Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Napad na nasilje

07. 12. 2018.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Zaštita dece od nasilja

Nasilje je prisutno svuda – kod kuće, u školi, u ustanovama, na ulici. Ono ne nanosi štetu samo deci već uništava i samu srž društva i ima negativan uticaj na dobrobit porodica i zajednica.

Podaci UNICEF-a u Srbiji pokazuju da je 44% dečaka i 42% devojčica mlađih od 14 godina doživelo  telesno kažnjavanje kod kuće. U skoro polovini svih slučajeva nasilja u porodici žrtve su deca.

84% srednjoškolaca je bar jednom u toku prethodne godine izložilo sebe nekom od rizika na internetu. Oko 65% učenika i učenica je bar jednom doživelo nasilje, a 22% prijavljuje učestalo vršnjačko nasilje. 70% dečaka i 68% devojčica (od 6. do 8. razreda) doživelo je rodno zasnovano nasilje u školi.

U Srbiji se trećina pritužbi u oblasti prava deteta upućenih ombudsmanu odnosi na nasilje nad decom. Posebno zabrinjava činjenica da je pored psihičkog, fizičkog i seksualnog nasilja nad decom sve češća pojava vršnjačkog kao i rodno zasnovanog nasilja u školama.

Od septembra 2017. do januara 2018.godine u 20 opština i gradova u Srbiji realizovala se kampanja za poboljšanje odgovora na nasilje nad decom. Cilj ovih lokalnih zagovaračkih kampanja bio je unapređenje i usvajanje lokalnih međusektorskih protokola i saradnje na prevenciji i zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Kampanju u Požarevcu sprovodila je organizacija „Prijatelji dece“ , kao članica Mreže organizacija za decu Srbije.

Nalazi sveobuhvatnog istraživanja sprovedenog 2016. godine čiji je cilj bio da se ispita da li postoji i u kojoj meri funkcioniše intersektorska saradnja u oblasti zaštite dece od nasilja, pomogli su da se identifikuju opštine i gradovi kojima je potrebna podrška za unapređenje primene protokola za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja.

Istraživanje je sprovedeno u dve faze, u periodu od maja do avgusta 2016. Godine, a glavna svrha istraživanja bila je mapiranje lokalnih protokola koji se odnose na zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja i procena trenutnog stanja u pogledu postojanja i funkcionalnosti intersektorske saradnje na uspostavljanju efikasne zaštite dece od nasilja na lokalnom nivou.

Požarevac je, inače, jedina lokalna sredina u Braničevskom okrugu u kojoj je sprovedena ova kampanja.

Prilikom pokretanja kampanje za donošenje Lokalnih međusektorskih protokola, Danka Đukić iz Mreže organizacija za decu Srbije istakla je kako je potrebno učiniti dodatan korak u odnosu na postojeće protokole kojima se reguliše saradnja institucija i bolje uvezati institucije, udruženja i medije kada je u pitanju prevencija nasilja nad decom.

Tokom kampanja koje su trajale zaključno sa januarom ove godine, radilo se na kreiranju teksta protokola sa predstavnicima iz relevantnih institucija i organizovane su raznorodne aktivnosti sa različitim ciljnim grupama, a čiji je cilj bio da podignu nivo svesti i informišu građane o važnosti postojanja i primene ovakvog dokumenta.

Pored aktivnosti u kojima su bila uključena deca, organizacije su organizovale i razne konsultativne sastanke, konferencije u kojima su učešće uzeli svi relevantni budući potpisnici protokola – predstavnici centara za socijalni rad, policije, pravosudnih organa, škole, zdravstva, organizacije civilnog društva i mediji.

Nasilje nad decom je u konstantnom porastu, javlja se u različitim oblicima i pronalazi najrazličitije kanale, naročito kada je reč o nasilju koje nije vidljivo na prvi pogled, kao što je vršnjačko nasilje u školama i zlostavljanje putem interneta tzv. “cyberbullinga” čega roditelji najčešće nisu ni svesni. Sa druge strane, poražavajuće je da podaci pokazuju da je dve trećine dece starosti od 2 do 14 godina iskusilo neku vrstu psihološkog ili fizičkog nasilja, dok se fizički kažnjava čak 67 % dece u „vaspitne svrhe“.

Čak i ovi oblici fizičkog kažnjavanja ugrožavaju zdravlje, integritet i dostojanstvo deteta – štetni su jer stvaraju i potkrepljuju uverenje da je nasilje prihvatljiv način za rešavanje problema. Preciznih objedinjenih podataka o obimu nasilja u našem društvu nema, a kada se uzme u obzir činjenica da se samo mali broj slučajeva nasilja otkrije, prijavi i procesuira, nažalost, postaje jasno da je realan broj ovakvih slučajeva daleko veći od zvaničnog. Ostaje i dalje neodređen broj prikrivenih oblika nasilja u porodici, u institucijama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja, ili dece sa invaliditetom.

U skladu sa Konvencijom o pravima deteta koja je potpisana 1989. godine u Srbiji je usvojen veliki broj važnih zakona, a donete su i strategije i protokoli koji imaju za cilj poboljšanje poštovanja prava deteta u Srbiji. Međutim, poslednjih godina ukazala se potreba da u praksi funkcioniše efikasan sistem zaštite dece od svih oblika zlostavljanja i iskorišćavanja, uključujući one koji se dešavaju u kontekstu trgovine i eksploatacije, putem medija i dostupnošću štetnih informacija na Internetu.

Nakon donošenja Nacionalnog plana akcije za decu, tokom avgusta 2005.godine Vlada Republike Srbije usvojila je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je sastavila Radna grupa, formirana od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu

poliku.

Svrha donošenja ovog protokola bila je pružanje okvira za ostvarenje specifičnog cilja određenog u Nacionalnom planu akcije za decu koji se odnosi na uspostavljanje efikasne, operativne mulsektorske

mreže za zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja iskorišćavanja i nasilja. U skladu sa tim, jedna od smernica Opšteg protokola jeste i podsticanje sklapanja sporazuma na lokalnom nivou između ustanova i organizacija čija je saradnja neophodna za efikasno ostvarivanje i sprovođenje zašte

dece od zlostavljanja i zanemarivanja.

Međutim, kako bi se razumeo širi kontekst donošenja lokalnih protokola o nasilju nad decom, potrebno je imati u vidu i druge relevantne protokole koji se odnose na nasilje. Tokom 2011.

godine Vlada Republike Srbije usvojila je Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, kojim je fokus pomeren sa dece na žene žrtve nasilja.

Pored toga, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne polike Republike Srbije je marta 2013. godine donelo Posebni protokol o postupanju centara za socijalni rad – organa starateljstva u slučajevima nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima, kojim je definisana obaveza centara za socijalni rad da u roku od godinu dana od njegovog usvajanja, pristupe usvajanju sporazuma o saradnji na lokalnom nivou između ustanova i drugih organizacija čija je saradnja neophodna za efikasno ostvarivanje i sprovođenje zaštite žrtava nasilja u porodici. U periodu koji je usledio usvojen je veliki

broj lokalnih sporazuma koji se odnose na međusektorsku saradnju u oblasti zaštite žrtava porodičnog nasilja i žena u partnerskim odnosima.

 

Požarevac je još 2012.godine usvojio Protokol o međusektorskoj saradnji u procesu zaštite žrtava nasilja u porodici na teritoriji grada Požarevca.

Telo, koje je formiran u cilju sprovođenja protokola imao je zadatak da uspostavi bolju saradnju između grada Požarevca, Policijske uprave, prosvete, sudstva i drugih relevantnih institucija u gradu radi sprešavanja nasilja u porodici i trgovini ljudima. U sastavu tela našli su se predstavnici grada, policijske uprave, Doma zdravlja, Centra za socijalni rad, prekršajnog, osnovnog i višeg suda, osnovnog javnog tužilaštva, predškolske ustanove, kao i svih osnovnih i srednjih škola.

Usvajanjem novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji je počeo da se primenjuje sredinom prošle godine, koordinisan rad institucija u Požarevcu je nastavljen. Tako je koordinisanje radom tima sredinom prošle godine preuzelo Osnovno javno tužilaštvo u Požarevcu. Novoforimrana radna grupa peuzela je obavezu da razmotri svaki slučaj nasilja koji nije okončan pravosnažnom sudskom odlukom, da razmatra slučajeve u kojima je potrebno pružiti zaštitu i podršku žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela koja su navedena u Zakonu za sprečavanje nasilja. Radna grupa dobila je zadatak da izrađuje i individualne planove zaštite i podrške žrtvama i predlaže nadležnom javnom tužilaštvu mere za okončanje sudskih postupaka.

Na ovaj način samo unapređen koordinisani rad na suzbijanju nasilja u Požarevcu, ali je postojala potreba da se donošenjem posebnog protokola pojača i zaštita na prevenciji nasilja nad decom.

Protokol o međusektorskoj saradnji u procesu zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja koji je bio rezultat prethodno sprovedenih kampanja u Požarevcu je potpisan u februaru ove godine. Protokol definiše sve oblike nasilja, predviđa efikasnu koordinaciju, učešće svih relevantnih institucija i organizacija, propisuje procedure za efikasan odgovor na nasilje, a njegov cilj je da doprinese i povećanju broja otkrivenih slučajeva nasilja, kao i povećanju broja procesuiranih učinilaca nasilja nad decom.

U protokol koji je zaključen u Požarevcu uključeni su Grad Požarevac, Centar za socijalni rad, Dom zdravlja, Policijska Uprava, Osnovni sud, Osnovno javno tužilaštvo, Više javno tužilaštvo, Školska uprava, Predškolska ustanova, Osnovne i srednje škole, Crveni krst, Udruženja „Prijatelji dece opštine Požarevac”, “Društvo učitelja opštine Požarevac”, udruženje građana Šansa, udruženje za mlade Urban Stream, kao i mediji Reč naroda i Radio Boom 93.

Cilj pune primene ovog Protokola je da sva deca na teritoriji Grada Požarevca, bez diskriminacije, odnosno, bez obzira na uzrast, pol, nacionalno ili etničko poreklo, porodični status ili bilo koje druge socijalne ili individualne karakteristike deteta i njegove porodice, odrastaju u okruženju bezbednom od svake vrste nasilja, u kome se poštuju ličnost i dostojanstvo deteta, uvažavaju potrebe i razvojne mogućnosti deteta, i omogućavaju detetu da razvija toleranciju i koristi nenasilne vidove komunikacije.

Dokumentom je saradnja između potpisnika Protokola u cilju zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i

zanemarivanja, bazirana na osnovnim principima Konvencije o pravima deteta kao i

Ustava Republike. To su pravo deteta na život, opstanak i razvoj, pravo na nediskriminaciju, pravo na najbolji interes deteta i pravo deteta na participaciju.

U cilju primene navedenih principa potpisnici Protokola su se obavezali na međusobno jednako uvažavanje stručnih i ovlašćenih lica koji učestvuju u zaštiti dece, hitno postupanje u skladu sa procenom ugroženosti deteta, poštovanje dostojanstva deteta- žrtve nasilja, poštovanje i obezbeđenje privatnosti deteta, potreba i stavova, tajnost i poverljivost podataka postupka zaštite.

Ovaj sporazum treba da zaštiti svu decu, bez diskriminacije, odnosno, bez obzira na lična svojstva: rasu, boju kože, državljanstvo, nacionalnu pripadnost ili etničko poreklo, jezik, versko ubeđenje, pol, rodni identitet, seksualnu orijentacija, imovno stanje, rođenje, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, invaliditet, porodični status, osuđivanosti, starosnu doba, izgled, status roditelja ili zakonskih staratelja.

Najbolji interes deteta podrazumeva da interes deteta ima prednost nad interesom roditelja, odnosno staratelja, ustanove ili zajednice, u situacijama kada se ovi interesi razlikuju od interesa deteta.

Sporazumom je regulisano da se pravo deteta na participaciju obezbeđuje tako što deca treba da budu informisana, da dobiju primerene informacije, konsultovana i da im je omogućeno da slobodno izraze svoje želje, stavove i mišljenje o svim pitanjima koja ih se tiču i u svim fazama procesa prevencije i zaštite, i to na način koji odgovara njihovom uzrastu i razvojnim mogućnostima. Takođe, dete ima pravo na slobodno izražavanje svoga mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno tiču u zavisnosti od uzrasta, kognitivnih, emocionalnih, socijalnih sposobnosti.

U okviru institucija kroz procese obuke i pripreme protokola za prevenciju nasilja nad decom, prepoznat je čitav niz oblika nasilja kojima su deca izložena, kaže Tatjana Rajić, direktor Centra za socijlani rad.

