Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Ka Evropi

20. 09. 2018.

Autor: M.Tadić Izvor: B92

Srbija ka EU: Raspoloženje gradjana i referendum koji će doći

Srbija je otvara pregovaračka poglavlja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i Vlada potencira da je Srbija rešena i da čvrstim korakom ide ka Evropskoj uniji. Šta o tome misle obični gradjani i šta kažu istraživanja? I da li se objašnjava dovoljno u medijima šta otvaranje poglavlja donosi običnim građanima?

Značaj evropskih integracija za srpsko društvo nije dovoljno objašnjen građanima, a stiče se utisak da običan građanin nema dovoljno informacija šta članstvo u EU predstavlja, odnosno u kojoj meri usklađivanje zakona i regulativa doprinosi razvoju društva i kvalitetu života u Srbiji.

Tokom avgusta je objavljeno najnovije isptivanje javnosti sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje naše zemlje u EU" i ako bi referendum bio održan sutra kako bi se izjasnili? Rezultati kažu da bi 55 odsto građana Srbije zaokružilo „da", u  najnovijoj anketi Ministarstva evropskih integracija.

Podrška članstvu u EU raste u poslednjih godinu dana, a po ovom rezultatu tri odsto građana Srbije više žele da postanu Evropejci, nego u decembru prošle godine. Ipak, bilo je i boljih dana na ovu temu i nisu uvek tako mislili. Zašto su se rezultati menjali?

 

Nakon što je 2008.godine Kosovo izglasalo nezavisnost, ta podrška putu ka EU je bila od 61 do 72 odsto, da bi pre devet godina čak 74 odsto želelo da bude deo Unije i i da je podrška tada bila i najveća, jer je to trenutak kada su građani Srbije dobili priliku da slobodno putuju, jer je usvojena vizna liberalizacija.

Samo posle par godina, 2016. godine broj onih koji su spremni da zaokruže DA za EU je pao gotovo duplo, između 41 i 45 odsto. Upravo te godine je Britanija izglasala izlazak iz Unije na referendumu, pa je opšte mišljenje bilo da će to pokrenuti 'domino efekat' i da će se Unija možda i raspasti. U približno isto vreme je Donald Tramp postao predsednik SAD. Takođe, proces pristupanja EU je u tada tekao izrazito usporeno, a građani Srbije su imali utisak da se nikada neće završiti i da nam stalno otežavaju put sa brojnim preprekama ili su naša očekivanja bila isuviše nerealna. Evo podsećanja, kako je to izgledalo: 

Većina ljudi nije dovoljno informisana šta članstvo u Evropskoj uniji može da donese  običnom građaninu i svakodnevnom životu..Takođe, medijska pokrivenost realnih problema, kao i analiza domaćih prepreka u postizanju evropskih standarda je retko prisutna u medijima, posebno lokalnim. Pristupni fondovi koji će biti dodeljeni Srbiji i za koje će naša zemlja aplicirati mogu znatno da poboljšaju ekonomski i socijalni standard svih građana, da omoguće i planiraju ravnomeran regionalni razvoj, ali je malo građana svesno tih činjenica. S druge strane, veoma je važno da su građani konačno prepoznali da je Evropska unija najveći donator u Srbiji i da upravo podrška EU doprinosi poboljšanju kvaliteta života u Srbiji.

Veoma je važno da tokom procesa otvaranja poglavlja nastavimo da pratimo donošenje zakona, akata i pravilnika  koji su u skladu sa standardima razvijene demokratije i pravnih normi koje važe u EU i u kojoj meri se oni primenjuju u Srbiji, posebno kako se to reflektuje na svakodnevni život građana u našoj sredini.

Posebna pažnja treba da se posvećuje onom delu gde smo sada najranjiviji I gde postižemo najlošije rezultate a to je borba protiv korupcije i kriminala.                             Ovo je dugotrajan proces koji zahateva snažnu posvećenost na najvišem političkom nivou i dosledan, sveobuhvatan i neselektivan pristup.

Veoma je važno da gradjani prate koliko se uspešno ili neuspešno lokalne vlasti bore protiv korupcije u pravosuđu, zdravstvu, policiji i lokalnoj administraciji. Koliko je važno blagovremeno prijavljivanje korupcije, načini dokazivanja i mehanizmi borbe protiv korupcije jesu ključne teme za razvoj našeg društva i našeg puta ka EU. 

Referendum sa da ili ne?

Vremenom, kako se Srbija bude približavala članstvu u EU, jedan od uslov za pristupanje EU jeste da se u zemlji održi referendum i da se građani izjasne - da li žele u Uniju?

Naši najbliži susedi i zemlje sa prostora bivše Jugoslavije, Slovenija i Hrvatska su to morale da urade, a, slično kao u Srbiji, i kod njih su anketa pre „pravog" referenduma pokazivale vrtoglave rezulatate tokom godina procesa pristupanja.

Slovenci su glasali još pre petnaest godina, a 89,61% njih je zaokružilo - da želi da im država bude deo Unije. Ogromnom podrškom, Slovenija nije oborila rekord, jer su za EU više bili Litvanci i Slovaci.

Hrvatska je održala referendum 22. januara 2012. godine. Bio je to prvi referendum u Hrvatskoj nakon 1991.godine i referenduma o nezavisnosti. Rezultati su bili - 66,27% građana zaokružilo je „za", a 33,13 „protiv" kao odgovor na pitanje - „Jeste li za članstvo Republike Hrvatske u Evropskoj uniji".

Kada će se održati i kako će izgledati referendum u Srbiji za sada je rano prognozirati, jer ima još dosta toga da se rešava i pregovara …

Tekst je nastao u okviru projekta „Ka Evropi - Požarevac i Evropski put Srbije“ portala Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.  

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije