Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Zanimljivosti

07. 11. 2019. Gruzija

Autor: K. Pajić Izvor: Boom93

Lelo burti – blato, krv i vino

Lelo burti, je stara narodna gruzijska disciplina koja je slična ragbiju i nemilosrdnoj uličnoj borbi. Nekada je bila zastupljena u celoj zemlji, dok se danas igra samo jednom godišnje u selu Šukuti na zapadu Gruzije.

Zastupljeno je mišljenje da lelo burti, narodna igra, potiče iz antičkih vremena i da je nastala na prostoru današnje Gruzije. Prvi pomen ove igre nalazi se u jednom od najpoznatijih srednjovekovnih epova iz 12. Vek „Vitez u tigrovoj koži“. Bukvalni prevod imena ove igra bio bi poljska lopta za igranje.

U ovom sportu važan je samo jedan cilj – na svoj deo terena, tačnije u svoj deo sela, odneti tešku, crnu, kožnu loptu kao trofej koji nije obična nagrada u nadmetanju. Lopta ima mnogo veću vrednost, jer se nakon utakmice polaže na nadgrobnu ploču jednog od predaka u znak poštovanja i sećanja, po izboru pobedničkog tima.  To je jedini rekvizit u ovoj igri i šije posebno za ovu priliku. Pravi se od crne kože, a puni se travom, konjskom dlakom ili vunom, zemljom i natapa se vinom, sve dok ne dostigne težinu od 16 kilograma.

U većini mesta u Gruziji, ovaj običaj je zaboravljen. Jedino se održao u selu Šukuti, na zapadu zemlje. Stanovnici tog sela i dalje učestvuju u toj igri svakog proleća uoči Uskrsa. Tada se meštani dele u dve grupe, a celo selo je teren za ovu borbu i deli se na Gornji i Donji Šukuti.

Zanimljivo je da noć pre igre provode zajedno uz vino i hranu, pripremajući se za sutrašnji običaj. Tada nazdravljaju precima, prethodnim pobednicima i budućim naraštajima. Sledećeg dana muškarci, koji učestvuju u igri, postaju surovi protivnici i zbog toga se retko mogu videti žene, iako im nije zabranjeno da učestvuju.  

Okršaj počinje kada sveštenik donese i baci kožnu loptu u centar sela. Tada masa ljudi trči ka njoj, a broj učesnika nije ograničen – što je više učesnika, utakmica je zanimljivija, prljavija i brutalnija. Zato je mnogi porede sa ragbijem, ali poprima elemente i ulične borbe u kojoj ne postoje pravila, kao i u lelo burti. Koškanje, kidanje odeće, valjanje po prašnjavom i blatnjavom tlu je sasvim prihvatljivo, jer ukoliko nema toga igra nije zanimljiva i dobra. Takmičari se u tom žaru borbe trude da ne nanesu ozbiljnije povrede drugima. Nekada nije moguće iskontrolisati masu, pa su ambulantna kola uvek spremna.

Trajanje ove igre nije vremenski ograničeno, te može trajati dvadesetak minuta, satima ili do duboko u noć.

Pobednici nemaju mnogo vremena za slavlje posle pobede, jer je svrha meča položiti loptu na nadgrobnu ploču. Tada teška lopta prelazi iz ruke u ruku dok pobednici koračaju prema groblju. Zato je danas moguće videti, nekada crne, a danas izbledele lopte podno spomenika na groblju u Šukutiju.

Lelo burti, zajedno sa starom borilačkom veštinom hridoli, proglašen je 2014. godine za nematerijalni spomenik kulture Gruzije.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije