Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Žene to mogu

31. 01. 2017.

Autor: K. Tričković Izvor: Boom 93

Žene u borbi za bezbednost građana

Borba protiv kriminala je teška, obimna, slojevita i, nema sumnje, beskonačna. Kriminal je problem prisutan u celom svetu, od nerazvijenih zemalja do vodećih svetskih sila. Srbija je negde između. O toj borbi svi govore, i vlast, i opozicija i “obični” građani. Koliko je borba uspešna, kakvi su rezultati i kakva je u njoj uloga žena?

Kada pomenemo borbu protiv kriminala prva asocijacija je na policiju. Ne kaže se uzalud “momci u plavom”, jer to je tradicionalno još jedna “muška oblast”. Međutim, žene sve više “osvajaju” policiju, i to ne više samo kao administrativne radnice u kancelarijama, već u uniformi, na terenu, u direktnom “obračunu”.

Samostalni policijski inspektor Tatijana Svetozarević je načelnica Policijske stanice Malo Crniće. U uniformi je već 13 godina, a na mesto načelnice došla je zahvaljujući požrtvovanom i predanom radu.

U policiji su žene ranije radile samo kancelarijske poslove i služile su kao logistika muškarcima koji su obavljali prave policijske poslove. Poslednjih 15 godina se to promenilo, mnogo žena sada obavlja jako rizične policijske poslove i veoma su uspešne u tome. Danas žene rade kao izuzetno uspešni inspektori, na ulici su odlični saobraćajni policajci, školski policajci i sektorski policajci, a određeni broj žena, doduše manji broj, obavlja i rukovodeće poslove u Policijskim upravama.

Žene su se posebno istakle na poslovima maloletničke delikvencije, u radu sa decom i maloletnicima, i naročito na poslovima nasilja u porodici, kada se žena pojavljuje kao oštećena krivičnim delom. Žene prosto imaju više poverenja u ženskog policajca ili inspektora, kada su oštećene krivičnim delom nasilje u porodici ili nekim drugim krivičnim delom, kao što je silovanje na primer, lakše se otvaraju prema ženama, prosto imaju utisak da više saosećanja žena može da im pruži nego muškarac policajac. Samim tim imaju više poverenja u policiju kao instituciju.“

Tatijana kaže da žena u policiji ne mora da se više dokazuje od muškaraca, da ona “iako je žena” može da savlada sve prepreke, situacije i zadatke. “Žena prosto mora da prihvata da radi isto koliko i muškarac. Ništa više od toga. Druga je stvar što naše kolege imaju nekada takav stav da stoje kao neka zaštita i žele u nekim situacijama da priskoče i odmene koleginicu. Bilo je slučajeva da muškarac kaže “ajde nemoj ti, ostani u toplom ako je napolju -15, ja ću to da uradim, ili ja ću da vozim a ti odmori i tako”, dakle oni to hoće, jer žele da pomognu a ne zato što smatraju da žene to ne mogu ili zato što koleginice to traže.”

Generalno gledano žene teže dolaze do rukovodećih pozicija, a posebno kada se radi o oblastima toliko “muškim” kao što je policija. Ipak, Tatijana kaže da nema utisak da se kolege ponašaju prema njoj drugačije negi prema muškarcima policajcima, kako nadređeni tako i oni koji pred njom odgovaraju.

Većina mojih kolega na fukciji načelnika policijskih stanica su muškarci, u stvari svi osim mene. Ali, odnos naših starešina prema meni i njima se ne razlikuje. I kod napredovanja u službi, i kod postavljenja na neka rukovodeća mesta niko od starešina nije gledao da li je to žena ili muškarac. Kod nas se prosto ceni rad, rezultati rada, disciplina, odnos prema radu. To je jedino merilo. Žene su se tako i probile, prosto su dokazale da mogu da budu ravnopravne, da daju isti doprinos poslu kao i muškarci. Sa druge strane, podređene kolege mene ne gledaju kao ženu nego kao starešinu i poštuju hijerarhiju”.

Tatijana je prva žena na mestu načelnika policijske stanice na području Braničevskog okruga. Na mesto načelnice Policijske stanice u Malom Crniću došla je iz druge stanice, u nov kolektiv, što smatra za mnogo bolju varijantu od izdvajanja iz dojučerašnjeg kolektiva na rukovodeće mesto. O prvom susretu sa podređenima kaže: “Nikog nisam poznavala u stanici i taj prvi susret je bio krajnje profesionalan. Dok se nismo upoznali verovatno ni oni nisu znali kako će to sad izgledati imati ženu kao starešinu, ali sada nema nikakvih problema.”

Posao koji podrazumeva svakodnevni rad na terenu, nošenje oružja, suočavanje sa prestupnicima, nasilnicima, nosi svakodnevni rizik, ali Tatijana o opasnosti ne razmišlja. “Naš posao jeste specifičan i rizičan. Rizik uvek postoji ali mi koji smo odabrali taj poziv znali smo kakav rizik imamo i mislim da jedino oni koji se stvarno pronalaze u ovom poslu i vole ga mogu da ga rade ispravno. Mi smo policajci 24 sata dnevno, a ne samo u smeni dok radimo. Dužni smo da u slučaju nekog dešavanja u svako doba I na svakom mestu postupimo kao policijski službenici. Sve službe, osim kancelarijskih radnih mesta, rade u tri smene i žene isto rade kao i muškarci. Izuzetak su jedino žene koje imaju decu mlađu od tri godine, one ne rade noćne smene. To na porodicu žene koja radi ovaj posao svakako utiče, ali ne drugačije nego kod drugih poslova koji zahtevaju smenski rad. Prosto ne treba odvajati policijski posao od drugih, jeste on rizičniji donekle, ali svako radi svoju smenu i ode kući. Dešava se u nekim situacijama da mora da se ostane duže na poslu, ali ako žena ima malu decu ili bolesno dete kod kuće starešine prve izlaze u susret da ta žena ne ostane prekovremeno. Ja lično imam isto tako obzira i prema muškarcima, jer kao što su žene majke, oni su očevi, pa će u situaciji kada supruga kolege radi on biti taj koji će biti oslobodjen prekovremenog rada ako je dete bolesno. Generalno, prema porodici se ima obzira.

Kada žensko dete saopšti svojim roditeljima da želi da postane policajac to ne nailazi uvek na odobravanje. “Moja majka nije bila za to, jer je smatrala da je to suviše zahtevan posao za mene, ali sam bila istrajna jer ja prosto volim ovaj posao. Pronašla sam se u njemu. Ne razmišljam o riziku. Nikada prilikom svog potupanja ne razmišljam o tome šta meni može da se desi, prosto to je moja obaveza i ja ću to da izvršim. Rizik uvek postoji u svakodnevnom životu tako da se time ne treba opterećivati.”

Kao glavni zadatak Tatijana pred sobom ima bezbednost i zadovoljstvo građana. “Mi smo u službi naroda. Tu smo pre svega da bi oni bili bezbedni. Meni je najvažnije da se ljudi osećaju bezbedno na ulici i u svojoj kući, da mogu da spavaju otključanih vrata, da se ne plaše”.

Tatijana vredno radi. Ne hrli kao visokom položaju. Kaže, na svakom random mestu će uvek dati svoj maksimum. “I do sada sam menjala radna mesta ali sam na svakom radila s ljubalju i predano i to je dalo rezultate. Kada mi je dato rukovodeće mesto smatrala sam da na datu odgovornost treba da odgovorim tako što ću još više dati sebe za još bolje rezultate. To je moje viđenje”.

Rekord u zapleni narkotika, veći broj razbijenih kriminalnih grupa, presecanje lanaca krijumčarenja ljudi i oružja, rešavanje prevara u privredi i korupcionaških dela najveći su uspesi policije u godini za nama, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Sumirajući 2016-u godinu, Stefanović je rekao da je smanjena opšta stopa kriminaliteta, ali da je još mnogo posla pred policijom, te zahvalio zaposlenima na požrtvovanosti.

Svoj doprinos uspehu srpske policije sve više daju žene kao što je Tatijana Svetozarević. Ona kaže da žene u policiji imaju jako dobre rezultate u službi jer one prvenstveno rade ovaj posao iz ljubavi.

Svrha projekta "Žene to mogu", koji podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a čiji je deo i ovaj tekst, jeste da promoviše i predstavi obrazovane, uspešne i odgovorne žene u gradu Požarevcu i na teritoriji Braničevskog okruga.

Cilj projekta je da javnost bolje razume položaj žena, društvene procese i reforme i neophodnost zalaganja za rodnu ravnopravnost u svim segmentima, toleranciju i poštovanje ljudskih prava.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije