog novca iskoristio za kupovinu jednog stana u Bugarskoj i u luksuznom stambenom kompleksu 'Oaza' u Beogradu. Ono što je pozadina svega toga je da je kompleks izgrađen na privatizovanoj fabrici 'Ineks partizanka' koja je prodata Petru Matiću ispod cene u vreme kad je Siniša Mali radio u Agenciji za privatizaciju. Broj od 29 nekretnina je u posedu Siniše Malog, Marije Mali, ali u to ulaze i nekretnine koje je ona dobila nasledstvom. Zapravo, većina tih nekretnina vezana je za Sinišu Malog i njegovo poslovanje. Sad se vidi da je osim tih nekretnina, bivši supružnici imaju automobile, ali i tri pištolja poznatih marki“, ispričao je on.

Ono što je javnost saznala je i da je postupak protiv Malog, Agencija vodila u dužem vremenskom periodu.  Stojiljković kaže da i pored toga što predstavlja nadzor, Agencija je državni organ i da mora u znatnoj meri da postupa konzervativno. Takođe tu je i problem autonomije i integriteta.

„U poslednjih šest meseci do godinu dana, Agencija pokušava naglašeno da brani poziciju funkcionera, umesto da otvori javni prostor“.

Stojiljković je ocenio da ne postoji volja u vrhu države da se uhvati u koštac sa sistemskom korupcijom.

Na koji način činjenja u vezi imovine na javnim funkcijama mogu da utiču na javne finansije? Vladimir Radomirović iz Pištaljke kaže da su u slučaju imovine gradonačelnika Beograda, osim Agencije zakazale i mnoge druge institucije.

 

Status uzbunjivača u Srbiji

 

Zoran Stojiljković smatra da su uzbunjivači u nezavidnom položaju i da u društvu preovladava mišljenje da je nezahvalno ukazivati na korupciju i zloupotrebe.

Vladimir Radomirović je ocenio da sudovi koji su zaduženi za zaštitu uzbunjivača brzo reaguju. Međutim, nužna je i reakcija društva kako bi se uzbunjivači zaštitili, smatra on.

Zoran Stojiljković je podsetio na važnost prijavljivanja poklona koje dobijaju funkcioneri, ali i potrebe za donošenjem planova integriteta u institucijama.

 

Debata je organizovana u okviru projekta “Hoću da znam - Transparentnost javnih finansija i odgovornost nosilaca javnih funkcija", koji realizuje Boom 93.

 

Projekat "Hoću da znam"  finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014.

 

Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

Nema komentara.

Ostavi komentar