Srbija

Dačić: Nisam informisan o istrazi

Beograd -- Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je rekao da nije obavešten o postojanju predkrivičnog postupka vezanog za istragu o ubistvu Đinđića.

Specijalno
tužilaštvo vodi pretkrivični postupak o pobuni JSO 2001. koja se može dovesti u
vezu s političkom pozadinom ubistva premijera Đinđića.

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio je da je
Tužilaštvo ostvarilo pozitivne pomake u rasvetljavanju okolnosti pod kojima je
došlo do protesta Jedinice za specijalne operacije u novembru 2002. godine.

Dačić je izjavio da će MUP, ukoliko postoji nalog tužilastva vezan za istragu o
političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića, raditi na tome.

"To je odavno izvan MUP-a. Slučaj se nalazi u pravosudnim organima, ali će
MUP ukoliko ima takvog naloga tužilaštva, raditi na tome", rekao je Dačić.

Miloš Simović i Sretko Kalinić dali su tom tužilaštvu informacije na osnovu
kojih bi mogla da bude rasvetljena politička pozadina atentata na Zorana
Đinđića.

Politika navodi da je postupak baziran, ne samo na izjavama Simovića i
Kalinića, već i na analizi dokaza koji su izvođeni u toku postupka za ubistvo
premijera, nakon što je tu presudu potvrdio i tadašnji Vrhovni sud Srbije.

Prema saznanjima lista, bivši komandant JSO Milorad Ulemek mogao bi uskoro da
bude izveden pred sud pod optužbom da je organizovao pobunu JSO.

Tužilaštvo: Istraga napreduje

Prema njegovim rečima, na osnovu prikupljenih
informacija Tužilaštvo za organizovani kriminal sada ima jasniju sliku o
događaju iz novembra 2002. godine kada su pripadnici JSO napustili objekat u
Kuli i blokirali most "Gazela" u Beogradu.

"Došlo je do pozitivnih koraka u rasvetljavanju tog događaja, kao i o
ulozi pojednih lica u njemu", rekao je Radisavljević.

On je istakao da imena osoba koje su tužilaštvu dostavile potrebne informacije,
kao i imena vinovnika događaja ne mogu da se saopštavaju javnosti, kako se ne
bi ugrozio dalji tok pretkrivičnog postupka.

Pripadnici JSO blokirali su "hamerima" i pod punom ratnom opremom most
"Gazela" u ranim jutarnjim časovima 12. novembra 2001. godine.

Povod za pobunu, kako je saopšteno iz komande JSO u Kuli, bilo je hapšenje
braće Predraga i Nenada Banovića, optuženih za ratne zločine u Hagu, odnosno to
što "crvene beretke", navodno, nisu znale koga hapse.

To naređenje je, navodno, izazvalo revolt u jedinici, koja je smatrala da je
izmanipulisana. Na čelu JSO tada je bio Duško Maričić Gumar, koji sada služi
zatvorsku kaznu od 35 godina zbog ubistva Ivana Stambolića. JSO je tražila
smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje Zakona o
saradnji sa Haškim tribunalom.

Pobuna JSO vremenski se poklopila i sa saslušanjem bivšeg komandanta Milorada
Ulemeka Legije u istrazi po, u to vreme, privatnoj tužbi za slučaj
"Ibarska magistrala", koje je bilo zakazano u Palati pravde.

U isto vreme, u zatvoru su zbog otmice Miroslava Miškovića bili vodeći članovi
"zemunskog klana" Mile Luković Kum, Miloš Simović i Vladimir
Milisavljević koji su izručeni iz Francuske.

U vreme održavanja pobune JSO, politički protivnici premijera Đinđića
okarakterisali su taj događaj kao protest. Vojislav Koštunica, tada predsednik
SRJ, izjavio je da je protest naoružanih specijalaca identičan štrajku lekara u
belim mantilima.

Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, sud se mnogo bavio pitanjima u
vezi sa pobunom JSO. O tome su govorili svi Đinđićevi saradnici koji su bili
pozvani da svedoče Čedomir Jovanović, Vladimir Popović, Dušan Mihajlović, Goran
Petrović i Zoran Mijatović, ali taj događaj nije bio obuhvaćen optužnicom i
pored insistiranja advokata porodice Đinđić. Sud tada nije prihvatio ni
predloge da, pored Đinđićevih saradnika budu saslušani i njegovi politički
protivnici, u prvom redu Vojislav Koštunica. Svedočio je jedino Aco Tomić,
načelnik Vojne bezbednosti.

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend