Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Napad na nasilje

26. 12. 2018.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Šta je postigao Zakon o sprečavanju nasilja u porodici?

Trideset žena ubijeno je ove godine u porodičnom nasilju, a u proteklih deset godina od nasilja je stradalo više od 350 žena u Srbiji. Svaka treća žena u Srbiji pretučena ili je doživela neki od osnovnih oblika nasilja. Takođe, skoro 95 odsto ubijenih žena nije se obratilo za pomoć institucijama.

Od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici razmatrano je 64.000 slučajeva nasilja, a izrađeno je više od 16.000 individualnih planova zaštite, izjavila je nedavno ministarka pravde Nela Kuburović. Ona je kazala da broj prijavljenih slučajeva pokazuje da je veliki broj nasilja u porodici, ali i da je taj zakon ohrabrio žene da nasilje prijavljuju i da traže institucionalnu zaštitu.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović naveo je nedavno da je zbog nasilja u porodici ove godine ukupno izrečeno 23.118 hitnih mera, od čega je oko 7.000 privremenog udaljenja počinioca iz stana. Dodao je da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici omogućio da se u kratkom roku reaguje i pomogne žrtvama.

Direktorka Centra za socijalni rad u Požarevcu, sociolog Tatjana Rajić kaže da je ključna promena koju je zakon doneo  upravo udaljenje nasilnika, a ne žrtve iz porodice.

„Ono što je ključna promena i ono za šta smo se zalagali desetinama godina unazad jeste da u situacijama nasilja više nije žena ta koja se izmešta iz kuće iz stana u kome živi u trenutku trpljenja ili eskalacije nekakavog sukoba, već je to sada nasilnik. Dobro je da sigurne kuće postoje. One imaju veliku ulogu u zaštiti ovih žrtava, a takođe i u preveniranju nekih budućih događaja, ali je ovo bilo od ključne važnosti. Konačno smo došli do društvenog konsenzusa da je potrebno da nasilnik bude taj koji se udaljava, a da žena sa decom ostaje u svojoj kući i to je ključna stvar bila“.

Rukovodilac internog tima za zaštitu od nasilja u porodici Centra za socijalni rad u Požarevcu, Gordana Mihajlović kaže da je uloga ove ustanove da prepozna slučajeve nasilja, ali i da na razne druge načine osnaži žrtve.

„Organ starateljstva daje materijalnu podršku žrtvama nasilja koje su uglavnom žene bez osnovnih sredstava za život i koje iz tih razloga trpe nasilje. Materijalna podrška se daje kroz jednokratne novčane pomoći. Zatim, organ starateljstva daje pravnu podršku žrtvi nasilja. Priprema je za sudske i  druge postupke, piše tužbe i žalbe besplatno. Što je najbitnije, to je osnaživanje, psihosocijalna podrška žrtvi da istraje u tom postupku i da ojača. Tu smo mi da je podržimo kada ona odluči da prekine izlazak iz krizne situacije u kojoj se nalazi.“

Mihajlović objašnjava i zašto se dešava da se žrtva vraća nasilniku.

„Vraća se zato što nema podršku okoline. Vraća se nasilniku zato što smatra da je sramota da ona prijavi da trpi nasilje. Vraća se zato što je ekonomski ugrožena i što se plaši za decu da li će joj biti poverena. Ona se plaši i kakav će da bude ishod sudskih postupaka jer oni ponekad isuviše dugo traju. Vrlo je bitno da je mi u tom početku osnažimo i da joj damo podršku da ona kaže ’stop’, ’kraj’, ’nasilja više nema’.“

Ona objašnjava i koliko je u tome doprineo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

„Žrtve su se osnažile. Mnogo češće se prijavljuje nasilje. Međutim, zakon nije sprečio moguće nasilnike da prestanu da vrše nasilje jer oni koji su i ranije vršili, uglavnom nastavljaju i po izlasku iz zatvora i po prestanku izrečenih mera nastavlja se sa nasiljem. Problem je, po meni, slaba kaznena politika. Uglavnom se izriču kazne u okviru minimuma koji je propisan. Ako je predviđena kazna od 2 do 8 godina, izriče se kazna 2 godine ili se utvrđuje zatvorska kazna, a izriče se uslov.“

Mihajlović objašnjava i kako je zakon regulisao postupanje prema onima koji su mogući učinioci nasilja.

„Njima se daje upozorenje. Upoznajemo ih prvo sa propisima o nasilju, da nasilje nije dozvoljeno, da u društvu postoji nulta tolerancija na nasilje, da je svako nasilje kažnjivo prekršajno i krivično, kao i da se u parničnim postupcima mogu doneti mere zaštite koje mogu da traju godinu dana i eventualno da se produže. Zavisi od problema. Ako je u pitanju alkoholičar, nudimo mu pomoć da krene sa lečenjem ili neki drugi vid pomoći u okviru naših nadležnosti.“

Problem je što ne postoje posebni programi i tretmani prema osobama koje vrše nasilje, ocenjuje Tatjana Rajić.

„Kojim bi potencijalni nasilnici učili da ne primenjuju taj način rešavanja sukoba. U pitanju je jedan terapeutski pristup koji se nažalost u ovom trenutku sprovodi samo u nekim lokalnim zajednicama, ali nije sistemski rešen. Dakle, ne postoji utvrđena nadležnost, ko bi to radio direktno sa njima, niti kakav program tretmana bi bio i koliko bi trajao.“

Postoji i problem kada su mogući učinioci nasilja osobe koje se bave privrednom delatnošću u okviru domaćinstva, kaže Gordana Mihajlović.

„Recimo, dobije udaljenje od kuće mesec dana, onda je problem egzistencija porodice i tada se čak i žrtve javljaju sa molbom da im pomognemo da se sada suprug vrati kući jer one nemaju od čega da izdržavaju ni sebe, ni decu.“

Jedan od problema koji nije predvideo zakon svakako je to što osobe koje su pod sumnjom da su učinile nasilje nemaju gde da odu kada im se izrekne mera udaljenja. Ovakve slučajeve zabeležili su u Prekršajnom sudu. Predsednik suda Slavica Petrović objašnjava i da postoje slučajevi kada potencijalni učinioci nisu ni svesni ozbiljnosti takve mere.

„Dešavalo nam se da nakon obilaska ljudi iz CZSR i policijskih službenika, ta lica koja su dobila hitnu meru, nisu izlazila iz zajedničkog prostora, iz prostog razloga jer nisu imala gde. Radilo se o osobama koje su na ivici egzistencije. S druge strane, neko nije shvatao ozbiljnost izrečenih mera, misleći da je izricanje dovoljno po sebi i da njega niko neće da obilazi. Oni nisu bili upoznati sa činjenicom da su radnici CZSR i policijski službenici nakon izricanja tih mera dužni da obilaze takve porodice.“

Novina koju je uveo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, a koje smo se već dotakli  su hitne mere. Šta ova odredba podrazumeva objašnjava sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Požarevcu, Dragana Jevremovic Todorović.

„Zakon daje ovlašćenom policijskom službeniku mogućnost da izda naređenje kojom izriče hitnu meru mogućem učiniocu nasilja. Procena policijskog službenika je osnov za dalju aktivaciju ostalih učesnika u postupku sprečavanja nasilja, kao što su sud, tužilaštvo, CZSR. Procena rizika je obavezna da bi se utvrdilo da li su hitne mere odgovarajuća intervencija. Dešava se da neko prijavi nasilje da bi sebi pribavio bolju procesnu poziciju u drugom postupku, te se tu mora voditi računa, mora se prepoznati simulacija, odnosno prava priroda podnošenja te prijave. Mogu se izreči dve mere. Mera privremenog udaljenja počinioca iz stana i mera privremene zabrane mogućem učiniocu da kontaktira žrtvu i da joj prilazi. Uvek se izriču obe mere, osim ako ne žive u istom stanu mogući počinilac i potencijalna žrtva. Mere koje izriče policijski službenik traju 48 sati i protiv tog naređenja policijskog službenika se ne može izjaviti žalba, a mere važe i ako mogući počinilac odbije prijem rešenja. Nakon toga, specijalizovani zamenik javnog tužioca može predložiti sudu produženje hitnih mera hitne zaštite na 30 dana, o čemu sud odlučuje u roku od 24 sata bez prisustva potencijalne žrtve i mogućeg učinioca. Protiv rešenja suda dozvoljena je žalba Višem sudu u roku od tri dana od dana prijema, ali ta žalba ne odlaže izvršenje. Značajno je spomenuti da kršenje ovih mera predstavlja prekršaj za koji je predviđena kazna zatvora do 60 dana. Zakon je predvideo i disciplinsku odgovornost za nepostupanje u propisanim rokovima.“

Zamenik osnovnog javnog tužioca u Požarevcu Dragana Kostić kaže da je svrha zakona pre svega prevencija nasilja, zatim zaštita žrtve i njeno osnaživanje i pomoć da dalje nastavi sa životom.

Zakon promoviše nultu toleranciju na nasilje.

„Takođe, dobra strana zakona je što je detaljno regulisao, pre svega, vrste nasilja. Dakle, osim fizičkog nasilja koje je bilo nesporno i ranije, imamo psihičko nasilje koje se i ranije donekle tretiralo, mada ne toliko efikasno. Ovde se sada pocrtava seksualno nasilje i uvodi kategorija ekonomskog nasilja koja do sada nije postojala. Svako je dužan da prijavi nasilje i na svako nasilje se reaguje. Ovaj zakon je precizno definisao i sve kategorije lica na koje se ovo odnosi. Bitno je da se zakon ne primenjuje i mere ne izriču prema maloletnim učiniocima, ali se zato navodi precizno krug lica koja su obuhvaćena i na koja se to odnosi. To su, pre svega, bračni drugovi, vanbračni drugovi, partneri, krvni rodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen, zatim imamo srodstvo u bočnoj liniji do drugog stepena, srodstvo po tazbini do drugog stepena, zatim se tu konstatuju usvojenik i usvojilac, hranjenik i hranilac, kao i sva ostala lica sa kojim žrtva ili učinilac žive ili su nekada živeli u zajedničkom domaćinstvu.“   

Kostić kaže da je uporednim analizama uočeno odstupanje u radu tužilaštava i sudova u Srbiji. To međutim nije slučaj u Požarevcu.

„Kod nas je veoma veliko poklapanje u shvatanju šta se zapravo smatra nasiljem u porodici i imamo veoma mali broj negativnih rešenja od strane suda, manji broj žalbi, a isto tako mislim da su žalbe uglavnom odbijene. Sve to, međutim, verovatno postoji u nekim situacijama gde ima pravnih praznina, pa smo morali da protumačimo zakon, kao kod onih slučajeva gde učinilac ima određene psihičke probleme. Mi i barem je to stav našeg suda, svi se rukovodimo načelom prvenstvene zaštite žrtve gledajući da se taj mogući učinilac ne ošteti, odnosno da se njegova prava ne ugroze, tj. da ukoliko moraju biti ograničena po slovu zakona, da budu u što je manjoj mogućoj meri.“

Dragana Jevremović navodi da postoji hitnost, kako u predmetima koje pokreće tužilaštvo, tako i u parničnim postupcima po tužbama za nasilje.

„Kada se radi o parničnom postupku po tužbi za nasilje u porodici i po porodičnom zakonu, taj postupak je naročito hitan. Prvo ročište mora da se zakaže u roku od osam dana. Vrlo brzo se donose odluke i kratak je rok za odlučivanje drugostepenog suda. Još jedna vrlo značajna stvar je da nepoštovanje i kršenje je inkriminisano kao krivično delo iz člana 194 stav 5 Krivičnog zakona. Mi smo imali jedan takav slučaj da je baš zbog toga bio određen pritvor počiniocu jer je prekršio te mere određenje rešenjem suda, a po odredbama porodičnog zakona. Tako i da su te mere efikasne jer traju godinu dana.“  

Kada je u pitanju apsolutan broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici Požarevac je odmah iza Beograda i Novog Sada. Međutim, kada se broj izrečenih mera uporedi sa brojem stanovnika, Požarevac je prema nekim procenama prvi u Srbiji.

Od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, juna prošle do oktobra 2018.godine, CZSR u Požarevcu je evidentirao 641 prijavu nasilja u porodici, navodi Gordana Mihajlović.

