Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Žene to mogu

17. 11. 2016.

Autor: K. Tričković Izvor: Boom93

Od prava glasa do pozicije za odlučivanje

Rodna ravnopravnost podrazumeva podjednako učešće muškaraca i žena u svim oblastima javnog života. Ipak, prema dostupnim podacima, kako iz nevladinog sektora tako i iz organa Vlade Republike Srbije, u Srbiji se ne može govoriti o poštovanju principa rodne ravnopravnosti u javnom životu. Iako je od 2000. godine došlo do značajnih promena, i u zakonima i u njihovom sprovođenju u praksi, još uvek su žene neodovoljno zastupljene u javnom političkom životu, a posebno na mestima odlučivanja.

Tokom 19. i početkom 20. veka simbol zadobijanja ravnopravnosti žena je bilo dobijanje prava na glas. Međutim, ispostavilo se da smo i decenijama nakon toga još uvek vrlo daleko od stvarnog učešća žena u odlučivanju: ni u jednoj zemlji u svetu žene nisu brojčano ravnopravno zastupljene sa muškarcima u parlamentima i vladama. Prema poslednjim statistikama žene širom sveta zauzimaju u proseku oko 12% mesta u parlamentima. U samo 16 zemalja žene su u vladama zastupljene sa preko 15%, sa izuzetkom Švedske koja je jedina zemlja gde je 1994. godine bilo polovina žena u vladi.

Činjenice o ženama u politici i upravljanju (svet) - Izvor: UN

• Žene obavljaju 1 do 2% izvršnih funkcija vlasti.

• Od ukupno 190 zemalja manje od 5% šefova država su žene.

• Broj žena ministara ne prelazi 5%.

• U 48 zemalja sveta ne postoje žene koje obavljaju javne funkcije.

• „Kritička masa“ od 30% žena na ministarskom nivou postignuta je samo u 5 zemalja.

• Još 10 zemalja (uključujući tu i 7 iz Evrope) imaju između 20 i 29% žena na ministarskim mestima.

U procesu pridruživanja EU u domaće zakonodavstvo (prvenstveno ono koje se odnosi na izborno zakonodavstvo) je unet princip poštovanja rodne ravnopravnosti i može se reći da je primoravanje partija da ispune kvotu od 30% obaveznog učešća žena doprinelo tome da imamo, u rodnom smislu, uravnoteženiji parlament. Većina poslaničkih grupa ispunila je uslove kvota, pojedine grupe su ostvarile i učešće žena od preko 40%. Od ukupno 20, žene se nalaze na mestu predsednika 8 skupštinskih odbora.

Međutim, stanje na lokalu, u lokalnim samoupravama, koje nisu pod pritiskom javnosti, je znatno lošije, pa u Srbiji postoje gradovi u kojima nema niti jedne žene u opštinskim većima.

Istraživanje „Učešće žena u odlučivanju na lokalnom nivou“ koje je prošle godine realizovano za Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ukazuje na vrlo ozbiljnu podzastupljenost žena u lokalnim vlastima. Navodimo nekoliko podataka koji ilustruju podzastupljenost žena u izvršnoj vlasti:

  • manje od 5% lokalnih samouprava ima predsednicu opštine ili gradonačelnicu   
  • u oko 8% lokalnih samouprava su žene na pozicijama zamenika gradonačelnika
  • u opštinskim i gradskim većima po Srbiji ima samo 16% žena
  • u 23 opštine/grada nema nijedne žene u opštinskom/gradskom veću i taj trend se povećava
  • najviše žena u opštinskim većima ima u onim opštinama koje su imale ženu za predsednicu/gradonačelnicu; to znači da jedna žena liderka jača poverenje u druge žene i daje im šansu
  • dok žena nema na političkim funkcijama izvršne vlasti, ima ih na mestima načelnica opštinskih i gradskih službi i čine čak polovinu načelnika (oko 40%) i više od polovine rukovodilaca (više od 55%) ovih službi. Reč je o operativnim izvršilačkim pozicijama a ne političkim funkcijama, ove pozicije podrazumevaju predani rad i organizaciju
  • trećina direktora javnih preduzeća su žene, ali je uglavnom reč o preduzećima iz sfere socijalne zaštite ili zdravstva; drastično su podzastupljene u preduzećima koja se bave urbanizmom, investicijama i saobraćajem

Za mene je rodna ravnopravnost jedan od osnovnih principa za koje se borim i verujem da su muškarci i žene apsolutno jednaki. Sve što je AFŽ borba u toku II Svetskog rata i posle njega donela ženama jeste poboljšalo njihov položaj, ali su žene danas dvostruko opterećene. Sa jedne strane su to poslovi u kući i briga o deci, koji i dalje nisu ravnomerno raspoređeni, a sa druge strane smo svedoci da u poslovnoj sferi žene i dalje imaju manju platu za isti posao čak i kada imaju veći učinak. Kada razgovaram i sa ženama iz drugih stranaka poluprivatno i privatno jasno mi je da se sve žene na manje-više isti način suočavaju sa jednom blagom preprekom da se bave politikom. To se naravni ne ispoljava eksplicitno, već spontano tako što imate utisak da ste cvetić koji po potrebi na sastancima klima glavom“, rekla je poslanica Isidora Petrović (Levica Srbije) u Požarevcu, na tribini povodom Nedelje parlamentarizma.

Da li je broba za rodnu ravnopravnost ženama otežala ili olakšala život je pitanje na na koje još niko nije dao konkretan i jasan odgovor, kaže poslanica Stefana Miladinović (SPS) i dodaje: „Činjenica je da ta borba otežava život, ali je činjenica da smo dužne da se borimo za neka prava za buduće generacije kao što smo i mi zahvaljujući ženskom aktivizmu prošlih generacija dobile neka prava.

Na prvim višepartijskim izorima 1990. godine imali smo samo 1,6% žena u parlamentu, a sada ih ima preko 33%. Osim toga, danas imamo ženu koja je predsednica parlamenta, imamo guvernerku Narodne banke, ima i promena na lokalu, žene su u gradskim većima i predsednice opština. „Slažem se da se klima u političkom prostoru Srbije promenila u tom smislu, ali sam ja za kvalitet, da to ne budu cvetići koji klimaju glavom već žene koje imaju svoje mišljenje i umeju da se usprotive i svom gradonačelniku i predsedniku odbora i ostalima. Protiv sam žena – ikebana na političkoj sceni Srbije“, kaže poslanica Dušica Stojković (SNS).

Danas kvote mogu da znače da zarad kvantiteta nemamo uvek i kvalitet i to je neminovnost, ali to je isto i sa muškarcima i u tom delu smo ravnopravni. Za nas je karakteristično da se nijedna od nas nije upustila u trku sa muškarcima i ja ni posle 24 godine u politici nemam taj stav da se takmičim sa njima. Pitanje je međuljudskih odnosa koji su jako važni, jer kroz njih stičete poverenje kao čovek, nezavisno od toga da li ste muškog ili ženskog pola. U tom smislu je kvalitet veoma važan“, naglašava poslanica Snežana Paunović (SPS).

Za bavljenje politikom treba mnogo snage i energije, a snaga kojom se žene bore za ciljeve koje pred sebe postave ušla je u državni i lokalne parlamente poslednjih godina i učinila da makar i delimična uravnoteženost da dobre rezultate.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije