Srbija

Mehanizam u Hagu danas izriče konačnu presudu Radovanu Karadžiću

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove u Hagu izreći će danas pravosnažnu presudu bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, koga je Haški tribunal 2016. nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini.

Izricanje presude je zakazano za 14 časova, ali će biti prenošeno sa 30 minuta odlaganja. Za izricanje presude akreditovano je oko 250 novinara, snimatelja i članova ekipa.

Bilo kakvo snimanje prenosa uživo unutar zgrade Mehanizma strogo je zabranjeno iz, kako se navodi, “operativnih razloga”. Ovo je učinjeno nakon što je Slobodan Praljak izvršio samoubistvopre kamerama, prilikom izricanja presude.

Tribunal je 24. marta 2016. Karadžića proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce.

Po prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su, u julu 1995, streljale „najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca“ iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.

Pored genocida, Karadžić (73) je osuđen za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Raspravno veće je Karadžića oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad muslimanima i Hrvatima u još sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo.

Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995.

Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića, kako su saopštile, 21. jula 2008. godine u Beogradu. Karadžićevi advokati tvrdili su, međutim, da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.Na prvostepenu presudu žalbe su uložili i Karadžić i haški tužioci.

Karadžić, koji je u sudskom pritvoru u Sheveningenu od 30. jula 2008, zatražio je da bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi. Tužilaštvo je žalbom zatražilo da Karadžić bude osuđen na doživotni zatvor.

Apelacionim većem koje će izreći pravosnažnu presudu Karadžiću predsedava sudija Van Jonsen iz Danske. U veću su još sudije: Ivo Rosa iz Portugala,Grasijela Santana iz Urugvaja, Hose Solasa iz Španije i Vilijam Sekule iz Tanzanije.

Većem je predsedavao američki sudija Teodor Meron, ali se on povukao pošto je Karadžićeva odbrana tražila njegovo izuzeće zbog navodne pristrasnosti.

Odbrana bivšeg predsednika Republike Srpske je zbog toga zatražila da Veće ispočetka odlučuje o presudi, iako je taj postupak bio u završnoj fazi.

Radovan Karadžić prvi put je optužen pred Haškim tribunalom u julu 1995. Poslednji put je fotografisan 1996. u Han Pjesku, a uhapšen je tek u julu 2008. Suđenje Karadžiću počelo je 27. oktobra 2009. Karadžić nije imao branioca već je sam sebe zastupao pred sudom.

Karadžiću se sudi po istoj optužnici kao i tadašnjem komandantu Vojske RS Ratku Mladiću, dok su učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu i Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Momčilo Mandić, Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.

Suđenje je počelo 26. oktobra 2009. i trajalo je ukupno 499 sudskih dana, tokom kojih je prihvaćeno 11.500 dokaznih predmeta. Pretresno veće je saslušalo ukupno 586 svedoka, od kojih su 337 bili svedoci tužilaštva, 248 svedoci odbrane, a jedan svedok svedočio je na poziv Pretresnog veća, navodi se na sajtu Mehanizma za krivične sudove.

Odgovornih za Karadžićevo skrivanje u Srbiji nema

U Srbiji, međutim, i dalje nije otkriveno ko je skrivao Karadžića i pomogao mu da promeni identitet u „doktor Dragan Dabić“. Takođe, ostaje nejasno i zašto je uhapšen tek nakon promene vlasti 2008.

Iako je skrivanje haških begunaca Ratka Mladića i Radovana Karadžića za Srbiju značilo stagniranje u evropskim integracijama, srpski zvaničnici godinama su ponavljali da ih traže, ali da nisu u Srbiji. Njihovim hapšenjem pokazalo se, ipak, da su bili tu, zbog čega je otvoreno pitanje ko je skrivao Radovana Karadžića, koji se kao Dabić pojavljivao čak i na skupovima o alternativnoj medicini, te i imao lični sajt.

Uhapšen je tek kada je sa vlasti otišao DSS Vojislava Koštunice. Posle smene njegove vlade 17. jula 2008. za šefa BIA imenovan je Saša Vukadinović, koji je dužnost preuzeo od Radeta Bulatovića, Koštuničinog bliskog saradnika. Samo četiri dana kasnije, 21. jula, uhapšen je Radovan Karadžić, a hapšenje su izveli operativci BIA. MUP je tada saopštio da pripadnici policije nisu učestvovali u akciji.

Nezvanično se saznalo da je nalog za izdavanje lažne lične karte došao iz kabineta ministra policije Vlajka Stojiljkovića, koji se ubio na stepenicama u to vreme saveznog parlamenta na dan donošenja Zakona o saradnji s Haškim tribunalom 11. aprila 2002.

Do danas je nepoznat ishod zvanične istrage u vezi s falsifikovanim dokumentima Radovana Karadžića, iako se radi o ozbiljnom krivičnom delu. Za razliku od ostalih haških begunaca, za skivanje Karažića niko nije odgovarao, a nepoznato je i da li je o tome vođena istraga.

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend