Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

14. 12. 2016. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Preskači tabloidne vesti i bićeš medijski pismeniji

Požarevac ali i ostali gradovi u Srbiji imaju određeni broj lokalnih medija. Uz one sa nacionalnom frekvencijom, ovi mediji kompletiraju medijsku scenu Srbije. Sadržaji koje emituju su više ili manje kvalitetni. Mlađa populacija ređe obraća pažnju na taj kvalitet, zbog čega je logično upitati se koliko je naša omladina medijski pismena.

Mladi medijsku pismenost tumače pogrešno. U anketi Boom93, uglavnom kažu da je to gramatička pismenost novinara, a ne sposobnost da se proberu kvalitetni novinarski sadržaji u medijskom prostoru u kome ima mnogo poluinformacija, trivijalnosti i tabloidnog „treša“.

Da bi bio kvalitetan, medijski sadržaj mora da informiše, edukuje, ili da zabavi. Novinari sve više „zabavljaju“ nauštrb informisanja i obrazovanja publike. Biraju teme i naslove koje im donose klikove, gledanost i slušanost, ali ne ispunjavaju svoj zadatak.

Koliko je to uočljivo i pojedinim omladincima, svedoči primer maturantkinje iz Požarevca, Ivane Jovanović, koja kaže da za nju dobri novinari nisu „plaćeni novinari, ili oni koji pišu o Staniji“. Ona iznosi i objektivnost novinara kao veoma važnu komponentu novinarskog posla, a mišljenje više strana u vestima vidi kao neophodnost. Razlika između nje i njenih vršnjaka je uglavnom što ona razmišlja o sadržajima koje sluša, gleda i čita. Zato N1, Insajder, Radio slobodna Evropu navodi kao primere ozbiljnijih medija i razdvaja ih od medija poput Pinka ili Informera. Dodaje da slična interesovanja imaju i njeni dobri prijatelji, ali sumnja da je tako sa ostatkom šireg okruženja. Jovanović inače namerava da upiše novinarstvo na Političkim naukama u Beogradu.

Njena nešto starija sugrađanka Sanja Đorđević, koja je upisala novinarstvo u Novom Sadu kaže da novinari služe da postavljaju pitanja i preispituju kuda ide novac građana. Uz to, njihova je obaveza da kritikuju rad političara i spreče ih ukoliko otkriju nepravilnosti ili nezakonitosti u njihovom radu.

Novinarstvo ju je privuklo jer je dinamična profesija, a njime je počela da se bavi kroz pisanje za portal Fanzini, ali i kroz omladinsku redakciju „Mladi imaju reč“ iz Požarevca. Đorđević kaže da ne bi mogla da sedi u kancelariji, ali nije sigurna da li bi i sama od početka mogla da se bavi ozbiljnim informativnim programom.

Aleksandra Marković nešto više od dve godine radi kao novinarka u požarevačkom dopisništvu Radio televizije Srbije. Jedna je od retkih koja je iz profesije PR-a prešla u novinarski posao. Kako su novinari stalno pritisnuti rokovima i malim platama, većina njih se obično opredeljuje da iz novinarstva ode put odnosa s javnošću.

Marković kaže da je na fakultetu učila o novinarstvu i komunikologiji, ali da je od trenutka kada je stupila u redakciju- počela praktično da uči od početka. Spektar tema kojima se RTS bavi je širok, a posebno su joj zanimljive one gde se sistem prikazuje iz ugla „običnog čoveka“. U dvominutnim prilozima nema mnogo prostora za podrobnije istraživanje, ali je odgovornost za svaku izgovorenu reč ogromna.

Ona dodaje da sintagma "javni servis" za nju ne predstavlja tek puki slogan, ali ne isključuje mogućnost da se jednog dana vrati poslu u kome je i započela karijeru.

Slično kao i većina mladih, informiše se uglavnom putem interneta, ali gleda i televiziju. RTS, N1, B92 ili Politika, neki su od medija koje prati.

I Ivana Jovanović navodi internet kao osnovni izvor informacija, koji svakome može da bude dragocen, ukoliko traži prave stvari. Smeta joj što se razvojem interneta svako počeo nazivati novinarom, jer novinarstvo ne doživljava kao zanat i olako Đorđević kaže da se „skrolovanje po njuzfidu“ ne može nazvati informisanjem, a za najveći broj mladih ali i onih starijih, informisanje se upravo tu završava.

Zbog toga često baratamo nebitnim podacima, poluinformacijama, a lako prenosimo i potpune neistine. U tom smislu, jedan od urednika RTS-a iz Beograda, Dragan Stojanović, društvene mreže smatra veoma lošom pojavom.

Iako veoma mlada, Jovanović je svesna nekih od pritisaka sa kojima se novinari suočavaju. Divi se autorki Insajdera, Brankici Stanković i istraživačko novinarstvo naročito ceni.

Novinarka RTS-a saglasna je da je istraživačko novinarstvo zanimljivo i napominje da se ozbiljnije novinarstvo tog tipa ne može smestiti u dvominutni dnevni prilog na televiziji. Ono se uglavnom bavi korupcijom, ili propustima sistema, čime se najveći broj dnevnih novinara ne bavi.

Urednik informativnog programa radija Boom93 Uroš Urošević navodi da dobar novinar mora pre svega da razmišlja, ali i da za njega ne postoji izričita definicija novinarskih tema. Novinarske teme su, jasan je Urošević, sve ono što je u javnom interesu. A javni interes je vrhovno načelo kojim bi svaki novinar trebalo da se vodi. Novinar neće imati novčanu satisfakciju, ali hoće profesionalnu, ističe urednik na Boom93.

Novinar mora da bude uporan i da „grize“ u ovom poslu, zaključio je on i objasnio da perspektiva novinarstva na lokalu nije dobra.

Pritisci i finansijska kriza u kojoj se nalaze mediji, uzrokuje njihovu zavisnost od budžeta, kaže Jovanović, što nužno vodi nedostatku slobode govora novinara- cenzuri i autocenzuri.

Pisanje trivijalnosti često se opisuje kao pokušaj „spinovanja“ i skretanja pažnje javnosti sa onoga što je zaista važno, čime novinari svesno krše kodekse profesije.

Recept za promenu takvog stanja leži pre svega u mladima, koji će svesno birati da ne pročitaju gde se danas fotografisala neka od starleta, nego koliko novca se iz budžeta izdvaja za opremanje omladinskog centra ili bolnice. Jedino tako će mediji početi da pišu o onome zbog čega i postoje, medijska pismenost će se poboljšati i stvoriće se jedan od neophodnih preduslova da počnemo da živimo u uređenijem sistemu i zemlji.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas" koji podržava Grad Požarevac

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije