Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

27. 12. 2016. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Nije ih lako naterati da se "uključe"

Omladina nije dovoljno upoznata sa mogućnostima za volontiranje u Požarevcu. Neki su nezainteresovani, neki i ne znaju gde bi to mogli da rade. Oni treći, koji volontiraju, aktivni su članovi zajednice koji u volontiranju vide način da kvalitetno prekrate slobodno vreme i zbog osećaja da rade nešto dobro.

Mladi Požarevljani nisu dovoljno informisani o mogućnostima za volontiranje, pokazalo se u anketi, koju je za potrebe emisije "Ovo je zemlja za nas" sproveo radio Boom93. Oni uglavnom znaju za Omladinu JAZAS-a kao nevladinu organizaciju gde bi mogli da volontiraju, ali su im neke druge, novije organizacije nepoznanica. Osim JAZAS-a, prepoznaju i Crveni krst, gde je za pohvalu činjenica da se nekolicina sagovornika ankete i neposredno uključila u saniranje posledica poplava iz 2014. godine.

Loše je što stariji uglavnom ne prepozanju značaj volontiranja, pa volontere omladini neretko predstavljaju kao besplatnu radnu snagu, a volontiranje poistovećuju sa iskorišćavanjem.

Posledica nepoznavanja prilika za volontiranje, jeste da slobodno vreme mladih često bude utrošeno "u prazno", za kompjuterom, telefonom ili tabletom na nekoj društvenoj mreži. Nedostatak inicijative da se u slobodno vreme radi nešto korisno povezan sa nedostatkom neposrednog druženja, dovodi do ozbiljnih socijalnih problema kada je reč o formiranju mlade osobe, smatraju sociolozi. Upravo zbog toga, volontiranje može biti dobar način da se ovi problemi premoste.

JAZAS u Požarevcu funkcioniše već dvadesetak godina i taj vremenski period obezbedio mu je prepoznatljivost među omladinom. U međuvremenu, počeli su da se bave i drugim temama osim prevencije HIV/AIDS-a, pa su tako u novije vreme polja njihovog interesovanja postali i bezbednost na internetu i brojne druge teme.

Međutim, čak i JAZAS poslednjih godina ima poteškoća da održi korpus stalnijih volontera, na koje bi dugoročnije moglo da se računa. Manje ili novije organizacije u tom smislu mogu imati još i većih problema.

Maja Marić je na čelu jedne takve, novije organizacije- Urban Stream. Ona kaže da u svojim "redovima" imaju 15-20 volontera i oni se, osim što rade nešto dobro za svoje vršnjake i sebe, dobro i zabavljaju.

U oktobru su okončavali jedan od omladinskih projekata "Kaži i TI, jer TI smo MI" za koji Marić kaže da su sami volonteri realizovali od početka do kraja, dok je ona bila tu samo kao podrška. Reakcija volontera koji su radili na projektu izuzetno je pozitivna, a ohrabruje što su neki od njih bili angažovani po prvi put.

Organizacije se najčešće obraćaju srednjoškolskoj deci, saglasni su u Urban stream-u i JAZAS-u. Saradnja sa školama je dobra, ali je zanimljivo da dodatne aktivnosti traže deca koja su već negde aktivna, najčešće u školskim parlamentima, dok su ostali veoma često inertni i nezainteresovani.

Borisav Ilić iz JAZAS-a kaže da se omladinski rad deci može učiniti i napornim, jer posle školskog dana, volontiranje podrazumeva neko novo učenje i sticanje iskustva. Iako korist na kraju može biti neprocenjiva, na početku može odbiti učenike i učenice da se aktiviraju.

U Osnaživačkom centru, Filip Božilović smatra da mladi hoće i mogu da se aktiviraju, samo je potrebno animirati ih na pravi način, dok Maja Marić dodaje da za njihovo animiranje postoji više načina. Ona navodi primer kada su se volonteri pojavili u nekoj od škola u istovetnim majicama što je privuklo i druge đake da dođu i pitaju šta se to tu dešava.

Ilić kaže da među gradskim nevladinim organizacijama i udruženjima, volonteri ponekad "kruže", zanima ih sve pa se oprobaju u jednoj, drugoj ili trećoj priči. Zainteresovanost i volja su neke od važnijih osobina koje bi volonter trebalo da ima. Kristina Ilić, koja volontira već pet godina, deo vremena u JAZAS-u, a poslednjih godina i u neformalnom udruženju Mladi imaju reč, misli da idealan tip volontera ne postoji. Za svakoga se, kaže ona, može naći uloga.

Ta uloga će se teško održati kada nema dovoljno novca koji se ulaže u razvoj omladine. Pozitivno je što se iz gradske kase poslednjih meseci popravljaju fasade na nekim školama, ili njihovi enterijeri jer je i to ulaganje u kvalitetnije uslove obrazovanja mladih. Međutim, nije dobro što je Kancelarija za mlade neaktivna i što se ne ulaže dovoljno u projekte na kojima bi mladi i njihova kreativnost mogli da dođu do izražaja. Primera radi, u prethodnom krugu kada su dodeljivana sredstva za NVO, dato je 758.000 dinara iz budžeta, s tim što ta sredstva nisu nuđena samo organizacijama koje se bave mladima.

Usvojen je i novi Lokalni akcioni plan za mlade 2016-2020. godine, koji predstavnici NVO ocenjuju kao realniji u odnosu na prethodni. S druge strane, nije dobro što izostaje saradnja među organizacijama koje bi trebalo da "proizvode" društveno korisne omladince. Razgovora o različitim nivoima saradnje je bilo, ali se dalje od toga nije otišlo.

Božilović lokalnoj samoupravi zamera što još uvek ne prepoznaje dugotrajno održive projekte od interesa za mlade na najbolji način. Istovremeno joj priznaje i da je unapredila svoj rad na proceni projekata u odnosu na prethodne godine, kada je novac za NVO dodeljivan i fondacijama, iako ne bi trebalo.

Za neke stvari, zaključuje on, nije ni potreban novac. Vrlo je važno čak i samo razgovarati sa mladima o koristima volontiranja bar tokom srednje škole. U anketi se pokazalo da mladi Požarevljani žele da pomognu, ali još ne znaju gde sve to mogu, jer nisu posebno ni zainteresovani da saznaju.

Na omladinskim organizacijama je da ih za početak neposrednim kontatkom zainteresuju i time stvore uslove da mladi zaista počnu sa volontiranjem. Možda im se svidi, možda i ne, ali bar neće moći da kažu da nisu pokušali da urade nešto dobro.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas" koji je podržao Grad Požarevac

Nema komentara.

Ostavi komentar