Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Napad na nasilje

19. 11. 2018.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad decom

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad decom obeležava se 19.novembra. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, potpisaće danas Dokument o pristupanju globalnom partnerstvu za okončanje nasilja nad decom. Ovaj dan u Požarevcu obeležila su deca iz vrtića koja su sa vaspitačicama prošetala gradom i okupila se u gradskom parku.

 

Obeležavanje ovog dana pokrenuto je 2000.godine na Svetskom samitu žena, kada su zajedno sa međunarodnom koalicijom organizacija za zastupanje žena i dečjih pitanja, mobilisane vlade mnogih država da preduzmu mere i spreče zlostavljanje djece.

 

Zlostavljanje  dece je “svaki oblik telesnog odnosno emocionalnog zlostavljanja, seksualnog zlostavljanja, zanemarivanja ili nemarnog tretmana ili iskorišćavanje u komercijalne ili druge vidove eksploatacije, što rezultira stvarnom ili mogućom štetom po zdravlje, preživljavanje, razvoj ili dostojanstvo deteta, u kontekstu odnosa odgovornosti, poverenja ili moći.

Postoje mnogi razlozi i faktori koji dovode do pojave da odrasle osobe vrše neki oblik nasilja i zlostavljanja dece. Uobičajeno je da roditelji žele najbolje za svoju decu i da ne žele da ih povrede. Ipak, neki postaju zlostavljači svoje dece zbog frustracije, zbog nedostatka znanja o tome šta deca mogu da rade i razumeju u različitom uzrastu, a  nekim roditeljima nedostaju veštine i strategije za disciplinu i odgovarajući način i reakcije na „teška ponašanja“ dece tokom odrastanja.

Učinitelji su najčešće članovi uže porodice, iako postoji jednaka verovatnoća zlostavljanja deteta u hraniteljskim porodicama, kod usvojitelja, ali među širim članovima porodice, pa čak i van kruga familije, u školama, klubovima i drugim organizacijama.

 

Smatra se da deca koja su izložena nasilju verovatno kasnije i sama postati zlostavljači, da će imati zdravstvene probleme, depresiju, nizak nivo samopoštovanja i probleme u školi.

U prijavama za nasilje u porodici deca se najčešće pojavljuju kao sekundarne žrtve nasilja, na taj način što prisustvuju scenama nasilja, kaže Aleksandra Stojković, psiholog u Centru za socijalni rad u Požarevcu. Međutim, kada su deca u pitanju, najčešći problem je zanimarivanje brige o detetu.

Veliki broj dece ugrožen je i u slučajevima gde postoje teški sudski sporovi za poveravanje dece.

 

Kada je vršnjačko nasilje u pitanju, u javnosti se često čuje o slučajevima zlostavljanja na društvenim mrežama, fizičkih napada i pretnji. Neretko, takvi slučajevi su vezani za škole.

Nedavno je i Ministarstvo prosvete apelovalo na roditelje da sa školom ostvare otvorenu saradnju kako bi zaposleni i stručni timovi što pre mogli da reaguju, zaštite dete i pomognu u rešavanju problema. Da se problemu vršnjačkog nasilja u školama poslednjih godina sve više pridaje na značaju, potvrđuje i pedagog u Požarevačkoj gimnaziji, Živkica Đorđević.

„U gimnaziji učimo đake da svaki konflikt ima svoj tok. Učimo ih da prepopaznaju svaku od faza i da ne dozvole eskalaciju“, navodi ona.

Đorđević kaže da i pored težnji da se nasilje prepozna i problem reši u samoj ustanovi, stručni timovi ne uspevaju uvek da dođu do prihvatljivih rešenja, što govori u prilog tome koliko ove pojave mogu da budu kompleksne.

„Imali smo dva slučaja prošle godine gde su đaci napustili školu jer su smatrali da doživljavaju nasilje, a mi smo pokušali da ih osnažimo da se oni s tim izbore. Njihova očekivanja su, međutim, bila da se drugi menjaju bez jasnog definisanja šta je to nasilje nad njima“.

 

Težak oblik zlostavljanja je seksualno nasilje. Javnost u Požarevcu ove godine potreslo je nekoliko slučajevima u kojima su se kao zlostavljači pojavljivali otac koji je primoravao svoju ćerku na odnos i stanodavac koji je vršio nedozvoljene polne radnje nad dvojicom dečaka.

Stručnjaci upozoravaju da je seksualno zlostavljanje teško identifikovati i otkriti zbog straha i stida koji preplavljuje dete i koje se zbog toga ustručava da prijavi zlostavljanje.  

 

Uticaj medija nije zanemarljiv, posebno kada je u pitanju emitovanje sadržaja koji su svakodnevno konzumiraju i koji su neprimereni za odrasle osobe, a kamoli za decu, kaže sociolog Tatjana Rajić.

„Mislim na rijaliti programe, na sadržaje prepune nasilja koji posebno osetljivoj dečjoj psihi uliva takve modele kao uobičajene. Nije neobično da imamo slučajeve kao što je napad u tramvaju jer se to u medijima propagira kao pozitivan model ponašanja“, ističe ona.

 

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, potpisaće danas Dokument o pristupanju globalnom partnerstvu za okončanje nasilja nad decom. Potpisivanjem ovog Dokumenta, Ministarstvo će postati član globalnog partnerstva za okončanje nasilja nad decom („Okončajmo nasilje“), zajednice država sa istim i sličnim opredeljenjem da se bore protiv nasilja nad decom.  Srbija će imati pristup dodatnim globalnim informacijama i razmeni znanja i iskustava sa ostalim zemljama sveta i dobiti globalnu vidljivost kada su u pitanju postignuti uspesi i napredak.

„Okončajmo nasilje“ je platforma koja ima cilj da formira i ojača „pokret“ za okončanje nasilja nad decom svuda i u svim oblicima, a koju je podržao UNICEF.

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Jasno i glasno- Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

uto

20.11.

2018.

anonymous [neregistrovani] u 07:17

Drzava

Najvece zlostavljanje dece potice od drzave. Apsolutno ni dinar ne ulazu u decu...

Odgovori

Ostavi komentar