Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Napad na nasilje

28. 12. 2018.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Nasilje: Deca u medijima

Često se kaže da ono što mediji nisu objavili kao da se nije ni dogodilo, dok je s druge strane izveštavanje medija ključno za formiranje javnog mnjenja o društvenim pojavama. Kako mediji mogu da utiču na prevenciju od pojave nasilja, na koji način plasiraju neprihvatljive i nasilne modele ponašanja i na koji način prate slučajeve nasilja koji se dešavaju u društvu?

Sociolog, Tatjana Rajić za Boom 93 smatra da od devedesetih godina prošlog veka postoji trend plasiranja sadržaja preko medija koji promovišu nasilne modele ponašanja kao poželjne.

„Nažalost, svedoci smo da od devedesetih godina kreće to propagiranje i protežiranje nekakvog vredonosnog sistema koje ponajviše ide preko medijskih kuća . Tako danas imamo mnoge sadržaje koji su neprimereni statusu odraslih lica, a kamoli dečjeg, budu ti koji se svakodnevno konzumiraju. Mislim na rijaliti programe, na sadržaje prepune nasilja, na sve ono što jednoj posebno osetljivoj dečjoj psihi negde uliva takve modele kao uobičajene. S druge strane, kada postoji jedan veliki broj ljudi koji konzumira takve sadržaje, onda imamo situaciju da se u medijima nasilje propagira kao jedan poželjan modela ponašanja.

Da bi razumeli uticaj medija na pojavu i ekspanziju nasilja, trebalo bi definisati i samo agresivno ponašanje koje je čini sa ciljem da se nanese povreda ili šteta osobi prema kojoj je usmereno. Prema svom obliku iskazivanja agresivno ponašanje može da bude fizičko i verbalno. Različiti oblici agresivnog ponašanja mogu da budu korišćeni da se počini nasilje kao ekstremni oblik agresivnog ponašanja, a koje se može javiti kao fizičko, psihičko i seksualno. Psihičko nasilje odnosi se na ponašanja u kojima se neko ponižava, vređa, zastrašuje, omalovažava, uhodi ili mu se preti. Postoji i nasilje prema predmetima, odnosno vandalizam. Možda najprikladnija definicija nasilnog ponašanja je da je ono usmereno ka korišćenju fizičke sile ili moći prema drugoj osobi, grupi ili društvenoj zajednici – kako u obliku pretnje, tako i u obliku primene – koje rezultira ili ima veliku verovatnoću da izazove povrede, smrt, psihičku patnju ili narušen emotivni razvoj.

Negativnom uticaju nasilja iz medija podložnija su deca koja se u većoj meri poistovjećuju s agresivnim likovima, a to su obično muška deca i deca koja su u proseku agresivnija. Međutim, najveća razlika u osetljivosti je između dece različitog uzrasta. Zbog slabije razvijenog logičkog mišljenja, nemogućnosti razumevanja tuđe perspektive, kao i  nerazvijenih mehanizama suočavanja sa stresom, predškolska deca i deca u nižim razredima osnovnih škola su osjetljivija na nasilje u medijima od starije dece.

Mediji u Srbiji veoma retko izveštavaju o deci, a kada to čine najčešće su to prilozi sa negativnom konotacijom, izraženim senzacionalizmom, rezultati su istraživanja "Medijska slika dece u Srbiji 2018", koje je sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM).

Istaživanje sprovedeno u periodu od 20. jula do 1. oktobra 2018. godine i obuhvatilo je televizije sa nacionalnom frekvencijom, kao i sedam dnevnih novina.

Predsednik Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) Marko Nedeljković rekao je na javnoj prezentaciji ovog istraživanja da na dnevnom  nivou sve novine i televizije imaju manje od po jedne objave dnevno koja se tiče dece.

„Posebno, kada stavite taj podatka u kontekst nekih drugih tema, zapravo dolazite do slike koliko su mediji zapravo nezainteresovani za samu decu kao društvenu grupu i za teme koje se odnose na decu. Čak i površno posmatranje štampanih medija i televizije otkriva da su rijaliti programi i rijaliti zvezde daleko zastupljeniji u medijima nego deca.“

U ovom istraživanju pokušaj je bio i da se odgovori na pitanje u kakvoj konotaciji mediji izveštavaju o deci.

„Mi smo napravili podelu na tri kategorije. To su objave sa pozitivnom konotacijom, objave sa afirmativnim sadržajem po samu decu i priče u kojima su deca stavljena u pozitivan kontekst. Tipični primeri toga su uspesi dece, razne stipendije, razne odluke koje soprinose položaju dece. Negativna konotacija podrazumeva sve one sadržaje gde su deca stavljena u neki negativan kontekst i tipični primeri takvih objava su slučajevi nasilja ili zlostavljanja dece. Neutralne objave su one gde mediji primarno, faktografski izveštavaju, odnosno prenose određene vesti, kao što je početak školske godine, razne manifestacije namenjene deci. Period ispitivanja je zahvatio početak školske godine što je uticalo i da mediji intenzivnije izveštavaju o deci, tako da su ovi  rezultati bolji nego što bi bili u nekom drugom periodu.“

Zbirni rezultat za televizije i dnevnu štampu pokazuju poražavajući podatak da su deca predstavljena u negativnom kontekstu u čak 47 odsto objava, rekao je Nedeljković. Posebno zabrinjava to što su zlostavljanje dece, nesreće, nasilje i narkomanija teme u čak 56 odsto objava o deci.

„Ono što je bitno ako uporedite ove nalaze šta su dominantne teme i na koji način po pitanju konteksta izveštavaju mediji, to je da možemo da dođemo do zaključka da mediji načinom izveštavanja negativ no utiču na samu decu i percepciju dece u javnosti. Neuporedivo je veća šansa da dete dospe u medije ako je akter neke tuče, nesrećnog događaja ili zlostavljanja, odnosno najnegativnijih događaja koji mogu da se dogode, nego ako je postiglo neke zapažene rezultate na takmičenjima, u školi ili ako je pokrenulo društveno korisne akcije.“  

Drugi bitni pokazatelj je percepcija javnosti o deci, ističe Nedeljković.

„Često se iznose stavovi da su današnja deca nestašnija, nemirnija, nego deca u nekim ranijim generacijama, što je jedna krajnje subjektivna procena i doprinosi stvaranju nezdrave medijske slike u javnosti.“

Konačno, gotovo je nestvaran podatak da se u svakom desetom tekstu u dnevnim novinama krše etički principi i Kodeks novinara Srbije prilikom izveštavanja o deci. Važno je napomenuti da istraživanje nije uključivalo rijaliti programe.

„U našim analizama nismo detektovali nijedan prilog koji je emitovan na televizijama, a u kome je prekršen kodeks novinara Srbije. Imali smo četiri slučaja koje smo analizirali. Reč je o graničnim slučajevima i nekih elemenata je bilo, kao što je otkrivanje identiteta deteta, ali je na kraju naša procena bila da nije bilo kršenja kodeksa. Međutim, jedan od najalarmantnijih podataka do kojih smo došli jesu štampani mediji. Istraživanje pokazuje da se u svakom desetom tekstu prekrši kodeks. Najčešći prekršaji su otkrivanje identiteta deteta (40%). Ugrožavanje prava i dostojanstva deteta (34%) i korišćenje neprimerenih pornografskih i drugih sadržaja koji imaju negativan uticaj na decu (26%). U većem broju tekstova kodeks je prekršen po više osnova“.

Zaključak ovog istraživanja je da Srbija, čak i bez analize rijaliti programa ima veoma nezdravu medijsku klimu  kada su u pitanju deca. 

Profesor Veselin Kljajić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže da je 10 godina unazad koliko se rade istraživanja o ovoj temi primetna tendencija porasta negativnog izveštavanja o deci, što s jedne strane kod ljudi izaziva povećanje praga tolerancije kada su u pitanju razni oblici nasilja, zlostavljanja i nesreća u kojima su prisutna ili direktno pogođena deca.

„To, pak, znači da se empatija smanjuje. Dalje, to znači da smo na neki način oguglali na te sadržaje i više ih ne doživljavamo tako dramatično“.

Kljajić procenjuje da bi ovakva istraživanja pokazala daleko negativnije rezultate da su u njih uključene prezentacije štampanih medija na internetu i društvenim mrežama.

„Govor mržnje ne dostiže zabrinjavajuće razmere. To je sada konstanta koja je svakodnevna i svakominutna“.

Sociolog i direktor Centra za socijalni rad u Požarevcu, Tatjana Rajić kaže da se senzacionalistički pristup koji mediji imaju kada informišu javnost o slučajevima nasilja u najvećoj meri odmaže  žrtvama nasilja, kao i institucijama koje sa njima rade.

„Imali smo problema, zapravo đrtve su imale problema u nekoliko situacija kada je došlo do otkrivanja identeta. Onda nam se u medijima pravdaju kako su recimo objavili samo inicijale, ali to je uzalud kada se pored toga navodi i naziv sela ili se pomene ko je ujak, teča, tetka, fotografiše kuća, deda. Sve to odmaže svima nama.“  

Ona navodi da je edukacija medija odnosno novinara o izveštavanju o slučajevima nasilja vrlo bitna, kao i uključenost medija u akcije i strategije koje imaju za cilj suzbijanje nasilja u društvu.

Medijsko eksponiranje porodica u slučajevima porodičnog nasilja direktno utiče na žrtve, posebno ako su u pitanju deca, ističe Aleksandra Stojković, psiholog u Centru za socijalni rad u Požarevcu.

„To izaziva reakciju čitave sredine koja je nepovoljna i po porodicu i po dete kome otežava prolazak kroz čitavu situaciju. Bila bih zadovoljna kada bi novinari prošli edukaciju po ovom pitanju, kako bi shvatili konkretno kakve posledice to ostavlja na decu.“

Savet za štampu se vrlo retko susreće se slučаjevimа rаzmаtrаnjа žаlbi po osnovu potencijаlnog kršenjа Kodeksа novinara Srbije u vezi sа izveštаvаnjem štаmpe o nasilju u porodici.

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu ističe da ono što napišu i objave mediji trajno ostaje i da deci obeleži čitav život.

„Ne mogu da zamislim kako će izgledati život devojčice ubijene pevačice, sa svim onim što je objavljeno o njoj. Primer koji često navodim kada obučavamo novinare o poštovanju kodeksa vezan je za medij koji nije tabloid. Pre oko 5 godina je objavljen tekst o devojčici kojoj je majka umrla, a otac se nakon toga ubio. Svi detalji su bili objavljeni, ime oca, gde živi, kako se zove devojčica, detalji oproštajnog pisma. Dete je tada imalo pet godina i otišlo u hraniteljsku porodicu na selu. Pet godina nakon toga, ona ukuca svoje ime na Guglu i pronađe sve to. Hranitelji su nam se obratili i medij je pristao da se ukloni tekst. Međutim, šteta je već načinjena. Oni su rekli da su shvatili šta su učinili. Međutim, u trenutku (objavljivanja teksta) niko nije razmišljao o mogućim posledicama. Htela bih da naglasim i da tabloidna politika medija ne podrazumeva neizostavno kršenje kodeksa novinara.“

Edukacija novinara i profesionalizacija su nužni kada su u pitanju medijski sadržaji koji se tiču dece,kažeNedeljković, a Novaković navodi  da je neophodno edukovati i konzumente tih sadržaja.

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Jasno i glasno- Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije