Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

28. 12. 2016. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Kakve perspektive nudi domaće obrazovanje?

Srpsko obrazovanje se godinama unazad menja. U društvu se često postavlja pitanje da li su to promene ka boljem ili ka gorem obrazovnom sistemu. Društvena činjenica jeste i to da veliki broj mladih i dalje želi da ode iz zemlje po završenim školama i fakultetima. Kroz emisiju "Ovo je zemlja za nas" ispitujemo između ostalog zbog čega je to tako.

Poslednjih meseci priča se o uvođenju informatike kao obaveznog predmeta, uniformi u škole, a od mandata prethodnog ministra prosvete Srđana Verbića, sve češća tema u prosvetnim krugovima je i dualno obrazovanje. Mada je bilo izvesnih nesuglasica između Nacionalnog prosvetnog saveta i aktuelnog ministra Mladena Šarčevića, izvesne promene sistema se razmatraju.

Sve su ovo teme o kojima tek treba ozbiljno da se priča u bližoj ili daljoj budućnosti. Na drugoj strani imamo učenički i studentski standard kao dve stavke koje su deo svakodnevice srpskih i požarevačkih đaka i studenata. Prema rečima pomoćnika ministra prosvete iz Sektora za učenički i studentski standard mr Ljubiše Antonijevića, ovaj standard je u Srbiji na zavidnom nivou.

On dodaje da se za učenike i stipendije iz državnog budžeta izdvajaju velike svote novca. Određen deo sredstava izdvaja i grad Požarevac. Vesna Pejić je članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i ujedno prosvetni radnik u OŠ Dositej Obradović sa više od trideset godina staža.

Pejić kaže da grad svake godine izdvaja jedan deo svog budžeta na stipendiranje studenata na akademskim i strukovnim studijama. Na poslednjem konkursu opredeljen je novac za 51 stipendiju. Stipendija mesečno iznosi 10.000 dinara i isplaćuje se na deset rata. Osim toga, ona dodaje i da grad izdvaja i između 80 i 100 miliona dinara za obnovu i renoviranje fasada, stolarija i unutrašnjosti škola. Nedavno je novu stolariju dobila Požarevačka gimnazija, na školi Kralj Aleksandar I i Medicinskoj se radi fasada, sportska sala u Ekonomskoj ima novi parket kao privatnu donaciju, ali je manjim delom učestvovala i lokalna samouprava. Podloga je promenjena i u sali za fizičko Politehničke škole, uređuju se škole u Bradarcu i Kostolcu. Uslovi za učenje su svakako korektniji nego što su bili pre 5-10 godina.

Studenti imaju i mogućnost da konkurišu za državnu stipendiju koja je nešto više od 8.000 dinara, ali i da studiranje finansiraju iz budžeta republike. Cene domskog smeštaja relativno su niske uz solidan kvalitet smeštaja i ishrane u studentskim domovima.

Zbog navedenih benefita u prvi mah može začuditi činjenica da mnogi mladi po završetku škola i fakulteta ipak žele u inostranstvo. Mladi Požarevljani kroz anketu Boom93 odgovaraju zašto je to tako. Iako jedan broj njih još uvek tokom srednje škole nije siguran da li bi otišao van, taj postotak drastično raste kod onih koji su na studijama ili pri kraju studija.

Za njih nema dileme da je problem sistemske prirode. Sveprisutnost nezaposlenosti, nedostatak perspektive za napredak i sistemska korupcija su tri ključna problema mladih kada odlučuju da li bi išli ili ostali. Tužno je jer mnogi kažu da ostaju samo zato što ne vide sopstvenu mogućnost za odlazak. 

Antonijević kaže da je šteta kada država finansira dobrog studenta, koji po odlasku u inostranstvo stručnost i napore usmerava na razvoj neke druge ekonomije, nauke ili države.

Kada je reč o samom obrazovnom sistemu, modernizacija bi mu dobro došla, rekla je ranije za Boom93 Živkica Đorđević, pedagog Požarevačke gimnazije. Nastavni kadar treba da ima ulogu saradnika, a tradicionalne autoritativne uloge su prevaziđene. Zanimljivo je da slično kažu i učenici u anketi- od strogih nastavnika zaziru i njihove časove ne vole, a najproduktivniji su tamo gde su opušteniji.

Premda obrazovni sistem sam po sebi nije loš, mada je zahtevan, on kasnije ne nudi previše mogućnosti za traženje posla. Osim ako se kadrovi ne školuju za elektrotehniku, farmaceutsku industriju, geologiju ili neku od savremenih tehnologija, traženje posla može biti glavobolja.

Ono što mladima fali je praksa paralelno sa učenjem, saglasni su studenti. Dualno obrazovanje podrazumeva upravo tu komponentu prakse, po rečima Ljubiše Antonijevića. Mihajlo Jovanović je Požarevljanin koji je nedavno bio u poseti prijateljima u Švedskoj. Objašnjava da u Švedskoj još u srednjoj školi deca potpisuju prve ugovore o radnom odnosu. Mogu na primer da rade u Ikei i da pritom zarade pristojan džeparac.

Podrazumeva se da između škole i korporacije sa kojom mladi dogovor sklapaju, postoji usklađivanje u pogledu termina časova sa terminom radne smene.

Jedan od najinteligentnijih Srba, Uroš Petrović, razvio je u saradnji sa Rankom Rajovićem iz organizacije MENSA Srbija, NTC sistem učenja. Ovaj sistem bi mogao dopunjava naš tradicionalni obrazovni sistem, ali nema nameru niti mogućnost da ga zameni, objašnjava Petrović. On je i pisac za decu i mlade koji ih knjigama misterija stimuliše da razmišljaju i maksimalno aktiviraju svoje vijuge.

Time im proces učenja čini zanimljivijim kao što je činio i požarevačkim osnovcima u nekoliko navrata na promocijama svojih knjiga. On kao problem navodi i to što mi nemamo posebnu školu za darovitu decu, koja već od ranog uzrasta traže prečice u savladavanju gradiva. Deca su nam na PISA testovima kotirana loše u Evropi, a evropskih zemalja nema u vrhu na svetskom nivou.

Mnoga deca osvajaju značajna internacionalna priznanja iz matematike, menadžmenta, prava, nauke i drugih oblasti. Potencijala dakle u glavama ima. Međutim, političko-ekonomska situacija nije naklonjena prosvetarima, pa ne čudi kostatacija Vesne Pejić koja kaže da prosvetni radnici ne zarađuju dovoljno. Česti štrajkovi početkom svake školske godine nisu neuobičajena pojava, a ove godine bilo je samo štrajka upozorenja.

Uprkos pojedinim nedostacima koje naše obrazovanje ima, Uroš Petrović ne misli da je sistem loš. Međutim, za sistem se ne može reći da pruža značajne prednosti na tržištu rada. Naime, svakodnevno se priča o stranačkim knjižicama kao jedinom uslovu za zaposlenje, ali i o "moru" lažnih doktorata. U slučajevima kada se plagijat disertacije javnog funkcionera utvrdi, obesmišljava se obrazovni proces svake mlade osobe, koja u njega uloži i po 16, 18, 20 godina. Na stranu što nastavlja da uči do kraja života u materiji za koju se opredelila. 

Dok jedni smatraju da bi to trebalo promeniti od malih nogu kroz obrazovanje i značajno više građanskog vaspitanja nauštrb veronauke, drugi misle da su izbori i promene političke klime recept. Izvesno je jedino da promene treba da budu temeljne, kako bi lažnih doktorata i priča o njima bilo sve manje, a perspektiva za posao po završenim fakultetima- značajno više.

sre

28.12.

2016.

Mama [neregistrovani] u 14:55

android

Dajte da u ?kolama renoviramo name?taj i toalete, ovo je 21.vek,a u toaletima ni?ih razreda-"?u?avac". Sve se u?i od "malih
nogu" i ?ao mi je ?to se tako odnosimo prema na?oj deci.


Odgovori

Ostavi komentar