„Uglavnom su sve prijave stigle od Policijske uprave. Od te 641 prijave, u krivičnom postupku Osnovni sud u Požarevcu doneo je 12 presuda. Uglavnom se utvrđuju kazne zatvora i izriču uslovne osude. Mere zaštite od nasilja u porodici u trajanju od 1 do 3 godine koje se donose u parničnom postupku, doneto je 10 presuda i uglavnom je to zabrana prilaska i uznemiravanja i imali smo dva udaljenja iz porodice. U prekršajnom postupku doneto je 50 odluka kojima je utvrđena kazna zatvora, uglavnom u trajanju od 30 dana u situacijama kada se prekrše hitne mere.“

Ona objašnjava i šta ovi podaci znače.

„To znači da institucije rade, sada daleko bolje nego što je to bilo u prethodnom periodu. Međutim to ne znači da se nasilje smanjilo. To znači da su sve institucije uzele učešće, da su uloge jasno definisane i iskoordinirane na jednom višem nivou nego što je do nedavno to bio slučaj.“

Tatjana Rajić smatra da statistika ne pokazuje realno stanje i da su pre zakona mnogi slučajevi bili nevidljivi, a da su se žrtve sada ohrabrile da zatraže pomoć i zaštitu.

„Potpuno sam sigurna da se danas žene mnogo lakše opredeljuju da prijave nasilje. Takođe, komšije, rodbina, čini mi se da se u društvu promenila klima s tim u vezi. Ranije se smatralo da je to pojedinačni problem neke porodice. Danas, to baš i nije tako. Mislim da zakon jeste doprineo da se smanji broj izvršenih nasilničkih akata u okviru porodice.“

Zamenik osnovnog javnog tužioca u Požarevcu, Dragana Kostić kaže da je ova pojava u praksi vidljiva i da se polako menja svest ljudi o tome šta nasilje zapravo jeste.

„Nekada se smatralo da muž vrši nasilje nad ženom samo ako je istuče tako da ona ima vidljive povrede ili dođe do nekog preloma. Tako da sada imamo u praksi da šamar ni žrtva, ni nasilnik ne smatraju nasiljem. U tom smislu bi trebalo podići sves da je svaka fizička sila u određenom kontekstu predstavlja fizičko nasilje. Isto tako mislim da se sada ozbiljnije shvata psihičko nasilje. Sada ljudi mnogo više prijavljuju nasilje i to je dobro. Od primene zakona u 2017.godini, zakon se primenjivao od 1.juna. Podaci do 31.decembra 2017.godine pokazuju da smo imali formiranih 255 predmeta. To je za sedam meseci. Za period od 1.januara do 31.oktobra 2018.godine imali smo 546 predmeta, što je negde duplo više, a period koji se posmatra nije duplo duži, već svega za tri meseca. Znači da se to mnogo više prijavljuje i nadamo se da je to rezultat toga što i pored ostalog mi se čini da je država donošenjem zakona i mehanizmima za primenu tog zakona ipak stvorila neku svest kod naroda da se ipak nešto preduzima.“

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da bi se doprinelo smanjenju nasilja nad ženama, “neophodno je da se svi nadležni, intelektualci i stručna javnost iz različitih društvenih oblasti, ali i političari i pojedinci iz javnog života, aktivno zalažu za promenu društvene klime i patrijarhalnih obrazaca u kojima je žena u potčinjenom položaju i u kojima se nasilje često relativizuje”.

Ona je pre mesec dana u pisanoj izjavi povodom 25. novembra, Medjunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, navela da je nasilje nad ženama neprihvatljivo i da za njega nema nikakvog opravdanja, kao i da je potrebna puna primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i svih raspoloživih mera za prevenciju i zaštitu žena, uz poseban akcenat na jačanju kapaciteta centara za socijalni rad.

Ukazala je da žene, ali i svi koji imaju saznanja o slučajevima nasilja, moraju biti ohrabreni da prijavljuju nasilnike i dodala da je na nadležnim službama da te prijave "ispitaju sa krajnjom ozbiljnošću i pravovremeno reaguju kako bi sprečili fatalne ishode koji nažalost nisu retki".

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Jasno i glasno- Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Nema komentara.

Ostavi komentar