„Dobro je što smo u lokalnoj zajednici prepoznali da osim nasilja u porodici postoji više vrsta nasilja kojima su deca izložena i da vršnjačko nasilje može biti veoma ugrožavajuće za bezbednost, mentalni status i život bilo kog deteta. Protokol o saradnji na lokalnom nivou za zaštitu dece od nasilja praktično obuhvata sve oblike nasilja kojima su deca izložena, od internet nasilja, preko vršnjačkog, do nasilja u porodici.“

Protokolom su definisani Fizičko nasilje, telesno kažnjavanje deteta u cilju ispravljanja ili kontrole ponašanja, zatim eksploatacija deteta kroz Zloupotrebu deteta u trgovini decom, prostituciji i pornografiji,  Iskorišćavanje deteta za prostituciju i pornografiju, Zloupotreba dečjeg rada, Trgovina detetom radi usvojenja, Zloupotreba deteta u medicinske ili naučne svrhe, Socijalna eksploataciju deteta, Nasilje među decom, Rodno zasnovano nasilje, Prinudni ili dečji brak, Strukturno nasilje, Institucionalno nasilje i Digitalno nasilje.

U Požarevcu je nakon potpisivanja formiran koordinacioni odbor, a vodeću ulogu dobio je Centar za socijalni rad. Pedagog u Požarevačkoj gimnaziji, Živkica Đorđević objašnjava važnost čitavog procesa pripreme ovog dokumenta.

„Sam protokol koji smo napravili mislim da je dobar. Pravno je utemeljen. Za nas možda i bitan dokument da ga imamo. Ono što je značajno je čitav proces koji smo prolazili tokom godinu dana trajanja tog projekta. Obučavali smo se i sami organizovali, radili na protokolu. Sagledali smo koji su nivoi nasilja, koje su nadležnosti sudstva, tužilaštava, centra za socijalni rad, policije, zdravstvenih ustanova, pa smo dobili neku jasniju sliku šta da se radi. Postoje nivoi nasilja po kojima se reaguje. Imate taj prvi nivo gde se reaguje na nivou odeljenske zajednice. Na drugom nivou se uključuje škola sa timom za bezbednost. Uključuju se profesori i formira se tim za podršku osobama koje su na neki način pod nasiljem, bilo da su vinovnici nasilja, žrtve ili sami nasilnici. Treći nivo je kada dođe do takve situacije kada to prevazilazi nivo škole, uključuje se ta mreža koja podrazumeva Centar za socijalni rad u pogledu smeštanja učenika, zdravstvene ustanove ukoliko je došlo do povreda, uključuju se policija i tužilaštvo i pravi se mreža koja bi trebalo da zaštiti žrtvu. Planirase i rad sa nasilnicima, mladim osobama koje bi trebalo da prođu određen proces resocijalizacije kako bi uvideli šta su učinili.“

Vrednost dokumenta je pre svega u regulisanju Nadležnosti potpisnika Protokola u sistemu prevencije i zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Međutim, vrlo bitno je što u svakom trenutku predstavnici određene institucije znaju tačno kome mogu da se obrate u drugoj instituciji i što su mnogo bolje upoznati o zaduženjima svakog u timu, pojedinačno, kaže Đorđević.

Socijalni radnik u Savetovalištu za mlade Doma zdravlja Požarevac, Vesna Nikolić napominje da se pri sumnji u nasilje odmah usmenim putem obaveštavaju ostale nadležne institucije. Ona navodi da je protokolom uspostavljen jasan algoritam postupaka svih koji su uključeni u koordinisani rad.

„Kada je u pitanju porodično nasilje, ukoliko postoji sumnja u zlostavljanje dece, odmah se obaveštavaju Centar za socijalni rad i policija usmeno, a u roku od 24 sata i pisanim putem. Inače, mislim da je protokol vrlo dobar i da je zaštitio samu decu.“

Protokol o međusektorskoj saradnji u zaštiti dece od nasilja i zanemarivanja ima 28 potpisnika. Jedina institucija koja nije potpisala ovaj dokument, iako je učestvovala u njegovoj izradi je Policijska uprava u Požarevcu.  

Što se protokola o međusektorskoj saradnji tiče, Tatjana Rajić kaže da je nakon usvajanja dokumenta pokrenuta inicijativa da se on usaglasi sa verzijom koja je dostavljena od strane MUP-a jer bez te institucije kao potpisnice čitav timski rad na prevenciji nasilja nad decom nema smisla.

Uporedo sa pripremom protokola, u Požarevcu je izdata i brošura „Zaštita dece od nasilja kroz međusektorsku saradnju“ kroz koju svi koji su uključeni u procese prevencije nasilja nad decom mogu da dobiju smernice  u svom radu i budu podrška kolegama za stvaranje bezbednog okruženja za svu decu.

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Jasno i glasno- Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije