Lokalne vesti

Od ovoga bi cela Srbija mogla da se obogati

Prihodi od zdravstvenog turizma u Srbiji višestruko su manji od zemalja EU i nekih susednih zemalja koje u poređenju sa Srbijom imaju manje banja, planinskih centara i termomineralnih izvora.

Srbija je po prihodima od banjskog turizma na pretposlednjem mestu u Evropi, a to je posledica dugogodišnjeg lošeg upravljanja banjskim, planinskim i drugim prirodnim resursima i kapacitetima u Srbiji.

Prihodi od medicinskog i spa turizma u 2013. u Srbiji bili su 52 miliona evra, dok su u Švajcarskoj oni bili oko 1,5 milijardi evra, a u Austriji oko 1,3 milijardi evra.

Ovako skromni prihodi u Srbiji su posledica nepostojanja adekvatne strategije za razvoj medicinskog i spa turizma na nivou države, višedecenijske zapuštenosti domaćih banja u kojima su mnoga lečilišta zatvorena ili jedva opstaju, sumnjive privatizacije vršene posle 2001.

Mreža za poslovnu podršku u svom saopštenju objavljenom u sredu, navodi da su mali prihodi od medicinskog i spa turizma u prošloj godini posledica i nedovoljne razvijenosti privatnog zdravstvenog sektora u Srbiji koji bi imao interesa da ulaže u razvoj banjskih i planinskih lečilišta i ostvaruje prihode od pacijenata i gostiju iz zemlje i inostranstva.

Razlog niskog prihoda od spa i zdravstvenog turizma je i sporost organa lokalne samouprave, ali i državnih institucija kod izdavanja dokumentacije neophodne za dobijanje građevinskih dozvola koje su bile potrebne investitorima koji su želeli da izgrade medicinske centre na planinama, u banjama i gradovima i otvore ih za komercijalnu upotrebu.

Dodaje se da su prihodi od medicinskog i spa turizma u prošloj godini u Češkoj bili 724 miliona evra, u Poljskoj 699 miliona evra, Mađarskoj 376 miliona evra, Slovačkoj 343 miliona dok su u Sloveniji oni bili 244 miliona evra, Litvaniji 204 miliona, Moldaviji 97 miliona, Estoniji 86 miliona, Makedoniji 73 miliona evra, a u Bosni i Hercegovini 48 miliona evra.

Za razliku od Srbije, Poljska, Češka, Slovačka, Litvanija, Slovenija u poslednjih dvadeset i više godina intenzivno su radile na unapređenju svojih banja i zdravstvenih centara u koje su zatim dovodile pacijente čiji su boravak finansirali nemački, britanski, norveški, francuski i drugi zdravstveni fondovi.

Mreža za poslovnu podršku naglašava da razvoj medicinskog i spa turizma i dalje ostaje velika šansa za razvoj i sprečavanje migracija iz nerazvijenih područja sa visokom nezaposlenošću, ostanak mladih medicinskih stručnjaka u zemlji, povećanje prihoda od medicinskih i turističko-ugostiteljskih delatnosti i kao zdrav način za povećanje prihoda budžeta Srbije.

Prihodi od medicinskog turizma (u evrima): Švajcarska: 1,5 milijardi, Austrija: 1,3 milijarde, Češka: 724 miliona, Poljska: 699 miliona, Mađarska: 376 miliona, Slovačka: 343 miliona, Slovenija: 244 miliona, Litvanija: 204 miliona, Moldavija: 97 miliona, Estonija: 86 miliona, Makedonija: 73 miliona evra Bosna i Hercegovina: 48 miliona, Srbija: 52 miliona evra.

Srbija nudi oko 2.000 medicinskih usluga, bilo da su to pregledi, dijagnostika ili medicinske intervencije različite kompleksnosti. Najveće interesovanje je za domaće stomatologe, oftalmologe, plastične hirurge, ortopede i fizijatre, kardiologe, ali i za rehabilitaciju u banjama (Srbija ima preko 50 većih prirodnih lečilišta, ali trenutno i ovaj vid turizma stagnira, iako je poslednjih godina učinjeno mnogo na modernizaciji banja). Mnogo stranaca je promenilo pol u Srbiji. Stranci sa odlučuju čak i na komplikovanije zahvate iz oblasti kardiohirurgije i neurohirurgije, jer je ovde to daleko povoljnije. Razlike u cenama među zemljama su ogromne, na primer, operacije na srpskim klinikama za plastičnu hirurgiju su i do četiri-pet puta jeftinije nego na Zapadu.

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend