Lokalne vesti

Zlato traže na 46 lokacija

U Srbiji se zlato primarno istražuje na 19 polja, među kojima je i Žagubica, a uz druge metale (uglavnom bakar) istražuje se na 27 polja.

Prema nekim procenama, najviše zlata ima u istočnoj Srbiji – oko 130 tona. Firma “Avala risorsiz”, koja radi ispitivanja na Crnom vrhu već dve godine, objavila je da u okolini Žagubice postoji ležište iz koga može da se dobije oko 48 tona zlata. Ta firma je do sada uložila oko 90 miliona evra.

„U Žagubici je najnovije nalazište zlata u Srbiji. Reč je isključivo o nalazištu rude zlata, gde je procenjena količina rude približno 38 miliona tona, sa prosečnim sadržajem zlata od 1,3 grama po toni“ izjavio je menadžer istraživanja te kompanije Džastin van der Torn.

Koliko je ukupno zlata u Srbiji, niko precizno ne zna. Jelena Milenković iz Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja kaže za “Blic” da će okvirna procena biti moguća tek posle detaljnih geoloških istraživanja.

„Sada se zlato najviše istražuje u okviru Borske metalogeneske zone, gde se nalaze i najveći resursi. U toj zoni su ležišta Borska reka, Cerovo, Veliki Krivelj… Tu su i lokaliteti gde se zlato trenutno istražuje Potaj čuka – Tisnica, Blagojev kamen, Jasikovo – Durlan potok, Čoka Kuruga, Tilva Njagra, Žagubica“ navodi ona i tom spisku dodaje ležišta van borske zone – Blagojev kamen, Lece, Brezovica.

Potencijal Srbije, kada je reč o metalima, ne dovodi se u pitanje, tvrdi dekan Rudarsko-geološkog fakulteta Vladica Cvetković.

„Na Crnom vrhu u istočnoj Srbiji su najveća ležišta bakra u Evropi, a gde ima bakra, obično ima i zlata. Kompanija koje ulažu u istraživanje u istočnom delu zemlje jasno ukazuju da tamo ima korisnih metala. Pogotovo što je bušenje, koje mahom praktikuju, najskuplji metod istraživanja. Ranije je taj prostor samo prividno bio napušten jer je cena zlata bila mnogo niža nego danas“ objašnjava Cvetković.

Interesovanje investitora ne čudi, budući da je cena zlata u poslednjih desetak godina porasla tri puta. Za finu uncu (31,3 grama) tog metala u 2005. bilo je potrebno 500 dolara, dok danas košta 1.582 dolara. U Srbiji, zasad, dozvolu za istraživanje ima 12 kompanija.

Jelena Milenković kaže da od tih istraživanja i eksploatacije i država ima korist u vidu “novih ulaganja, radnih mesta, ali i naknade za istraživanje i korišćenje mineralnih sirovina koja za zlato iznosi pet odsto neto prihoda topionice”.

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend