Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Žene to mogu

08. 12. 2016.

Autor: K. Tričković Izvor: Boom93

Nemerljivo zadovoljstvo volontiranja

U današnjem užurbanom svetu vremena nikada nema dovoljno za sve što želimo. Da je jedan sat više u danu, jedan dan više u godini, šta bismo sve mogli da uradimo. Kome onda pada na pamet, da se pored svega, bavi i nekom volonterskom aktivnošću, poslom za koji nije plaćen?

Mišljenja su podeljena. Dok mnogi ljudi na sam pomen volontiranja gube interesovanje da čuju bilo šta više, jer smatraju da ne treba da troše svoje vreme na nešto za šta ne dobijaju ništa za uzvrat, sa druge su oni koji smatraju da volontiranje donosi veliku i višestruku korist, da je, iako nadoknada u vidu novca ne postoji, ono što se time može postići znatno vrednije za budućnost.

Oni koji volontiraju brinu o zajednici, žele da grade lične odnose, žele da razvijaju svoje veštine i znanja. Svesni su da je često društveno angažovanje, učestvovanje ili volontiranje na raznim događajima, manifestacijama bitan faktor koji vas može odvojiti od drugih ljudi i dati vam potrebnu prednost.

Tokom svoje karijere sam vrlo često bila u situaciji da volontiram i ono neizmerno blago koje sam ponela sa svih tih aktivnosti, projekata i dešavanja na kojima sam kao volonter učestvovala jeste moje lično podizanje stepena znanja, kompetencija, veština koje sam mogla da primenjujem u nekim drugim aktivnostima kojima sam se bavila. Znači, to je pre svega rad na sebi i smatram da je to najvažnije, ali isto tako i kontakti, poznanstva, prolaženje kroz različite situacije sve to mi je omogućavalo da se u nekim drugim situacijam lakše i bolje snadjem. Zato bih volontiranje zaista svima preporučila”, kaže Tatjana Rajić, sociolog iz Požarevca.

Tatjana Rajić je u julu ove godine imenovana za v.d. direktora Centra za socijalni rad, predsednica je Komisije za izradu Lokalnog akcionog plana za mlade grada Požarevca od 2016. do 2020. godine. Bavila se i rodnom ravnopravnošću u Požarevcu, unapređenjem položaja Roma i starih lica. Volontirala je na mnogim projektima, između ostalog u Mreži za posredovanje timova za sveobuhvatnu dečiju zaštitu - Unicef i “Mladi su zakon” Ministarstva omladine i sporta.

Danas je to vrednost koja, čini mi se, nije toliko na ceni, nije toliko popularna, naročito među mladima i ja to donekle i razumem, jer u situaciji kada se ljudi bore za sopstvenu egzistenciju vrlo je teško reći mladom čoveku “Budi volonter, pa videćemo šta dalje”. Ali sa druge trane, sve to vreme, koje pogotovo mlad čovek ima i koje može da iskoristi za nešto toliko bitno kao što je rad na sebi bolje je utrošiti tako na jedan struktuirani način koji može sutradan da pomogne u bilo kom delu, bilo karijernog ili porodičnog života, nego na način koji neće imati nekog efekta na budućnost,” kaže Tatjana.

Ništa se ne može meriti sa zadovoljstvom da ste uradili nešto korisno za sebe. Izaći ćete iz toga bogatiji za mnoga iskustva. Možda to neće biti ništa što ima veze sa vašom strukom, ali neke osobine koje možete spoznati kod sebe i stvari koje možete naučiti ne mogu se vezivati ni za jednu konkretnu profesiju.

Takođe, volontiranje donosi osećaj  ispunjenosti i zadovoljstva da ste i za druge uradili nešto dobro. “Volontiranje na ovim prostorima nije ništa novo. Ono je jako dugo prisutno na našem području i predstavlja jedana vid dobrovoljnog angažovanja i trošenje ličnih resursa i sredstava zarad neke opšte dobrobiti celog društva. To sa jedne strane donosi neku korist opštoj društvenoj lokalnoj zajednici, a sa druge strane se sam čovek nekako lakše i lepše oseća kada pruža nekome pomoć onako od srca“, kaže Jasmina Turudić, defektolog iz Požarevca.

Jasmina Turudić je već niz godina rukovodilac Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju u Požarevcu. Istovremeno je i predsednica Udruženja za negovanje zdravih stilova života "Veritas", koje se zalaže za unapređenje kvaliteta života ugroženih/ranjivih grupa kroz njihovu edukaciju, predavanja, seminare, tribine, zagovaranjem većeg broja usluga podrške u lokalnoj zajednici kao i njihovim organizovanjem.

Volontiranje ili dobrovoljni rad više je nekako vezan za žene i žene su pre te koje imaju neku senzibilisanost za probleme koji su u njihovoj široj lokalnoj zajednici i spremne su da pre svega prepoznaju problem, da ga definišu i da krenu u njegovo rešavanje, samim tim što će se same angažovati i iskoristiti svoje resurse, svoje znanje, energiju i vreme za nešto što će doprineti boljitku u zajednici u kojoj žive.

Oblasti su različite, ali se nekako žene vezuju za socijalni milje, odnosno potrebu da se nekom priskoči u pomoć, da mu se pomogne da dodje do neke usluge, do nekih sredstava, ostvarenja prava.

E sad, postoji tu jedan problem koji je vezan za definisanje toga da li je kod nas rad uopšte vrednovan onako kako treba, uopšte na nivou cele zemlje, jer vi kada se volonterski angažujete neophodno je da pre pre toga plaćenim radom obezbedite egzistenciju sebi i svojoj porodici. Međutim, u situaciji smo u kojoj porodice sve teže izlaze na kraj sa računima, sa dažbinama koje neminovno rastu, a rad za zaradu ponekad izgleda kao volonterski rad“.

U javnosti postoji stav da se žene u volonterskim akcijama dokazuju, jer im nije data moć odlučivanja i upravljačka mesta, na kojima bi pokazale svoje sposonosti.

Na svu sreću našu (žensku), nije sve u parama. I ta moć koja može da se konkretizuje kroz finansijsku moć, nije jedina moć. Žena ima vrlo malo na rukovodećim mestima i to nisu ona mesta gde su veliki budžeti, gde se raspolaže velikim sumama novca. Medjutim, žena tu svoju moć koju ima i kojom raspolaže prosto ne može da sakrije, znači ona je spremna na akciju, spremna je da sasluša, da razume, i kada razume spremna je da bude i pokretač, inicijator rešavanja problema. Imam utisak, prosto bez ikakvog pridikovanja muškim rukovodiocima, da oni imaju jednu dimenziju, da li si izvršio zadatak ili nisi, dok ženski rukovodioci obično imaju više dimenzija, pokušavaju da razumeju zbog čega se to desilo, spremni su da ponekad predju preko toga i uopšte su mnogo fleksibilnije. Žena je nekako spremnija da uvaži i druge elemente života koje i sama ima, porodica, odnos sa decom i drugim članovima. To često opterećuje ženu, ona se nekako oseća zbog uloge koju ima u društvu, odgovornom ako deca nisu dobra u školi ili ako ne možete da „navuče“ budžet a planirala je svašta nešto da kupi svojoj deci ili ne može da namiri obaveze, tako da je čini mi se nekako žena spremnija da sve to na pravi način vidi i kod drugih i nešto preduzme.

A što se tiče neke opšte slike, ne treba nešto preterano insistirati na tome da žena može sve ili da muškarac može sve. Mislim da samo dobrom kombinacijom energije koju poseduju obe strane može da se dođe do dobrih rezultata“, smatra Jasmina.

Jasmina kaže da je uspeh koji postižu deca sa kojom volonterski radi nešto nemerljivo i nenaplativo. „To je dokaz da se ne može sve u životu naplatiti i da ne treba da se sve gleda kroz novac. Zadovoljstvo koje osećate dok ih gledate (neposedno pre ovog razgovora deca su izvela predstavu povodom Medjunarodnog dana osoba sa invaliditetom) i kada vidite da oni učestvuju u tome svim srcem, da im je to jako važno, da ih preplave pozitivne emocije, onda vidite da ste uradili pravu stvar. Dakle, ne postoji finansijska nadoknada za to što ste radili. Kada vidite da oni u vama vide nekog kome mogu da se povere, na koga mogu da se oslone, u kome vide neku nadu da će biti bolje, vi ste onda i odgovorni za to njihovo stanje, kada vidite da su se oni ispoljili na najbolji mogući način, onda vam je srce puno i tu ne postoji ni pomisao na to da može to da se nadoknadi nekim novčanim sredstvima.“

Tatjana  Rajić i Jasmina Turudić, i pored brojnih poslovnih i svih ostalih obaveza koje savremeni način života nameće ženi, pronalaze vreme i energiju u sebi da pomažu drugima zarad obostranog zadovoljstva. Ne morate im verovati na reč, pokušajte i sami i lično se uverite u taj osećaj zadovoljstva.

Svrha projekta "Žene to mogu", koji podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a čiji je deo i ovaj tekst, jeste da promoviše i predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene u Požarevcu i na teritoriji Braničevskog okruga.

Cilj projekta je da javnost bolje razume položaj žena, društvene procese i reforme i neophodnost zalaganja za rodnu ravnopravnost u svim segmentima, toleranciju i poštovanje ljudskih prava.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije