Lokalne vesti

Preteške torbe krive kičmu đacima, problem „stoji“ u mestu

Sistematski pregled pokazuje da četvrtina dece ima neki deformitet kičme, a školski ranac svake godine kao da je sve teži - torba petaka teži skoro 10 kilograma.

Školske torbe pune knjiga ne bi trebalo da prelaze deset odsto telesne težine deteta, međutim đaci nižih razreda nose u proseku oko deset knjiga u torbi, dok učenici od petog razreda spakuju i devetnaest knjiga, ne računajući izborni jezik, opremu za fizičko, likovno i muzičko.

„Blic“ je izmerio kolika je težina đačkih rančeva i došli smo do zapanjujućih podataka. Rančevi školaraca do četvrtog razreda osnovne škole teže od tri do čak sedam kilograma, dok od petog razreda ta kilaža nije ispod sedam kilograma. Jednoj devojčici od dvanaest godina ranac na leđima imao je čak 9,5 kilograma.

 Najviše me bole ramena, a nekad me boli celo telo, jako mi je teška torba – požalila se ta devojčica.

I stručnjaci ukazuju da teret koji deca tog uzrasta nose nije proporcionalan njihovoj mišićnoj i telesnoj masi. Posledice nošenja tereta od skoro deset kilograma svakog dana ima svoje posledice. One se najčešće ogledaju u vidu hroničnih bolova u vratnom i ramenom delu, a moguć je i deformitet kičme, odnosno skolioza.

To je za radio Boom 93 ranije potvrdila dr Snežana Stojković, pedijatar u školskom dispanzeru u Požarevcu. Ona kaže da se deformiteti javljaju već od trećeg razreda osnovne škole.

“Već u prvom odnosno trećem razredu obraćamo pažnju na deformitete kičmenog stuba i uglavnom kod većine dece vidimo loše telesno držanje, a kod pojedine dece počinje skolioza”.

 Ona se slaže da su “krivci” lošeg telesnog držanja đačke torbe, koje su preteške za mlađi uzrast.

“Đačke torbe su baš teške i mi to primećujemo na sistematskim pregledima, takva deca imaju lošije telesno držanje i ona se kasnije regrutuju za deformitete kičmenog stuba.”, ističe Stojković i dodaje da se ta deca upućuju fizijatru da rade određene vežbe, kako ne bi došlo do značajnijeg krivljenja kičmenog stuba i nošenja midera.

Kao jedan od vidova  prevencije su bavljanje fizičkom aktivnošću, posebno sportom koji istežu kičmu i kičmeni stub, pravilno držanje tela i lakše đačke torbe.

 “Veoma je bitno da se izvrši restrikcija nošenja školskog pribora. Vidim da pojedina dečica vuku torbe, jer je problem da ih nose pošto su teške”, navodi Stojković.

 “Čim se uoči deformitet odmah se mora reagovati, jer ukoliko se deformitet uoči u kasnijem uzrastu odnosno kod starijih učenika, tada je već kasno i sledi nošenje midera”, naglašava Stojković.

U većini požarevačkih osnovnih škola uglavnom nema ormarića za odlaganje školskih knjiga.

U osnovnoj školi “Dositej Obradović” u učionicama uglavnom ima ormarića za mlađi uzrast, dok  učenici starijih razreda nemaju gde da odlažu knjige i školski pribor, te su im rančevi preteški.

 

Još 2012. godine pričalo se o tome da će se školski ormarići uvesti na nivou cele Srbije, ali kako je tada rečeno, nije bilo finansijskih mogućnosti za izvođenje tog idejnog rešenja. U 179 osnovnih škola u Beogradu ugrađeni su školski ormarići, a svaki đak je 2012. godine dobio dodatan komplet knjiga koji je mogao da drži u školi, dok je iz knjiga koje su mu kod kuće učio. Školska torba je tako bila značajno rasterećena, a ormarići su školarcima služili i za čuvanje opreme za fizičko i likovno. Posle samo pet godina od njihove ugradnje, u većini škola su oni potpuno uništeni od prethodnih generacija i danas su neupotrebljivi.

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend