Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Ka Evropi

29. 09. 2018. Požarevac

Autor: U.Urošević Izvor: Boom93

Srbija ka EU: Šta nas očekuje sa IPARD programom

Program IPARD predstavlja jednu od prioritetnih oblasti IPA-e, namenjenu ruralnom razvoju, a da bi zemlja koja je dobila status kandidata za članstvo u EU, poput Srbije, mogla da koristi novac iz tog programa, najpre mora da uspostavi poseban sistem za njegovo planiranje, dodelu i kontrolu, koji se zasniva na konceptu i pravilima koje postoje u okviru Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije.

Kada je reč o Srbiji, IPARD program se odnosi na period od 2014. do 2020. godine. Osnovni ciljevi programa IPARD su pružanje podrške u usklađivanju sa evropskim standardima u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i davanje doprinosa održivom razvoju poljoprivrednog sektora i ruralnih područja. Karakteristika ovog instrumenta je da se sprovodi bez prethodnih kontrola Evropske komisije.

Danilo Golubović, savetnik ministarke Jadranke Joksimović za zajedničku poljoprivrednu politiku kaže da konkurentnost poljoprivrede ne može da se podiže iz nacionalnog budžeta i da je to suštinska prednost IPARD-a.  Kaže da je vrlo važno što će poljoprivrednici do novca moći da dođu apliciranjem po vrlo strogim pravilima i principima na koje niko neće moći da utiče, čime su onemogućene zloupotrebe u dodeli sredstava.

Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja kaže da je cilj da se potroši svaki evro koji će Srbija imati na raspolaganju preko IPARD fonda, kao i da se ojača srpska poljoprivreda i podigne nivo konkurentnosti pred ulazak zemlje u EU.

IPARD programom su definisane mere podrške ruralnom razvoju u skladu sa aktuelnim EU uredbama, a Uprava za agrarna plaćanja će ih sprovoditi na terenu, objašnjava Radat.

Kada program stupi na snagu, za dobijanje novca iz IPARD-a će moći da konkurišu poljoprivrednici, preduzetnici, pravna lica (zadruge) i poljoprivredna gazdinstva u aktivnom statusu upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa uslovima koji su definisani za svaku od nevedenih mera. Korisnici mera će takođe morati da ispune opšte i specifične uslove za svaku od navedenih mera. Drugim rečima, da bi poljoprivredna gazdinstva uopšte mogla biti upisana u taj Registar, ona moraju biti određene veličine i kapaciteta, dok je za pojedine mere programa IPARD propisana minimalna veličina poseda, najmanji broj grla stoke, kapacitet sakupljenog mleka i ostali specifični uslovi koje poljoprivredno gazdinstvo mora da ispuni prilikom konkurisanja.

Radat kaže da je osnovna razlika u odnosu na trenutno dostupne moućnosti povraćaja novca za investicije biti u tome što neće biti potrebno da se ona prvo realizuje. Naravno, biće potrebno i da se ispune određeni uslovi.

Važno je napomenuti da program IPARD ima dvostruki cilj:

-       da pruži pomoć za sprovođenje acquis-a u vezi sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom - ZPP;

-       da doprinesu održivoj adaptaciji poljoprivrednog sektora i ruralnih područja u zemljama kandidatima za članstvu u EU.

Ti ciljevi se moraju ispuniti sprovođenjem mera u okviru tri prioritetne ose:

- poboljšanje efikasnosti tržišta i implementacija standarda zajednice

- pripremne aktivnosti za sprovođenje agroekoloških mera

- razvoj ruralne ekonomije

Procedura konkurisanja za podsticaje sastoji se od sledećeg:

Uprava za agrarna plaćanja raspisuje godišnje konkurse, prihvata konkursnu dokumentaciju i obrađuje je, priprema relevantne priručnike za konkurisanje, odobrava podsticajna sredstva. Korisnici zatim podnose kompletnu dokumentaciju Upravi za agrarna plaćanja. Na osnovu podnetih prijava Uprava sprovodi administrativnu proveru i kontrolu pre odobravanja zahteva, u toku sprovođenja zahteva, pre isplate novca i pet godina nakon isplate. Zahtevi se na kraju rangiraju na osnovu jasno definisanih kriterijuma.

Sigurno je preporuka da poljoprivrednik koji razmišlja o nabavci nove mehanizacije, aplicira za sredstva iz IPARD fondova. IPARD, najjednostavnije rečeno, funkcioniše na sledeći način: poljoprivrednik kupi određeni traktor ili poljoprivrednu mašinu, plati 100% vrednosti te mašine, prijavi svoju nabavku nadležnoj IPARD službi, izvrši se provera te mašine i ako je sve uredu, IPARD isplaćuje poljoprivredniku do 60-65% vrednosti nabavljene mašine. Ovde je najbitnije to što su sredstva koja se isplate bespovratna, ali poljoprivrednik ima određena ograničenja u vezi nabavljene mašine (ne sme da je otuđi i slično). Postoji mišljenje među poljoprivrednicima, da su IPARD fondovi komplikovani, što i jeste slučaj, ali sredstva koja se dobijaju, uz to bespovratna, sigurno su dovoljno atraktivna da se uđe u ceo proces.

Pripremu dokumentacije poljoprivrednik ne bi trebalo da radi sam, već to treba da radi stručni konsultant kog će poljoprivrednik da angažuje (ali i da plati). Već sada, poljoprivrednici koji žele da apliciraju za IPARD fond, ako to nisu uradili, trebalo bi da se raspituju kod stručnih konsultanata, kako bi na vreme ušli u ceo proces i nadali se da će baš oni dobiti bespovratna sredstva.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ovih dana je najavio da će do kraja 2018.godine biti upućena 2 poziva za nabavku mehanizacije jer je u izgledu da će IPARD ipak i konačno, nakon 5 godina biti odobren.

Kada naša zemlja uđe u Evropsku uniju, pravo na direktnu pomoć imaće svi registrovani poljoprivrednici koji poštuju pravila proizvodnje u vezi sa zdravljem ljudi, životinja i biljaka, koji štite životnu sredinu, kao i oni koji zemljište održavaju u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom. Tada će svi proizvođači iz Srbije ostvariti ista prava na podsticaje kao i njihove kolege iz država dotadašnjih članica Unije.

Međutim, visina podsticaja će postepeno biti usklađivana do nivoa koji važi za države stare članice. Takav pristup obrazložen je činjenicom da bi izjednačen iznos podrške u momentu priključenja doveo do znatno višeg dohotka poljoprivrednika nove države članice u odnosu na druge kategorije zaposlenih u privredi.

Tekst je nastao u okviru projekta „Ka Evropi - Požarevac i Evropski put Srbije“ portala Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije