Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

19. 11. 2017. Požarevac

Autor: Marija Đorić i projektni tim Boom93 Izvor: Boom93

Srbija se suočava sa ozbiljnim problemom nasilja u porodici

Visok broj prijava za nasilje i broj ubijenih žena pokazuje da se Srbija suočava sa ozbiljnim problemom nasilja u porodici. U okviru porodičnog nasilja najučestalije je između supružnika, odnosno nasilje u partnerskim odnosima.

Prema procenama ženskih organizacija godišnje od strane partnera bude ubijeno između 30 i 40 žena. U ovoj godini broj ubijenih žena dostigao je cifru od 30.U tradicionalnim, patrijarhalnim društvima, nasilje vrši onaj ko ima kontrolu i moć nad drugim članovima porodice. U Srbiji je najčešće muškarac dominantniji u odnosu na ostale članove. Zbog toga se porodično nasilje najčešće izjednačava s muškim nasiljem prema ženama.

S obzirom da je broj ubijenih žena od strane partnera višestruko veći nego broj ubijenih muškaraca, možemo govoriti o rodno zasnovanom nasilju i femicidu, odnosno ubistvu žena zato što su žene.

Pored fizičkog, veoma je učestalo psihičko, ekonomsko i seksualno nasilje. Često se pomenuti oblici prepliću i stvaraju krug nasilja. Ženske nevladine organizacije ističu da se seksualno nasilje najmanje prijavljuje, zbog sramote i straha od stigmatizacije žrtve.

Žrtve nasilja su različitog obrazovnog, ekonomskog i socijalnog statusa. Nasilje može da trpi kako visoko obrazovana osoba koja uživa ugled u društvu, tako i žena koja je na rubu egzistencije. Takođe,nasilnik može biti uspešan, na visokim položajima u društvu, a može biti slabijeg socijalnog statusa.

U odnosu na žrtvu, počinioci nasilja se ponašaju superiornije i trude se da uspostave kontrolu.

Postoji određen ciklus zlostavljanja koji nasilnici primenjuju i na taj način drže žrtvu u pokornosti. Nasilnici kreću sa psihičkim zlostavljanjem, zatim dolazi do ispoljavanja agresije i fizičkog nasilnog čina, da bi usledilo izvinjavanje, ubeđivanje žrtve da se kaju i ponovo uspostavljanje veze sa njom. Ciklusi nasilja se uglavnom ponavljaju, samo postaju još eksplozivniji i jačeg inteziteta.

Počinioci nasilja prete žrtvama povređivanjem bliskih članovova porodice. Nije redak slučaj da se žrtvama preti ubistvom dece. Na taj način žrtva se oseća besmoćno i u strahu za bezbednost svojih bliskih ljudi ostaje sa nasilnikom.

Jedan od glavnih pitanja koje se postavlja u javnosti jeste razlog ostajanja žrtava u zajednici sa nasilnikom.Žene u Srbiji neretko ekonomski zavise od partnera zbog čega se teško odlučuju da napuste nasilnika.Tradicionalne vrednosti prema kojima je na ženi da očuva brak, takođe je razlog zašto neke žene ne napuštaju nasilnog partnera.

Jedan od razloga zašto žene ostaju sa nasilnicima jeste roditeljstvo. Uvreženo je mišljenje da su deci potrebna oba roditelja i to što je „dobar otac deci“ preovlađuje nad činjenicom da je nasilan nad majkom.

Žrtve ostaju izbog osećanja ljubavi. One se sećaju srećnih trenutaka kada su zavolele partnera i uglavnom sebe krive za pretrpljeno nasilje

Prema žrtvama postoje svojevrsne predrasude da su krive što trpe i da su isprovocirale nasilno ponašanje.

Stigmatizacija žrtve obeshrabruje je da prijavi nasilje i ode od nasilnika.

Biljana Nedeljković, policijski službenik i koordinator Policijske uprave Požarevac i Braničevskog okruga za nasilje u porodici je za Boom93 izjavila da policija izlazi na teren odmah po prijavi. Nedeljković je apelovala na  građane da prijave nasilje i napomenula da se prijava vrši pozivom na 192, anonimno, pisanim putem ili preko drugih državnih organa.

Pored bezbednosne zaštite od nasilnika, žrtvama nasilja je potrebno pružanje i psihološke podrške i zaštite. Takvu podršku slušaju SOS telefoni.

Za sada, SOS telefon postoji u nekoliko gradova u Srbiji i uglavnom su uspostavljeni od strane ženskih nevladinih organizacija. Za uspostavljanje SOS linija potrebno je izdvajanje novčanih sredstava i obučene konsultantkinje koje će moći da pruže adekvatnu emocionalnu podršku.

Iako je pre nekoliko godina postojala ideja, Požarevac još uvek nema SOS liniju. Jelena Nikolić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost u skupštini grada Požarevca, je za Boom93, izjavila da postoje planovi za SOS telefon, ali da je najveći problem dostupnost linije 24 časa i obučenost konsultantkinja.

Zaštitu žrtava nasilja pružaju i sigurne kuće. U Požarevcu i Braničevskom okrugu ne postoji sigurna kuća već se žene upućuju u Beograd.

Jelena Nikolić je istakla „da je otvaranje sigurne kuće u Požarevcu teško ostvarivo zbog malog broja stanovnika.“

Direktorka požarevačkog Centra za socijalni rad, Tatjana Rajić je za Boom93 rekla da ne misli da sigurna kuća treba u ovom trenutku da se oformi iz dva razloga. Pre svega sigurna kuća treba da ima potpuno zaštićen identitet i visok stepen obezbeđenja. Takođe, prema  Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici nasilnik se izmešta iz kuće, a žrtva ostaje. Najpreporučlljivije jeste da žrtva ostane u svom prirodnom okruženju.  Rajić je dodala da žrtva nasilja odlaskom u sigurnu kuću bi morala da napusti svoj posao, dok bi deca izostajala iz škole.

Ne može se reći da muškarci ne trpe nasilje u porodici, ali su nasiljem u partnerskim odnosima višestruko više pogođene žene. O tome svedoči broj ubijenih žena i muškaraca od strane partnera i broj prijava.

 Kako bi se suzbilo nasilje i žrtve ohrabrile potrebna je empatija i razumevanje. Žrtve ne smeju da se osuđuju i okrivljuju, već im je potrebno pružiti podršku da izađu iz kruga nasilja.

Primena novousvojenog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, adekvatna reakcija nadležnih institucija i promena sistema vrednosti je od ključne važnosti za iskorenjivanje nasilja.

Tekst je nastao u okviru projekta „Ovo je zemlja za nas - Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.

Nema komentara.

Ostavi komentar