Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

30. 11. 2016. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Kada loše navike postanu društvene norme

Mladi Požarevljani skloni su da se olako prepuste stereotipima i netoleranciji prema nekolicini društvenih grupa poput pripadnika LGBT zajednice ili Romima. Žene su tradicionalno u podređenom položaju, a od osoba sa invaliditetom se neretko okreće glava, da se njihov problem ne bi ni video. U takvom okruženju nije lako razviti empatiju ili stvoriti uslove za pomirljivost.

U Srbiji i Požarevcu nekoliko je grupa stanovništva koji su češće diskriminisani od ostalih. Žene, LGBT zajednica, Romi i invalidi. Prema ispitivanju Boom93, najviše netrpeljivosti vlada prema gej populaciji. NVO aktivistkinja Marija Đorić sugeriše da je veća verovatnoća da će nasilje biti ispoljeno prema homoseksualcima nego prema drugima. U tom smislu, ljudima najviše smetaju muški gej parovi.

Parada ponosa "bode oči", a prava homoseksualaca se ne posmatraju kroz prizmu "običnih" ljudskih prava koja Ustav garantuje svim građanima Srbije. Nemanja Jovanović je pripadnik LGBT populacije koji kaže da ga do sada niko nije fizički napadao zbog seksualne orijentacije. Svestan je da takvih neprijatnosti  inače ima. On dodaje da je stanje nešto bolje nego što je bilo ranije, te da je pristup borbe za prava LGBT do sada dao pozitivne pomake. Značajno je što borba za prava LGBT pokreće i pitanje ostvarivanja prava drugih marginalizovanih grupa. Zato nazivu LGBT, često dodaje "+".

Po njegovom mišljenju, važno je da se menjamo  zbog sebe samih i bolje klime u društvu, a ne zbog toga što nam neke nove norme nameće Evropska unija.

Koliko pojedine ustaljene norme mogu da budu pogrešne ističe Marija Đorić, kada navodi primer da poslodavci žene i dalje često pitaju o planovima za porodicu, rađanje i slično.

Iako su žene u svakodnevnom životu na ulici bezbednije nego gej parovi, njihova prava su u mnogim slučajevima zanemarena. Ženu na javnoj funkciji mnogi i dalje ne tolerišu ili uzimaju za ozbiljno.

Đorić kaže da žena često mora da bude bolja od muškarca da bi bila ista kao on, što je posledica “mačo” kulture koja kod nas vlada još uvek. Uprkos postojanju brojnih feminističkih pokreta tokom 20. veka, na pojedina prava žena i dalje se gleda neblagonaklono.

Zlatko Salihović je član Saveza slepih i od rođenja ima čulni nedostatak vida. On smatra da se naglašavanjem razlika ne postiže mnogo toga na razvijanju tolerancije. Za sebe kaže da je odrastao među decom koja vide normalno i da sa njima tokom odrastanja nije imao nikakvih problema. Više neprilika doživeo je od slepih ljudi, nego od onih koji ovaj nedostatak nemaju. Misli da je nenaglašavanje razlika najbolji način, na koji se i sam uklopio u društvo.

Kao posledica žustrijeg bunta za prava pojedinačnih grupa, očekuje se revolt većinskog društva, kaže Salihović. Previđaju se mnogo opštiji i veći problemi od prava nekih grupa. Jedan od takvih problema je nezaposlenost, odnosno teška ekonomska situacija u društvu.

Upravo ovde se može tražiti i deo razloga što ljudi ne obraćaju toliko pažnje na prava marginalizovanih grupa. Preča su egzistencijalna pitanja od toga da li se negde održava Parada ponosa ili protest žena zbog uslovljavanja od strane poslodavaca.

Jovanović kaže da su ljudi ravnodušniji prema pitanjima LGBT + osoba, ali i da je poslednjih godina više onih koji misle da nasilje nije način da se "razgovara" sa LGBT osobama.

Nužno je da se prihvati činjenica da 10 do 20 osoba na 100 ljudi pripada LGBT. Jovanović kaže da je to činjenično stanje u svakoj od država sveta, pa i kod nas. Ako se ima u vidu činjenica da ni ovo nije potpuno prihvaćeno u Srbiji, gej osobama je jasno da se empatija neće lako razviti.

Marija Đorić misli da se diskriminacija žena u mnogim slučajevima doživljava kao nešto uobičajeno, zbog čega se zamagljuje granica između poštovanja i kršenja njihovih prava.

Kada je reč o Romima, njihova marginalizovanost vezuje se za stereotipe poput lenjosti ili neobrazovanosti. Međutim, Jovanović kaže da i gej populacija ima etiketu brojnih stereotipa poput prozapadnih uverenja, specifičnog modela oblačenja, govora i gestikulacije. Ovo u praksi nije tačno, zbog čega se kao homoseksualci ili lezbejke ispostave oni za koje se nikad ne bi pomislilo.

Kultura tolerantnosti ne podržava taj vid prikrivanja orijentacije, dok se kod nas mnogi nerado izjašnjavaju kao Romi ili homoseksualci.

Jedan od važnih činilaca koji umeju da stvore lažnu sliku o spomenutim grupacijama društva su mediji. Osim medija, obrazovni sistem bi po mišljenju sagovornika trebalo ozbiljnije da se pozabavi razvijanjem kulture tolerancije.

Obrazovani Romi na primer razbijaju predrasudu i stereotip i time krče sebi put ka lakšem prihvatanju, smatra Đorić. Međutim, i jedni i drugi i treći još uvek moraju da pokažu inicijativu borbe za svoja prava. Kako je jasno da su mnogi "obični" građani apatični i nisu svesni svojih prava, taj put ka toleranciji mladih, može se činiti veoma teškim i mukotrpnim procesom.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas" koji podržava Grad Požarevac

Nema komentara.

Ostavi komentar