Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Žene to mogu

07. 02. 2017.

Autor: K. Tričković Izvor: Boom93

Volonterke u Kolu već četvrt veka

Volontiranje donosi osećaj ispunjenosti i zadovoljstva da ste uradili nešto dobro. Ono je dugo prisutno na našem području i predstavlja jedan vid dobrovoljnog angažovanja i trošenja ličnih resursa i sredstava zarad neke opšte dobrobiti celog društva. To sa jedne strane donosi korist opštoj društvenoj lokalnoj zajednici, a sa druge strane se sam čovek nekako lepše oseća kada pruža nekome pomoć, onako od srca. Ovako govore oni koji uprkos brzom životu, stresu i stisci sa vremenom, pronalaze energiju i način da pomognu drugima.

Volontiranje ili dobrovoljni rad više je vezan za žene. One imaju neku senzibilisanost za probleme koji su u njihovoj široj lokalnoj zajednici i spremne su da pre svega prepoznaju problem, da ga definišu i da krenu u njegovo rešavanje, samim tim što će se same angažovati i iskoristiti svoje resurse, znanje, energiju i vreme za nešto što će doprineti boljitku u zajednici u kojoj žive.

Jedan od najboljih ali i najstarijih primera ženskog volonterskog udruživanja u Srbiji u cilju pomaganja drugima, unesrećenima, siromašnima, bolesnima, deci, jeste Kolo srpskih sestara.

Kolo srpskih sestara je žensko patriotsko i kulturno-prosvetiteljsko društvo osnovano 28. avgusta 1903. godine u Beogradu. Idejni tvorac udruženja bila je slikarka Nadežda Petrović. Program rada Kola bio je u duhu vremena i obuhvatao je humanitarni i kulturno-prosvetiteljski program. Posebno u ratovima 1912-1918. godine članice su se istakle kao dobrovoljne bolničarke. Uoči Drugog svetskog rata, Kolo je imalo 146 odbora u Kraljevini Jugoslaviji i više od 10.000 članica.

Rad Kola srpskih sestara zabranili su Nemci 2. septembra 1942. godine, uhapsili predsednicu Delfu Ivanić i oduzeli svu imovinu Kola. Po oslobođenju 1944. godine, nova vlast nije dozvolila obnavljanje rada Kola srpskih sestara.

U proleće 1990. godine grupa žena u Beogradu, nadahnuta željom da podseti na tradiciju organizovanog, dobrovoljnog, milosrdnog rada obnovila je rad Kola srpskih sestara.

Samo dve godine po osnivanju Kola, oformljena je i podružnica u Požarevcu, a predsednica je bila Bosiljka Pavlović, baka Milene Pavlović Barili. Kolo je kao i u ostalim delovima nekadašnje Jugoslavije, radilo do II Svetskog rata, a onda utihnulo“, priča predsednica Kola srpskih sestara u Požarevcu Jasmina Živković.

U januaru 1992. godine održana je obnavljačka skupština Kola u Požarevcu i do danas nismo prekidale sa radom. Rad je obnovljen u vreme koje je za narode na području bivše Jugoslavije bilo veoma teško i nesrećno i tu je jedna grupa žena našla svoj cilj, motivaciju da se samoorganizuje, da osnuje jedno humanitarno društvo koje bi pomagalo unesrećene ljude u tadašnjem društveno-političkom i životnom trenutku.

Kolo je u obnovljenom sazivu naslonilo svoj rad na plemenite prethodnice sa početka prošlog veka. Ciljevi su se nastavili 90-ih godina u samo neznatno promenjenim okolnostima.

Naši ciljevi su prevashodno humanitarnog karaktera. Pomažemo najugroženijim kategorijama u Požarevcu, ali kada  su okolnosti to zahtevale, naše aktivnosti su se širile na područje Braničevskog okruga pa i šire. Humanitarni program obuhvata siromašne kategorije stanovništva, stare, bolesne i decu. Takođe imamo i edukativne programe. Projekat „Plava ptica“ koji je 90-ih godina bio osmišljen na nivou Kola u Srbiji, sada se sprovodi samo u našem odboru. To je program edukacije u oblasti starih zanata kroz koji mlade učimo tradiciji i nastojimo da prošlost sačuvamo od zaborava. Kolo srpskih sestara u Požarevcu tradicionalno organizuje Svetosavski bal,  Uskršnja druženja, dečije priredbe, Manifestaciju Stiška posna trpeza, Novogodišnje koncerte, posete štićenicima u hraniteljskim porodicama i drugo.

Šest godina unazad, od kada je aktuelno finansiranje udruženja po osnovu projekata i dotacija nevladinim organizacijama, dobijamo i pomoć od lokalne samouprave“.

Jasmina Živković je u požarevačkom Kolu od obnavljačke skupštine, a predsednica je od 1993. godine. „O Kolu sam tih 90-ih godina saznala najpre u inostranstvu. Recimo, u Kanadi i SAD Kolo postoji od 1903. I nikada nije prekidalo svoj rad. Zainteresovalo me je šta je to Kolo srpskih sestara, tako lepo i toplo ime, koje je dao sam Branislav Nušić. Otišla sam potom na obnavljačku skupštinu u Požarevcu da vidim šta je to i tako je krenula cela ova priča, jer sam tada bila zadivljena da je bilo više od 100 žena iz Požarevca koje su želele da nešto učine kako bi pomogle drugima.“

Životne okolnosti su se u proteklih 25 godina u mnogome promenile, ali su motivi žena koje su u Kolu i dalje isti.

Ono što motiviše žene da odvajaju od svog slobodnog vremena jeste taj osećaj posle realizovanih aktivnosti... mnogo je lep osećaj kada nešto uradite za druge a ne naplatite, čovek se oseća lepo i ispunjeno. To je ono što nas kao neprofitno udruženje, koje se izdržava od članarina,  donacija i projektnih aktivnosti, drži u kontinuitetu i što je omogućilo da budemo jedno od retkih udruženja koje je opstalo u ovih 25 godina, to je ono što nas drži, kada realizujemo neku aktivnost lepo se osećamo, ispunjene smo kao majke, kao supruge, kao humane žene.“

U požarevačkom odboru Kola su volonterke različite starosne dobi. To su uglavnom ili mlađe žene ili one u zrelom dobu koje su odgajile decu ili su završile radni vek i imaju više vremena da se posvete humanitarnom radu. Kolo sada ima oko 40 aktivnih članica. To su obrazovane žene različitih profila, pre svega zdravstvene i prosvetne radnice.

Do 1941. godine je bila velika čast biti članica Kola. Bilo je u to vreme i drugih udruženja ali jedino koje je slovilo za baš žensko dobrotvorno patriotsko i kulturno-obrazovno bilo je Kolo. Ugledne žene su bile članice, koje su za svoj rad imale od svojih supruga i materijalnu i svaku drugu podršku. 

I danas su u Kolu žene koje su na svom ličnom planu uspele, i mislim da Kolo u ovom gradu zaista zaslužuje poštovanje i poverenje zbog same činjenice da je opstalo 25 godina.

Članstvo nam se osulo u smislu da značajan broj članica koje su ušle u Kolo od ponovnog osnivanja više nisu sa nama, tako da je sada prirodno da se malo podmladimo, što se iako skromno, ipak dešava.

Trudimo se da sačuvamo i održimo ono što smo nasledile od naših prethodnica, ideju, ciljeve i  prepoznatljivost naših udruženja“.

Jasmina Živković i ostale članice Kola srpskih sestara, i pored brojnih poslovnih i svih ostalih obaveza koje savremeni način života nameće ženi, pronalaze vreme i energiju u sebi da pomažu drugima zarad obostranog zadovoljstva. Ne morate im verovati na reč, pokušajte i sami i lično se uverite u taj osećaj zadovoljstva.

Svrha projekta "Žene to mogu", koji podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a čiji je deo i ovaj tekst, jeste da promoviše i predstavi uspešne i odgovorne žene u Požarevcu i na teritoriji Braničevskog okruga.

Cilj projekta je da javnost bolje razume položaj žena, društvene procese i reforme i neophodnost zalaganja za rodnu ravnopravnost u svim segmentima, toleranciju i poštovanje ljudskih prava.

Nema komentara.

Ostavi komentar