Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

10. 12. 2017. Požarevac

Autor: Marija Đorić i projektni tim Boom93 Izvor: Boom93

Škole su obavezne da prijavljuju nasilje

Slučaj samoubistva žrtve vršnjačog nasilja, Alekse Jankovića iz Niša i video zapis prebijanja učenice prve godine Tehničke škole u Aranđelovcu ponovo su pokrenuli pitanje prijavljivanja i rešavanja problema vršnjačkog nasilja u školama.

Biljana Nedeljković, policijski službenik i koordinator policijske uprave Požarevac i Braničevskog okruga za nasilje u porodici je za Boom93 rekla da je,u toku 2017. godine, evidentirano 3 slučaja vršnjačkog nasilja u petom, šestom i osmom razreda. „Žrtve su bile dve devojčice i jedan dečak, a nasilje se ispoljavalo u verbalnoj raspravi, vređanju, omalovažavanju i etiketiranju dece.- dodala je Nedeljković.

Protokol o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje prepoznaje  fizičko, psihičko, socijalno nasilje, digitalno i seksualno nasilje.Takođe, Protokol o postupanju propisuje niz preventivnih i interventnih aktivnosti.

Prevencija predstavlja podizanje nivoa svesti, unapređivanje znanja i veština kako bi se pravilno odreagovalo na nasilno ponašanje i pružanje zaštite za učenike, roditelje i zaposlene.

S druge strane, interventne aktivnosti podrazumevaju odgovor na nasilje. Škole imaju obavezu da postupaju prema Protokolu i intervenišu ukoliko postoji sumnja da učenik trpi nasilje od drugog učenika, zaposlenog ili roditelja, bez bez obzira gde se događa.

Nevena Janković, pedagog iz OŠ „Vuk Karadžić“, smatra, „daje vrlo važno prijaviti nasilje  predmetnom nastavniku i odeljenskom starešini.Nakon prijave,sastaje se tim koji procenjuje koji je to nivo nasilja i koje mere treba preduzeti.“

Ministar prosvete, Mladen Šarčević je, u novembru mesecu 2017., godine, za javni servis, izjavio da se veliki broj slučaja ne prijavi. Ministar je prokomentarisao Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i ocenio da je novim sistemskim zakonom o obrazovanju predviđena odgovornost zaposlenih, roditelja i učenika kada je u pitanju nasilje u školi.

U pomenutom zakonu u članu 111 izričito se proklamuje svaka vrsta zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Takođe, članom 112, zaposlenima  koji ne postupaju po zakonu nalažu se novčane kazne i pokretanje postupka disciplinske odgovornosti. Ukoliko se utvrdi da je nastavnik nasilnik, predviđeno je i oduzimanje licence za rad.

Takođe, pored direktora i nastavnika, predlažu se i oštrije mere za roditelje u vidu novčanih kazni.

Kazne za roditelje iznose i do 100000 dinara.

Zakon nalaže i novčane kazne za obrazovne ustanove koje ne postupaju u okviru ovlašćenja.

Nakon nemilih događaja u obrazovnim ustanovama, pokrenuta je rasprava o odgovornosti škola i nadležnih institucija, odnosno da li su školske ustanove adekvatno reagovale na slučajeve  nasilja.

Slučaj u Aranđelovcu je pokazatelj da je veliki problem što škole ne prijavljuju nasilje. Za događaj u učionici Tehničke škole u Aranđelovcu se saznalo tek kada je društvenim mrežama osvanuo snimak kako više učenica i učenika udaraju jednu devojku.

Obaveza prijavljivanja nasilja je ključna u borbi protiv nasilja. Neprijavljivanjem i neadekvatnim postupanjem doprinosi se visokoj toleranciji na nasilje.

Nekadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković, je 2012. godine, utvrdio da su postojali propusti i da Aleksi nije pružena adekvatna zaštita. Uprkos utvrđenim propustima, škola nije postupila u skladu sa zakonom. Kao epilog neadekvatne reakcije škole imamo samoubistvo četrnaestogodišnjeg deteta, a zbog zastarelosti slučaja neće biti odgovornih za propuste.

Pomenuti slučaj u Aranđelovcu, izazvao je polemiku u javnosti zbog čega još uvek pred poslanike nije izašao predlog „Aleksinog zakona“ koji se direktno odnosi na sprečavanje i suzbijanje vršnjačkog nasilja.

„Aleksin zakon“ upravo predlaže veoma oštre mere protiv zaposlenih u školi koji su propustili da reaguju u slučaju vršnjačkog nasilja. Licenca za direktora se oduzima ukoliko je propustio da reaguje, ili je neadekvatno ili neblagovremeno odreagovao u slučajevima nasilja kada je nastupila šteta, teška telesna povreda ili smrt učenika ili zaposlenog u školi.

Između ostalog, Aleksinim zakonom predviđa seosnivanje koordinacionog tim za bezbednost dece i učenika osnovnih i srednjih škola na nivou lokalne samouprave.

Takođe, za učenike kao jedan od vaspitnih mera nalaže se suspenzija, dok su kazne za roditelje ukoliko se ne odazovu do 800 evra i prijavljivanje slučaja kao zanemarivanje deteta.

Dragana Petrović, psiholog u OŠ „Vuk Karadžić“ u Požarevcu je za Boom93 rekla da se u medijima škola uglavnom identifikuje kao krivac, a škola je jedna u nizu. Nasilje je problem svih nas, pojedinca, svake institucije, države u celini, i medija, i vladinog i nevladinog sektora. Možda treba poraditi na jednom sistemski sređenijem, povezivanjem i umrežavanjem svih institucija koje se bave ovim problemom-ocenila je Petrović.

Slučaj u Aranđelovcu je pokazao da je potrebno ponovo razmotriti „Aleksin zakon“ i analizirati da li su oštrije mere koje nalaže novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja adekvatan odgovor na prevenciju i borbu protiv vršnjačkog nasilja.

Nastavnici su Protokolom i zakonom obavezani da prijave nasilje. Neprijavljivanje nasilja samo se ukazuje na činjenicu da je u Srbiji još uvek ukorenjen sistem vrednosti koji toleriše nasilno ponašanje.

Primena zakona, adekvatno postupanje i saradnja obrazovnih ustanova, institucija i roditelja od ključne je važnosti za uticaj na svest građana da se uključe u bezuslovnu borbu protiv nasilja.

Nulta tolerancija na nasilje je neophodna za opšti razvoj jednog društva.

Tekst je nastao u okviru projekta „Ovo je zemlja za nas - Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije