Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Žene to mogu

19. 01. 2017.

Autor: K. Tričković Izvor: Boom93

Žene su višestruko diskriminisana kategorija

„Diskriminaciji su u Srbiji najizloženije žene, osobe sa invaliditetom i stariji“, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i napomenula de će ove godine prioritet u radu te institucije biti prevencija diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja.

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije Suzana Paunović rekla je ranije da u Srbiji ima više od 400 000 žena sa invaliditetom. One su u još osetljivijem položaju i u povećanom riziku od višestruke diskriminacije. Nižeg su stepena obrazovanja od žena bez invaliditeta ili muškaraca sa invaliditetom, manje se vrednuje njihov rad i imaju manje plaćene profesionalne pozicije.

Poslanica u aktuelnom skupštinskom sazivu Stefana Miladinović kaže da je diskriminacija i dalje veliki problem. „Ja sam član odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i nekoliko puta godišnje mi raspravljamo o toj temi osetljivih grupa koje su višestruko diskriminisane. Npr. kako pomoći Romkinji koja je pripadnik LGBT populacije a pri tom je osoba sa invaliditetom. To nije samo veliki izazov za Srbiju nego i za svako moderno društvo. Stoga, verujem da može još mnogo da se uradi, a kako bi se ova oblast bolje regulisala mislim da bi u narednom periodu trebalo izmeniti  Zakon o sprečavanju diskriminacije koji je donet 2009. godine.“

Generalno posmatrano, zakoni i pravni propisi postoje, ali je problem u njihovom sprovodjenju.

Što se tiče zakona i pravnih propisa u našoj državi, teoretski posmatrano svako bi mogao da kaže da je mnogo toga predviđeno za osobe sa invaliditetom, ali je uvek problem primene zakona u praksi i ono na čemu socijalno humanitarne organizacije treba da rade jeste da se svi ti usvojeni zakoni primenjuju u praksi onako kako treba, da se sve ono što piše u zakonu primenjuje na adekvatan način. Npr. nedavno su usvojene izmene i dopune Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, kojima je predviđeno da slepa osoba može da se potpisuje uz pomoć faksimila. Međutim, to je zakonom tako regulisano da bukvalno u praksi kad uzmeš da primenjuješ taj propis ispada da je mnogo toga još nejasno. Tu posebno imamo problem sa bankama kao kada hoćemo da konkurišemo za neki  kredit onda ne možemo da koristimo faksimil kao potpis nego nam traže da ovlašćujemo drugo lice koje će umesto nas potpisivati ugovore, menice i drugo. Pa da onda sva ta dokumenta overavamo kod notara, što se sve dodatno plaća . Ima tu mnogo problema na kojima treba raditi, zakona koje treba menjati. Mnogo toga je urađeno, ali je još dosta posla nezavršeno“, kaže Jelena Stojanović koju urođeni invaliditet nije sprečio da stekne fakultetsku diplomu i danas radi u kao samostalni stručni saradnik za socijalnu politiku i zdravstvenu zaštitu gradskoj upravi u Smederevu.

Pre deset godina osobe sa invaliditetom nisu bile vidljive, ništa im nije bilo dostupno, a sada je mnogo više osoba sa invaliditetom u školama i na fakultetima, sistem obrazovanja se u mnogome poboljšao, dosta se radi na zapošljavanju, ali je zapošljavanje svih kategorija u Srbiji problematično pa tako i zaosobe sa invaliditetom. Zakon o zapošljavaju i profesionalnoj rehabilitaciji OSI je takodje jako važan. Njega treba u mnogo većoj meri primenjivati u smislu da se poslodavci ne odlučuju da plaćaju penale i kaznene poene  nego da pružaju šansu osobama sa invaliditetom , da ih zaposle kao kategoriju stanovništva koja može da radi i doprinese na otvorenom tržištu.  Neka ovo bude istovremeno i poziv poslodavcima , da osobama sa invaliditetom pruže šansu da pokažu ono što mogu a ne da nas društvo i javnost uopšte gleda kroz ono što mi ne možemo. Osobe sa invaliditetom  mnogo mogu i pokazalo se da kada im pružite priliku oni budu izuzetno dobri radnici“, kaže Jelena.

Jelena je diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu. U proteklih desetak godina koliko ima radnog staža radila je u Osnovnom sudu, u Državnoj lutriji Srbije kao menadžer za korporativne komunikacije i PR, a sada je zaposlena na poziciji samostalnog stručnog saradnika za socijalnu politiku i zdravstvenu zaštitu u gradskoj upravi. „Sve su to državne javne institucije. Mogu da kažem da mi je jako velika čast, ali i odgovornost i obaveza što sam na toj poziciji jer mislim da sa te pozicije može dosta da se uradi za osobe sa invaliditetom, a sa druge strane široj društvenoj zajednici  možemo da pokažemo da jedna socijalizovana, školovana i senzibilisana osoba sa invaliditetom, ako naiđe na podršku porodice, NVO i uopšte zajednice u kojoj živi, može izuzetno dobro da se snađe na poslu.“

Žene su često višestruko diskriminisane: zato što su žene i osobe sa invaliditetom, zato što su žene i pripadnice nacionalne manjine, zato što su žene i pripadnice LGBT populacije, ili sve to zajedno.

Mnogi zakoni postoje i potrebno ih je samo sprovoditi u praksi na adekvatan način, ali paralelno i uticati na svest celokupne društvene zajednice, kako bi život svakog pojedinca bio mnogo bolji.

Cilj projekta "Žene to mogu", koji podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a čiji je deo i ovaj tekst, jeste da javnost bolje razume položaj žena, društvene procese i reforme i neophodnost zalaganja za rodnu ravnopravnost u svim segmentima, borbu protiv siromaštva, toleranciju i poštovanje ljudskih prava.

Nema komentara.

Ostavi komentar